Francuska tvrdi da neće uvesti izolaciju nevakcinisanih kao Austrija: Strah od radikalizacije anti-vaksera (pred izbore)

Među pacijentima primljenim u bolnice u Francuskoj zbog zaraze kovidom - 19 nevakcinisani predstavljaju ogromnu većinu. Neke zemlje, kao Austrija, zbog toga su odlučile da uvedu dodatne mere zaključavanja koje se odnose isključivo na nevakcinisane građane ili na one koji se još nisu izlečili od zaraze. U Austriji nevakcinisani će moći da izađu iz kuće samo ako treba da odu u prodavnicu da kupe hranu i da odu kod lekara.

U Nemačkoj, nevakcinisanima će biti zabranjen pristup restoranima bez bašta, barovima, sportskim salama, frizerima. Nevakcinisanima neće biti dovoljan negativni test.

U Singapuru osiguranja neće plaćati troškove lečenja zaraženih korona-virusom koji nisu bili vakcinisani.

Porast zaražavanja

Francuske zdravstvene vlasti upalile su crveno svetlo. Učestalost zaraze je povećana i prešla je stotinu zaraženih na 100 hiljada stanovnika prošle nedelje. Francuska, međutim, za sada nije spremna da usvoji i primeni takve mere (kao, na primer, u Austriji) iz političkih i pravnih razloga kao i – kako je zvanično ocenjeno – zbog toga što se smatra da takve mere nisu delotvorne.

Paskal Krepe (Pascal Crépey), epidemiolog Visoke škole javnog zdravstva očekuje dalji porast zaraze do perioda Božićnih praznika krajem decembra, tim pre što se prostorije ređe provetravaju i ljudi provode više vremena u zatvorenom prostoru.

Da bi se suzbila epidemija, vlada računa na mere koje je prošle nedelje najavio predsednika Makron a koje na snagu stupaju 15. decembra: Zdravstvena propusnica sa potvrdom o negativnom testu ili o trećoj vakcini biće obavezna za sve građane starije od 65 godina. Od ove nedelje ponovo se uvode maske u školama. Sve ovo uz nastavak kampanje da se vakciniše prvom vakcinom što veći broj od šest miliona nevakcinisanih građana.

Peti talas zaraze – smatraju francuske zdravstvene vlasti – uglavnom će se odnositi na nevakcinisane građane. Francuska se, prema objašnjenjima ovdašnjih stručnjaka, razlikuje od zemalja koje uvode dodatne, drastičnije mere za nevakcinisane.

Ukupno je u Francuskoj vakcinisano 87,5 odsto stanovništva. Od toga 75 odsto njih je potpuno vakcinisano, a 80 odsto delimično što je više nego, na primer, u Austriji koja ima 65 odsto vakcinisanih, ili u većini drugih država EU.

Vakcinacija i politika

Krepe je, govoreći za francuske medije, ocenio da će austrijske i nemačke mere izvesno smanjiti pritisak na bolnice ali da neće suštinski uticati na dinamiku epidemije jer vakcinacija, kako je rekao, smanjuje prenošenje virusa za 50 odsto.

Osim toga francuski stručnjaci sumnjaju da bi ove mere bile zaista dovoljno poštovane i da bi pojačavanje - faktički prinuđivanje na vakcinaciju - dovelo do radikalizacije onih koji odbijaju vakcinu, a ne do promene njihovog mišljenja.

Rizik da pritisak za vakcinaciju dobije političku dimenziju tim je veći u Francuskoj što se u proleće iduće godine održavaju parlamentarni i predsednički izbori. Predsednik Makron želi da osvoji i drugi mandat i vlada se zato odlučila za mere podsticanja na vakcinaciju kroz razna ograničenja koja ne idu do tako radikalnih pravila kao što je izolacija nevakcinisanih građana primenjena u Austriji i Nemačkoj. 

Za ovakve mere u Francuskoj postoje i pravne prepreke. Ustavni savet mogao bi da ih poništi sa argumentum da se njima gazi ustavno načelo jednakosti građana.

Očekuje se da će vlada pojačati kampanju o pridržavanju mera držanja odstojanja, nošenja maski, dezinfekcije i slično. Energičnije mere koje se tiču nevakcinisanih osoba starijih od 80 godina mogu se očekivati jer 15 odsto Francuza iz ove grupe najstarijih stanovnika nije se zaštititlo.

Takođe, najavljena je pojačana informativna kampanja o potrebi primanja treće doze šest meseci posle druge vakcine.

Kada je reč o potrebi vakcinacije dece o tome će se uprava zdravstvenih vlasti tek eksplicitno izjasniti.

Testovi se od 15. oktobra plaćaju, osim u slučaju da ih prepiše lekar ali je moguće da će besplatni testovi biti ponovo uvedeni kako bi broj testiranih bio veći i kako bi slika o zarazi preko analize njihovih rezultata bila potpunija.

Za sada je portparol vlade isključio ponovono „zaključavanje“ zbog toga – kako je objasnio - što Francuska ima visoku stopu vakcinacije.

Prijem u bolnice zbog virusa kovid 19 povećan je prosečno za dva odsto u Francuskoj što u principu nije mnogo. Portparol vlade je ukazao da prosečna vrednost može da zavara jer ima mesta gde povećanja zaraze nema, a ima mesta gde je povećanje znatno veće od proseka.

Osoblje napušta državne bolnice

Portparol se nije zadržao na suštinskoj brizi vlade: Naime, peti talas zaraze prati pojava masovnog napuštanja državnih bolnica kako lekara tako i medicinskog osoblja – medicinskih sestara i bolničara.

Ova je pojava poprimila tolike razmere da se čitava odelenja zatvaraju u velikim i čuvenim klinikama. Šef odelenja za kardiovaskularne bolesti u javnoj klinici koja „pokriva“ severnu parisku oblast rekao je, na primer, da oni više ne mogu da primaju pacijente sa moždanim udarom. Odelenje je zatvoreno zbog nedostatka osoblja.

Ono što bi u normalnim okolnostima bio malo pojačani pritisak na bolnice sada bi bio neizdrživi pritisak.

Da bi se ovo bolje shvatilo, treba se setiti da su lekari i bolničko osoblje štrajkovali mesecima krajem 2019. godine  - dakle pre pandemije krajem februara 2021. Bolničko osoblje tražilo je veće plate koje su bile često na nivou najniže zagarantovane zarade iako medicinske sestre u Francuskoj moraju da završe prvo gimnaziju a zatim, posle mature, tri godine medicinske škole. Još teža situacija je sa babicama koje posle mature studiraju pet godina, a plate su im neverovatno niske.

Dva zdravstva – za bogate i siromašne

Lekari su im se pridružili jer svi zajedno kao osnovni problem imaju reforme započete od 2009. godine kojima je uvedeno menadžersko upravljanje bolnicama po komercijalnim, a ne medicinskim kriterijumima. Zbog štednje, lekari specijalisti u državnim bolnicama dobili su ograničenje trajanja pregleda koji mora da traje 10 do 15 minuta po pacijentu što je - prosto rečeno - medicinski neprihvatljivo.

Menadžeri koji upravljaju bolnicama uveli su mere štednje čiji je osnovni rezultat bio smanjenje broja lekara i osoblja i dodavanje radne obaveze onima koji nisu otpušteni - do njihovog krajnjeg iscrpljivanja.

Kao i svaka zemlja članica EU i Francuska je dobijala redovno, jednom godišnje, direktive EU kojima se tražilo smanjenje javnih troškova i zatim eksplicitno smanjenje troškova za zdravstvo iako Evropska komisija redovno tvrdi da zdravstvo zemalja članica nije njen domen.

Cena neoliberalnog upravljanja zdravstvom, kao uostalom i svim ostalim javnim sektorima, sada je došla na naplatu.

Koliko god delovalo paradoksalno i posle epidemije kovida francuska vlada nastavila je da ukida bolničke krevete i periferijske bolnice i bolnice u malo naseljenim područjima. Sada ima problem te politike „upravljanja bolnicama kao da su hoteli“, kako je rekao jedan lekar i problem „zdravstvenih pustinja“. Za poslednjih 20 godina u Francuskoj, na primer, nije smanjen natalitet ali je broj porodilišta prepolovljen.

Nekada zemlja sa najboljim zdravstvenim sistemom na svetu sada ima zdravstveni sistem u kolpasu.

Što je najgore zatvaraju se centri hitne pomoći u koje niko ne želi da dođe da radi iako država pokušava da interveniše nudeći dnevnice od nekoliko hiljada evra za lekare.

U prošlonedeljnom govoru predsednik Makron istakao je da su povećane plate medicinskom osoblju za 200 do 400 evra, da „nikada francuska vlada nije toliko uložila u zdravstvo“. Nije se, međutim,  upuštao u detalje niti u ono što svakodnevno prolazi kroz medije, a to su reportaže iz bolnica u kojima se čitava odelenja zatvaraju i osoblje kolektivno odlazi, a skupa oprema ne služi ničemu.

Razlozi za napuštanja profesije i državnih bolnica jesu između ostalog: Izuzetno težak posao, poskupljenja hrane i goriva, umor koji se nakupio još od prošle godine i izgubljeno poverenje u jednu izrazito neoliberalnu vladu i državu koja ne želi da izmeni sistem po kome je sve pa i zdravstvo samo deo tržišta koje se samo organizuje. Javni sektor treba uništiti u ime interesa privatnika i stvoriti dva zdravstva – jedno za siromašne koje oličavaju javne bilnice i klinike i drugo za bogate koje oličavaju privatne klinike i bolnice koje u Francuskoj gotovo da nisu podnele teret pandemije.