Nestašica lekova u francuskim i švajcarskim bolnicama

Francuski apotekari i bolnički lekari ovih dana pozvonili su na uzbunu jer svakodnevno moraju da rešavaju problem nestašice lekova i snabdevanja bolnica. Na sajtu francuske Agencije za bezbednost lekova i medicinskih proizvoda (ANSM) piše da trenutno u zalihama nema 45 lekova. Apotekari kažu da je njihov broj zapravo znatno veći.

„Firmirani“ i „generički“ lekovi

„Samo u septembru mesecu izračunali smo da je nedostajalo 539 lekova“, izjavila je za pariski Figaro Izabel Adeno, predsednica udruženja apotekara, naglasivši da je važno da za većinu tih lekova postoji sasvim identična zamena – takozvani „generički lek“.  Pacijenti, naročito oni stariji, često su nepoverljivi prema "generičkim“ lekovima iako lekari u Francuskoj neumorno ponavljaju da „generički“ i „firmirani“ lek imaju potpuno isti molekul, samo je „firmirani“ skuplji.

Udruženje pacijenata sa bolesnom tiroidnom žlezdom, koje u Francuskoj broji tri miliona članova, još u avgustu je skrenulo pažnju na nestašicu Levotiroksa - leka koji im je svakodnevno neophodan i za koji ne postoji „generička“ zamena.  Prema podacima ANSM, nestašica naročito pogađa lekove za nervni sistem (18 odsto), lekove protiv infekcije (17 odsto) i antikancerogene lekove (11 odsto).

Nestašica u većini bolnica

Najviše napetosti nestašice izazivaju u bolnicama. Na primer, u državnoj bolnici u Lionu, svake nedelje se rešava pitanje nestašice ovog ili onog leka. Profesor Žil Olange, predsednik Komisije za lekove u ovoj bolnici, rekao je novinarima da lekovi nedostaju uglavnom za teška obolenja.

Problem nestašice lekova je opšte evropski jer pogađa tri četvrtine bolničkih apoteka u Evropi, specijalizovanih za kancer – pokazalo je jedno istraživanje. Onkolozi su primorani da u toku tretmana menjaju terapiju ili  smanjuju doze.

„Posledica ovih promena je svakako smanjenje efikasnosti“, ocenio je Profesor Alen Asrie, apotekar u bolnici „Anri Mondor“ u Parizu.

Na prvi pogled iznanaduje da nestašica lekova pogađa i Švajcarsku. I u ovoj zemlji kao i u EU, nedostaju pre svega “generički“ lekovi sa liste javnog zdravstva za koje dobavljači uzimaju veoma niske marže i zato se ne žure da ih nabavljaju. Mnogo brže u bolnice stižu „firmirani“ lekovi koje su one primorane da poruče kada se oduži čekanje jeftnijih „generičkih“. Tako je pre dve godine Bolnički centar u Lozani morao da se snalazi i iz Nemačke poručuje antikancerogeni lek Cisplatin. U bolnici u Ženevi nedostajale su čak i vakcine.

Sva proizvodnja u Kini i Indiji

Pre pet – šest godina ovakve nestašice bile su izuzetak, a ne pravilo. U francuskoj agenciji za bezbednost lekova objašnjavaju da je problem u činjenici da se 60 do 80 odsto aktivnih supstanci za sve lekove proizvodi na samo nekoliko mesta u dve države – Kini i Indiji gde su velike farmaceutske grupe izmestile proizvodnju kako bi što više zaradile. Ako jedno od ovih mesta zakaže – nema leka. Uprošćeno rečeno, zbog potrage za profitom farmaceutske industrije stavile su zdravlje građana u Zapadnoj Evropi u ruke Kine i Indije!

Andre Pantje šef bolničke apoteke u Bolničkom univerzitetskom centru u Lozani objašnjava i da je u više od dve trećine slučajeva kineskim proizvođačima, recimo, uskraćeni sertifikati su zbog problema sa kvalitetom. On kaže da su kineske fabrike pet puta manje kontrolisane nego evropske i dodaje da nije optimista.

„Da bi se nešto izmenilo potrebno je da se izmeni svest na nivou koji je nad-državni kako bi se izvršio pritisak na ove zemlje“, kaže on. Kvalitenije sirovine za lekove značile bi i povećanje cene lekova. Panatje naglašava da sve ne može da se meri cenom, a naročito ne lekovi – iako manje koštaju, najskuplji su oni koji su lošeg kvaliteta.

Nestašice i u SAD i Kanadi

Nestašica lekova (antibiotika, antidepresora i antikancerogenih) pogađa i SAD pa je presednik Obama prošle godine zatražio od ministarstva zdravlja da tim povodom pokrene istragu. Zbog nestašice, ministar zdravlja Kanade uveo je javnu kontrolu zaliha lekova „on lajn“ preko Interneta.

Izvor: Vesti.rs

Objavljeno: 15. 11. 2013.