Uprkos privatno-javnom partnerstvu farmaceutske industrije i država: Vlasnici vakcina su isključivo privatnici

Istraživanja farmaceutskih grupa finansirana su milijardama javnog novca koji potiče od poreskih obveznika. Osim toga, države su unapred kupovale ogromne količine vakcina - pre nego što su one bile i odobrene i proizvedene. Na taj način farmaceutske grupe nisu preuzele ni najmanji finansijski rizik.  

Kada su vakcine pronađene njihovi vlasnici postale su isključivo privatne farmaceutske grupe. One su zaštitile patente za vakcine kao svoju intelektualnu svojinu. Tako su stekle pravo da tokom 20 narednih godina prisvajaju dobit od njihove prodaje.

Izvor: Danas, 22.01.2021.

Partnerstvo – da građani plate dva puta vakcinu

Na primer, J&J je dobio od SAD 450 miliona dolara, a zatim milijardu dolara za 100 miliona doza vakcina. Fajzer – Bajontek je dobio 2,5 milijardi dolara za finansiranje kliničkih ispitivanja i za 100 miliona doza koje je država unapred kupila.

Visse od 80 odsto cene jedne doze Fajzerove vakcine predstavlja čist profit za proizvođača. U prvom tromesečju ove godine profit Fajzera je iznosio 3,5 milijardi dolara, a u drugom tromesečju - 5,5 milijardi dolara.

EU je investirala više od dve milijarde evra (u laboratorijska istraživanja proizvođača vakcina (Fajzer Bajontek, Astra Zeneka, Moderna, J&J…) kroz porudžbine potpisane pre izdavanja tržišnih dozvola i proizvodnje vakcina. Detalji iz ugovora koje je EU sklopila još uvek su nepoznati za javnost.

Kanada, Izrael, Velika Britanija takođe su sklapale ugovore i investirale u farmaceutske grupe.

To što su države investirale milijarde novca poreskih obveznika uopšte nije uzeto u obzir prilikom zaštite patenata. Nije se ni postavilo pitanje učešća građana u deljenju dobiti koje bi bilo srazmerno njihovom učešću u investicijama.

Na snazi je sistem po kome građani bar dva puta plaćaju vakcinu. Prvi put - tako što se od njihovog novca finansiraju subvencije farmaceutskim grupama za istraživanja i proizvodnju. Drugi put – kada zdravstveno osiguranje kupuje vakcine koje finansiraju – isti građani.

Ovo je, sažeto opisano, ishod prošle godine sklopljenog privatno-javnog partnerstva farmaceutskih grupa i država kako bi se što pre pronašla vakcina protiv kovida19.

Dobit bez rizika, slučaj „Sanofi“

Očigledno je da se velike farmaceutske grupe bave se isključivo zdravljem svojih akcionara i da pre svega sa tim ciljem pristupaju privatno-javnom partnerstvu.

Na primer, farmaceutske grupe koje su dobile državni novac za rad na pronalaženju vakcine, nisu morale da ga vrate iako bi javno proglasile odustajanje od istraživanja. To je bio slučaj grupe Sanofi, koja se smatra francuskom zbog svog sedišta, ali je zapravo multinacionalna korporacija. U jeku pandemije krajem aprila 2020. godine, Sanofi je svojim akcionarima podelio dividende u visini od skoro 4 milijarde evra što je rekordni iznos od kada je ova farmaceutska grupa stvorena. To je izazvalo protest sindikata zaposlenih u ovoj farmaceutskoj grupi koji su smatrali da je taj novac trebalo investirati u istraživanja vakcina i lekova protiv korona-virusa.

Predsednik Makron posetio je 16. juna 2020. godine sedište Sanofija i trijumfalno najavio da će ona investirati 610 miliona evra u novu fabriku za proizvodnju vakcina. I ne samo to – naveo je tada da će Sanofi vratiti proizvodnju nekih lekova iz inostranstva u Francusku. Tim povodom dao je 200 miliona evra državnog novca ovoj farmaceutskoj grupi kako bi finansirao infrastrukutru.

Samo nekoliko dana kasnije, 26. juna grupa Sanofi najavila je veliki plan štednje koji je – ispostavilo se -  bio izrađen još u decembru prethodne godine. Rukovodstvo Sanofija zatvorilo je potom odelenje za istraživanje dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti i 1.700 radnih mesta u pogonima u Evropi, od čega hiljadu u Francuskoj.

Francuska država zbog istraživačke delatnosti i dalje oslobađa Sanofi poreza u visini od oko 150 miliona evra godišnje. Uz to Sanofi dobija i državne subvencije za naučna istraživanja.

Načelo farmaceutske ali i drugih industrijskih korporacija postalo je: Nula rizik, garantovana dobit za akcionare. Kada se ulazi u privatno-javno partnerstvo - ulazi se na taj način da se kroz javne ili tajne klauzule ugovora bilo eksplicitno, bili posredno, korporacija obezbeđuje od gubitka novca. Gubitak se uvek plaća javnim novcem, a ako ima dobitka - on pripada isključivo privatnom učesniku u partnerstvu.

Zanimljiv detalj u ovoj ilustrativnoj priči o grupi Sanofi predstavlja činjenica da je Serž Vajnberg, predsednik upravnog odbora Sanofi - ja, lični prijatelj predsednika Makrona. Vajnberg ga je, kao svog štićenika, 2008. godine preporučio za zaposlenje u Rotšild banci. Makron tada nije imao ni trideset godina i zaradio je u Rotšildu svoj “prvi milion”.

Monika Gandi, infektološkinja Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, na svom je profilu na Tviteru objavila je tabelu koja prikazuje pregled rezultata kliničkih ispitivanja šest najpoznatijih vakcina protiv kovid-19 - Moderne, Fajzera, AstraZeneke, Džonson&Džonson, NovaVaksa i ruskog Sputnjika V. (08. feb. 2021.)

Korporacije jače od država

Ovaj “detalj” zapravo je tipičan za funkcionisanje neoliberalnog sistema i načina na koji je krupna industrija došla u položaj moći u odnosu na države. Naime, u biografijama članova Evropske komisije, vlada evropskih država, kao i savetnika u vladajućim državnim administracijama vrlo često piše da su izvesno vreme proveli u velikim korporacijama odakle su u određenom času premešteni u državni apart, da bi se zatim opet vraćali u korporacije, obično na važnije mesto.

Da su farmaceutske korporacije jače od država i da nameću svoj interes kao prioritetan - potvrđuje i odustajanje solidarnog mehanizma Kovaks (Covax) od početnog cilja da isporučuje vakcine siromašnim zemljama. Samo u Africi nedostajaće pola milijarde vakcina, a cilj da se vakciniše 40 odsto stanovništva na planeti – neće biti dostižan – objavila je Svetska zdravstvena organizacija.

Kovaks je mehanizam čija je uloga da siromašne zemlje snabde vakcinama. Kovaks je u suštini privatno-javno partnerstvo koje farmaceutskim preduzećima ostavlja pravo da potpuno kontrolišu proizvodnju, cene i destinaciju na koju će vakcine biti poslate. Nije čudo da Kovaks nije održao svoja obećanja sa početka epidemije.

Zbog postojanja patenata za vakcine, najsiromašnije zemlje zavise od dobre volje i solidarnosti najbogatijih koji su obezbedili svoje stanovništvo. Za sada je oko 49 miliona doza stiglo je u najsiromašnije zemlje dok je cilj Kovaksa da do kraja godine distribuira 1,8 milijardi vakcina u 92 zemlje.

Siromašne zemlje mogle bi lakše da dođu do vakcina kada bi one postale javno dobro. Motivisane isključivo potragom za profitom i obećanjima datim svojim akcionarima, farmaceutske grupe se protive ovoj inicijativi.

„Tržišne mogućnosti“ za poskupljenje

Ne samo da proglašenje vakcina za javno dobro ne dolazi u obzir, već se Fajzer i ostali proizvođači vakcina više ne ustežu da podignu cene - po zakonima tržišta kao za bilo koju robu. To potvrđuju pregovori Fajzera sa Evropskom komisijom čije detalje građani nemaju pravo da saznaju iako se porudžbine plaćaju njihovim novcem.

Kakav je mehanizam od koga zavisi zdravlje i preživljavanje milijardi ljudi najbolje ilustruje ugledni američki nezavisni portal The Intercept . On je još polovinom marta preneo da su Johnson&Johnson, Moderna i Pfizer diskretno najavili podizanje cena jer su to - obećali svojim akcionarima.

Portal je preneo kako su finansijski direktori laboratorije Fajzer nastupili na konferenciji koju su organizovale velike banke, kao što je Barklays, na primer.

Oni su tom prlikom objasnili investitorima da će zaraza postati endemska. To bi značilo da će, za razliku od pandemije koja je opšta i planetarna, endemska zaraza kovidom 19 postojati u ograničenim područjima, ali da će se „instalirati“ na dug rok. Moraćemo sa njom da živimo i da se redovno protiv nje vakcinišemo zbog pojave novih varijanti virusa. Ovo predviđanje se, kako smo videli, i ispunilo.

Frank D’Amelio, finansijski direktor i potpredsednik Fajzera naglasio je da je očigledno da dosadašnje cene nisu određivale „normalne tržišne okolnosti“ koje on naziva i „normalnim silama tržišta“. „Potrebe vlada da se snabdeju vakcinama bile su te koje su diktirale cene. Verujemo da će se normalne moći tržišta ponovo uspostaviti. Faktori, kao efikasnost i kapacitet da se ojača imunitet postaće još važniji i mi u tome vidimo veliku mogućnost kada je reč o povećanju tražnje za našom vakcinom i kada je reč o našim cenama“, rekao je tada D’Amelio.

Najunosniji proizvod – vakcina protiv kovida 19

U prevodu, dodatne (re)vakcinacije - i to pre svega zbog imunizacije protiv novih varijanti - otvaraju perspektivu kolosalnim zaradama u periodu posle završetka pandemije. Očigledno je da bi vakcine protiv kovida mogle bi da postanu najprofitabilniji lekovi na svetu.

Više inicijativa pokrenuto je u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (koja je deo UN) kako bi se ublažila primena principa „prava na intelektualnu svojinu“ u slučaju vakcine protiv korona-virusa.

Teoretski, neke države mogle bi da aktiviraju odrednicu iz ugovora Svetske trgovinske organizacije kojom se daje mogućnost državama da ne poštuju pravila o intelektualnoj svojini u „ekstremno hitnoj situaciji“. 

Stručnjaci za međunarodno pravo, međutim, upozoravaju da su se u prošlosti zemlje u razvoju koje su aktivirale ovu odrednicu uglavnom našle pod pritiskom zemalja – vlasnika patenata, naročito SAD.