Srbi među fizički najneaktivnijim na svetu
Studija uoči Olimpijade: Od Srba su više lenji samo Maltežani, Svazilenđani i Saudijci. Čak 68,3 posto žitelja Srbije ne pridržava se minimuma od bar 2,5 sata nedeljno umerene fizičke aktivnosti ili vežbanja
Nedostatak vežbanja i telesnog kretanja izaziva u svetu isti broj smrtnih slučajeva koliko i pušenje, ističe u se u studiji koju je britanski stručni medicinsko-naučni časopis Lancet objavio uoči Olimpijade u Londonu.
Tim od 33 naučnika sproveo je anketu i izučio podatke iz 122 zemlje sveta prema kojima ukupno trećina ljudi ne posvećuje aktivnom kretanju bar dva i po sata tj 150 minuta nedeljno, koliko se preporučuje kao minimum. To godišnje dovodi do 5,3 miliona smrtnih slučajeva što je desetina ukupnog broja umrlih od srčano-vaskularnih oboljenja, dijabetesa i raka creva i pluća. Prema ovoj studiji, problem je postao takav da se smatra pandemijom i zahteva novi pristup u rešavanju.
Odrasli bi morali svake sedmice posvetiti bar dva i po sata umerenoj fizičkoj aktivnosti, kao što su brži hod, vožnja bicikla, rad u vrtu... Najmanje se toga generalno drže ljudi u bogatijim zemljama, ali to ne važi u dosta slučajeva, na primer kada je u pitanju Srbija. Naša zemlja deli četvrto i peto mesto (sa Argentinom) po fizičkoj neakativnosti svojh žitelja – čak 68,3 posto njih se ne drži pomenutog minimuma fitzičke aktivnosti. Gori od nas su u tom pogledu samo Saudijci (68,8), Svazilendjani (69) i Maltežani (72 posto). Nešto malo aktivniji od Srba su žitelji Mikronezije (66,3), Kuvajta (64,5) i V.Britanije (62,5 posto)
Fizički najaktivniji na svetu su žitelji Bangladeša i Mozambika kod kojih se samo 4,7 odnosno 7,1 posto ne zadovoljava pravila o minimalnih dva i po sata fizičke aktivnosti nedeljno. U Evropi prednjače Grci (15,6 posto), Holandjani (18,2), Ukrajina (18,4), Rusija (20,8), Slovačka (22,2), Litvanija (22,6), Hrvatska (23,6 posto neaktivnih)....
