Francuska donela zakon o anti-kovid „zdravstvenom pasošu“

Francuski parlament usvojio je zakon o „zdravstvenom pasošu“ posle burne rasprave i dva glasanja. Pošto je tokom prvog glasanja predlog zakona odbijen u poluparznom parlamentu, izjašnjavanje je ponovoljeno posle nekoliko sati kada je vladajuća većina, skoro u ponoć, nekako uspela da dovede dovoljan broj svojih predstavnika u poslaničke klupe.

Zakon o „zdravstvenom pasošu“ stupa na snagu 2. juna i važiće do kraja septembra posle čega može da bude produžen.

Svi putnici koji ulaze u EU, i unutar nje se kreću, moći će od polovine juna da traže da im se izda „zdravstveni pasoš“. To će u Francuskoj biti moguće preko sajta Zdravstvenog osiguranja. Ovaj dokument u Francuskoj će biti potreban da bi se dobio slobodan pristup događajima kojima prisustvuje više od hiljadu ljudi.

„Zdravstveni pasoš“ neće biti obavezan u restoranima, bioskopima i za putovanja unutar Francuske. Kada je reč o letovima i brodskim putovanjima za francusko ostrvo Korzika – „zdravstveni pasoš“ biće potreban.

Nedoumice oko ugrožavanja prava

Glasanje u parlamentu, međutim, nije okončalo polemiku oko pitanja ličnih sloboda i prava na privatnost koje bi „zdravstveni pasoš“ mogao da ugrozi. Drugim rečima, da li ćemo u ime pandemije biti još više pod nadzorom onih koji poseduju podatke o nama, tim pre što se zna da je prodaja ličnih podataka danas jedan od najunosnijih „poslova“. 

Kôd koji će svaki građanin imati na zdravstvenom pasošu sadržaće minimum podataka koji se odnose na vakcinaciju ili na testiranje. Neće se, međutim, videti ni broj zdravstvenog osiguranja niti datum rođenja – ističu nadležne vlasti – posle brojnih upozorenja da načelo medicinske tajne o zdravstvenom stanju pacijenata ne sme da bude narušeno.

U budućnosti će kôd francuskog „zdravstvenog pasoša“ moći da se detektuje u bilo kojoj zemlji EU što znači da će biti kompatibilan sa „zelenim pasošem“ koji najavljuje Evropska komisija za članice EU. To za sada, međutim, još nije slučaj.

Komisija za informatiku i slobode naglasila je još u aprilu da je veoma važno da vlasti koje kontrolišu kodove na „zdravstvenim pasošima“  te podatke ne polažu u jednu centralizovanu bazu podataka i da ih ne čuvaju posle kontrole. 

Ministar evropskih poslova Kleman Bon (Clément Beaune) naglašava da nije obična igra reči to što se pasoš ne zove vakcinalni već „zdravstveni“.

„Zdravstveni pasoš“ je prvobitno bio namenjen putovanjima ka inostranstvu i iz inostranstva. Upravo doneseni zakon, međutim, „zdravstvenim pasošem“ reguliše i pristup mestima masovnog okupljanja uz uslov da građanin pokaže bilo potvrdu o testu na virus kovid-19 sa negativnim rezultatim ili potvrdu o vakcinaciji ili potvrdu o ozdravljenju neposredno nakon infekcije virusom kovid-19.

Podela među poslanicima

Dok su tokom parlamentarne rasprave poslanici sa levice upozoravali da postoji opasnost da se ovaj zakon ustali kao normalan za bilo koje stanje, a ne samo vanredno, dotle su poslanici iz većinske grupe „U hodu“, bliske predsedniku Makronu, obrazlagali da će nam upravo ustanovljavanje zdravstvenog pasoša omogućiti da „što ranije postanemo slobodni“.

Stranka „MoDem“, bliska većinskoj partiji „U hodu“, tek je prilikom drugog glasanja podržala predlog vlade, kritikujući između ostalog, nepreciznost zakona kada je reč o površini mesta na kome se ljudi okupljaju i o broju okupljenih.

Parlamentarni izvestilac Žan Pjer Pon (Jean-Pierre Pont) rekao je da je vlada obećala da će okupljene grupe za koje će se tražiti „pasoš“ borjati od hiljadu na više, iako taj „detalj“ nije unesen u slovo zakona.

U toku rasprave oglasili su se i poslanici koji su tražili da se otvore i diskoteke, s tim da posetioci imaju obavezu da pokažu „zdravstveni pasoš“ na ulazu.

Poslanik republikanaca Filip d Goslen (Philippe Gošelin) nazvao je “apsurdnim” to što „libertinski klubovi” (zvani još i kao „klubovi razvrata“) mogu da budu otvoreni, a diskoteke ne mogu, dodajući ironično da je „opštepoznato da se u libertinskim klubovima pazi na mere držanja distance“.

Upros ovim argumentima, predlog o otvaranju diskoteka nije prihvaćen „zbog prevelikog rizika od širenja zaraze“.

Ubrzanje vakcinacije

Početkom godine Francuska se protivila ideji o „kovid-pasošu“ pre svega zato što ovde nije bilo dovoljno ni vakcina, ni vakcinisanih da bi rasprava o tome imala smisla.

Ubrzavanje vakcinacije i dobra organizacija - koja je usledila tek nakoh potpunog fijaska u prva tri meseca – sada daju razultate. Broj vakcinisanih prvom vakcinom prešao je 19 miliona što predstavlja oko 30 odsto stanovništva, dok broj građana koji su dobili obe vakcine iznosi skoro 10 miliona što je oko 13,5 odsto ukupnog broja stanovnika.

Oglasila se i francuska Nacionalna komisija za informatiku i slobode (državna agencija). Ona je na zahtev vlade, objavila mišljenje u kome žali zbog toga što je zakon donesen prebrzo bez dovoljno konsultovanja.

Nejasna zakonska rešenja

Vlada nije morala da sazove ovu Komisiju. To je ipak učinila ali tek nakon parlamentarne rasprave. Komisija u svom mišljenju kaže da „iznenađuje“ brzina kojom je vlada pristupila pitanju „posledica koje bi ovaj zakon mogao da ima po osnovna čovekova prava i slobode“.

Prva preporuka Komisije je da se obezbedi da privremeni karakter ovog zakona ne postane stalni. Komisija za informatiku i slobode postavlja pitanje na osnovu kojih kriterijuma će biti odlučivano da zakon prestaje da bude na snazi i da „zdravstveni pasoš“ više nije potreban.

Komisija, takođe, zamera što u slovu zakona nije precizirano ni koliko ljudi će moći da prisustvuje skupovima za koje se traži „zdravstveni pasoš“, ni kakve su prirode ti skupovi. Zakon samo kaže „velika okupljanja u svrhu aktivnosti koje spadaju u razonodu ili sajmovi ili profesionalne izložbe“.

Komisija naglašava da je neophodno da se predvidi i papirni dokument za one koji ne mogu ili ne žele da imaju digitalna dokumenta. Takođe, potreban je poseban nadzor kako se ne bi desilo da bilo ko traži da mu se pokaže ovaj dokument a naročito kako pojedinci ne bi bili diskriminisani zbog njihovog zdravstvenog stanja.