ZELENILO I GORIVO IZ MORA

Jedna od otkačenijih ideja za rešavanje problema globalnog zagrevanja jeste "napuniti" okeane gvožđem. Među razlozima zašto površine mora (za razliku od kopna) nisu pokrivene biljkama je što im nedostaju osnovne hranljive materije - naročito gvožđe. Dodajte gvožđe, kaže teorija, i pospešićete razvoj algi. One će apsorbovati ugljendioksid iz atmosfere i zatim potonuti na dno na kraju životnog ciklusa. Tako bi se, posle nekoliko decenija, koncetracija ugljendioksida u atmosferi vratila na nivo iz preindustrijske ere. Problem rešen!

Naravno, zakon neželjenih i nepredvidljivih posledica je protivargument za takav poduhvat. Međutim, eksperiment izveden pre deset godina u jednom okeanu ukazuje da je ideja postavljena na zdarvim osnovama - a na nedavno završenoj konferenciji u Oksfordu Džon Manford, nezavisni istraživač iz Velike Britanije, istakao je da bi umerenija verzija projekta "Nađubrite okeane" zaista mogla da pomogne zaustavljaju klimatskih promena.

Manford predlaže da se obavlja žetva algi, umesto da se dozvoli da one "uginu" i potonu na dno. On je istakao da mnoge vrste algi imaju mnogo veću energetsku vrednost od biljaka koje se sada koriste za dobijanje energenata. Naime, one proizvode ulja slična biodizelu i zato privlače veliku pažnju naučnika i preduzetnika koji tragaju za energentima koji će zameniti mineralna goriva.

U projektima koji su u toku koriste se slatkovodne alge. Gaje se u jezerima koja se moraju redovno održavati i zauzimaju tlo koje bi se moglo upotrebiti za nešto drugo. More je, nasuprot tome, slobodno i samoodrživo.

Manford veruje da bi se sa površine mora veličine Severnog mora dobilo dovoljno biodizela za zamenu fosilnih goriva koja se danas koriste za transportna sredstva. Ostaje nejasno kako bi se obavljala žetva algi, od kojih je većina prečnika jednog milimetra ili manje. Međutim, ako bi se to ipak obavilo na ekonomski isplativ način, biodizel iz akvakulture bi svakako bio ekološki najprihvatljiviji.