Budući zakon EU o „zelenom pasošu“: nije važno čija je vakcina – važno je da imate anti-tela !

Zakonom, koji će u sredu predložiti Evropska komisija, ulazak u zemlje EU, pa prema tome i u Grčku - neće biti uslovljen posedovanjem digitalnog pasoša koji potvrdjuje da su putnici vakcinisani isključivo jednom od vakcina zapadnih proizvođača.

Iako je doživela različite interpretacije, izjava Ilve Johanson, evropske komesarke za unutrašnje poslove, izričita je: prema predlogu Evropske komisije, koji će biti ozvaničen u sredu, “digitalna potvrda sadržaće negativni rezultat PCR testa, dokaz da imate antitela ili da ste vakcinisani vakcinom koju je odobrila  Evropska agencija za lekove”.

PCR test, potvrda o antitelima i potvrda o vakcinisanju zapadnom vakcinom - ne isključuju dakle jedno drugo. Jedan od ovih dokumenata u digitalnoj potvrdi biće dovoljan. Važno je da putnik ima antitela, bilo da ih je stekao preležavši kovid19, ili tako što se vakcinisao vakcinom bilo kojeg proizvođača.

Potvrda za bilo koji imunitet

Evropska komesarka rekla je da će digitalna potvrda omogućiti  putnicima da lakše putuju.

„Na primer, ako ste vakcinisani - nećete morati da se testirate PiSiAr testom“, dodala je.

Didie Rejnders, evropski komesar za pravosuđe i pravnu državu, čiji je resor najdirektnije uključen u ustanovljavanje „jedinstvenog evropskog sistema digitalne potvrde" najavio je još početkom marta u razgovoru za Radio televiziju Belgije  da nije reč o pripremi evropskog zakona o vakcinalnom pasošu već o jedinstvenoj evropskoj digitalnoj potvrdi.

„Ne radi se ovde o pasošu već je reč o digitalnoj potvrdi. To je način na koji ćemo raditi. To je dokument koji nije samo vakcinalni i sadržaće različite podatke. Na toj osnovi omogućićemo slobodno kretanje, slobodan prelazak granica i putovanja, zahvaljujući toj potvrdi, zajedničkoj za sve zemlje EU“, rekao je on.

Za zemlje zapadnog Balkana posebno je važna najava komesara Rejndersa da će Evropska komisija raditi i sa zemljama koje nisu članice EU po pitanju jedinstvenog evropskog sistema digitalne potvrde. Pošto Evropska komisija u sredu zvanično objavi predlog o evropskom digatalnom dokumentu, on će ići na glasanje na sledećem zasedanju Evropskog parlamenta. 

U znaku haosa

Sve što je vezano za vakcinu u EU zbiva se u znaku haosa.

Francuski predsednik Makron objavio je juče suspenziju upotrebe vakcine Astra Zeneka pošto su to već učinile Danska, Nemačka, Italija, Island, Norveška, Bugarska, Holandija i Irska. Austrija, Luksemburg, Estonija i Litvanija i Letonija privremeno su obustavile vakcinaciju iz izvesnih serija ove vakcine.

Što se tiče Francuske, njen predsednik je najavio privremenu obustavu upotrebe vakcine Astra-Zeneka dok Evropska agencija za lekove ne objavi svoj nalaz (verovatno u četvrtak). Pošto je ova agencija već dala pozitivno mišljenje, to znači da će ga ona sada preispitati kao što će to učiniti i Svetska zdravstvena organizacija uostalom.

Francuski lekari uglavnom su javno izrazili nezadovoljstvo zbog privremenog povlačenja vakcine Astra Zeneka, ocenjujući da je to „politička odluka“. Oni ukazuju da ima 30 sumnjivih slučajeva tromboze ili sličnih komplikacija na pet miliona vakcinisanih. Broj tih slučajva je isti ili čak veći u vreme kada nema ni vakcinacije, ni epidemije.

„Kada je video da je kancelarka Merkel donela odluku o suspenziji, predsednik Makron nije mogao da postupi drugačije da mu se ne bi prebacivalo da zanemaruje opasnost“, ocenio je Fransoa Lemoan (François Lemoine) francuski lekar – novinar  na tv kanalu C-news.

Francuska ni do sada nije imala dovoljno vakcina. Ukoliko suspenzija vakcine Astra-Zeneka potraje, može se očekivati da će ruska vakcina Sputnik V ući na evropsko tržište možda i pre juna.

Ruska vakcina

Rusku vakcinu trenutno ispituje Evropska agencija za lekove koja treba da izda dozvolu za njen ulazak na evropsko tržište.

Zapadni mediji su preneli saopštenje Suverenog ruskog fonda (RDIF) u kome se kaže da je postignut dogovor o proizvodnji Sputnika V sa preduzećima u Italiji, Španiji, Francuskoj i Nemačkoj.

Kiril Dmitriev, prvi čovek RDIF-a kaže u jednom saopštenju, koje su preneli zapadni mediji, da su u toku pregovori sa ciljem da se poveća proizdvodnja vakcine Sputnik V u EU.

Pre nedelju dana najavljen je prvi ugovor o proizvodnji SputnikaV sa italijansko-švajcarskim preduzećem Adienne koje će proizvoditi vakcinu u Lombardiji.

Dmitriev je potvrdio da je Sputnik V prošao jednu etapu u procesu ispitivanja u Evropskoj agenciji za lekove baziranoj u Amsterdamu. Ruske vlasti su posle toga najavile da su spremne da isporuče Evropi 50 miliona vakcina počev od juna meseca.

Rusija je već u leto prošle godine objavila da ima vakcinu Sputnik V što je na zapadu dočekano sa sumnjama pa i omalovažavanjem. U februaru ove godine njeni visoki kvaliteti potvrđeni su u članku objavljenom u medicinskom časopisu The Lancet koji je jedan od glavnih autoriteta u zapadnoj medicini.

Politička dimenzija

Neosporni uspeh vakcine Sputnik ima i svoju političku dimenziju bez obzira da li je to bila ili nije bila namera njenih proizvođača.

Razvoj i istraživanje ove vakcine bili su povereni državnim institutima u Rusiji. To znači da je u prvom planu bilo zdravlje ljudi, a ne zarađivanje kolosalnih suma novca.

Za zapadne vakcine to se ne može reći. Naprotiv, njihova proizvodnja vezana je delimično za jedan sumnjivi finansijski model koji najviše liči na “zloupotrebu javnog novca“ i zloupotrebu pozicije moći.

Podsetimo, Evropska komisija investirala je bespovratno 2,7 milijardi evra u istraživanja najvećih zapadnih farmaceutskih grupa sa ciljem da se što pre pronađe vakcina.

Istovremeno, Evropska komisija posebno je tajno pregovarala i platila vakcine tim proizvođačima.

Iako su znali svoje kapacitete proizvodnje oni su preuzeli obaveze i prihvatili novac za isporuku vakcina koje – ispostavilo se ubrzo – nisu mogli da isporuče u dogovorenim rokovima. Rezultat: nestašica vakcina u Francuskoj i drugim zemljama EU, zatim nova obećanja o isporukama i nova odlaganja.

Pri tom niko ne pominje krivičnu istragu koja bi dala odgovore na brojna otvorena pitanja. 

Kako je moglo da se desi da u pregovaračkom timu EU bude čovek koji je godinama vodio jedan od najvećih farmaceutskih lobija ? 

Kako je moglo da se desi da niko ne traži da proizvođjači vakcina bar plate kaznene penale zbog kašnjenja u isporukama vakcina?

Zašto je Evropska komisija investirala milijarde evra evropskih građana u istraživanja, a kada je vakcina pronađena i zaštićena patentom, građani nisu dobili ni promil procenta od prihoda koje patenti donose? Konačno, zašto se ne povede istraga koja bi odgovorila na pitanje otkuda zapadne vakcine na crnom tržištu i u rukama privatnika.

Uspeh vakcine Sputnik V zato nije samo zdravstveni, mada je to ipak najvažnije. On je, naravno, i politički. Reč je pre svega o uspehu jednog ekonomskog modela po kome strateški sektor, poput zdravstva, ne može u celini da bude podređen isključivo i bez izuzetka zakonima tržišta bez granica. Vidimo sada kako (ne) funkcioniše  neoliberalna mantra “tržište se samo organizuje“.