Francuski lekar Dr Rault i dalje brani terapiju hidroksihlorokinom: “Farmaceutska industrija je svemoćna!”

Jedan od velikih francuskih specijalista za zarazne bolesti (on smatra da je najveći), prof. dr Didie Rault (Didier Raoult), direktor Univezitetskog instituta za zarazne bolesti u Marseju, i dalje smatra da je terapija starim lekom za malariju - hidroksihlorokinom u kombinaciji sa antibiotikom efikasna u ranoj fazi zaraze koronavirusom.

Lekar oko kojeg se prošle godine podelila Francuska, čemu je doprinela i njegova egzotična rokerska pojava sa dugom kosom, sada je objavio knjigu pod naslovom "Ratna beležnica o kovidu19".

Dramatizacija epidemije

I pored toga što je na snazi zabrana upotrebe hidroksihlorokina u slučajevima zaraze koronavirusom, on za pariski Figaro kaže da ni za čim ne žali i nastavlja da kritikuje medijsku dramatizaciju epidemije. Kaže da već godinama primećuje da je sve veća razlika između realne opasnosti od epidemija i medijskih informacija koje „dramatizuju stvari“. Podseća da su u prošlosti mediji prenosili vesti koje su preko mere dramatizovale informacije o virusima sars-CoV-1, le chikungunya, ebola i H1N1.

Dr Rault i dalje insistira na činjenici da je virus kovid19 izazvao haos na Zapadu, ali da je u Kini vrlo brzo zaustavljen.

„Kada sam u maju rekao da je završeno sa virusom u Kini, izgleda mi da sam bio u pravu. Uprkos tome dnevni list Le Monde objavio je da je to obmana – fake news“, kaže dr Rault.

On podseća da je u jednom trenutku u „velikim“ medijima bio nazivan šarlatanom, uprkos činjenici da od svih francuskih specijalista – infektologa ima najveći broj objavljenih radova i veliki broj pronalazaka.

Dr Rault ukazuje da se i veliki deo Azije vrlo brzo oporavio od virusa, a i da se „Afrika dobro držala“.

Marsej: Univerziteska bolnica čiji je direktor prof. dr Didie Rault 

Uzroci smrtnosti

On naglašava da je čitavo društvo paralisano zbog zaraze koja pogađa uglavnom jedan deo stanovništva.  

„Sada znamo da je 80 odsto onih koji su preminuli bio stariji od 75 godina ili da su patili od gojaznosti. Većina pacijenata mlađih od 65 godina, koji su preminuli od kovida19, nisu preminuli zbog kovida već sa kovidom. To je velika razlika“, kaže dr Rault.

On tvrdi da je detaljnija analiza godišta i izgleda na dužinu života ovih pacijenata, uzimajući u obzir bolesti od kojih su patili, pokazala da je 90 odsto pacijenata imalo izgleda da živi - do još godinu dana. Dodajmo ovome da je za znatni broj preminulih lekar utvrdio da su umrli od kovida19 iako to nije sasvim izvesno.

„U toku ove pandemije preminuli su uglavnom pacijenti koji su već bili u lošem zdravstvenom stanju. Osim njih, preminuli su uglavnom oni kod koji su kasno došli kod lekara“, kaže dr Rault.

Što pre kod lekara

Dr Rault podseća da je u Francuskoj od samog početka zavladala panika i da je građanima u martu prošle godine rečeno da se ne javljaju lekaru, da ostanu kod kuće iako imaju temperaturu i da dođu tek kada se pojave znaci velikih teškoća sa disanjem – iako je kod kovida19 to simptom komplikacija u kasnoj fazi.

Dr Rault kaže da treba ići kod svog lekara opšte prakse. Najvažnije je da lekar koji poznaje pacijenta može da ga pregleda. U slučaju sumnje može da izmeri prisustvo kiseonika u krvi - to je pouzdan način da se proceni u kom je stanju bolesnik i pre nego što počne da gubi dah. „Ova strategija omogućila bi da se spreči zagušenje u bolnicama. To sam uvek govorio“, kaže on.

Iako je prošle godine najavljivao da će epidemija nestati u maju ili junu, dr Rault i dalje tvrdi da je bio u pravu. „Virus iz avgusta nije onaj koji smo imali u proleće, to je nova varijanta virusa koja nam je stigla iz Afrike“.

“Saobraćaj između Alžira i Francuske uspostavljen je letos ponovo i to u trenutku kada je zaraza bila na vrhuncu u Alžiru. Na brodu kompanije Corsica Linea uzeli smo briseve inficiranih mornara i putnika koji su stizali u Marselj, opisali smo novi genom virusa koji nije bio drugačiji od onog od proleća“, kaže dr Rault i podseća: „Jedini smo mi u Francuskoj koji smo to mogli da uradimo, jer imamo i stručnost i opremu“.

Francuska štampa najavljuje za sutra pojavu knjige dr Raulta o toku epidemije korona virusa

Oklevetani lek i lekar

„Što se tiče hidroksihlorokina bili smo na dva fronta. Na prvom smo imali posla sa falsifikovanim studijama koje su govorile o toksičnosti leka koji je pre toga dobilo na milione pacijenata tokom poslednjih tri decenije. Bili smo meta potpuno neverovatnih napada“, tvrdi on.

Dr Rault podseća na Lancetgate – aferu objavljivanja lažne studije u uglednom medicinskom časopisu The Lancet u čijim zaključima se kaže da je hidroksihlorokin “opasan”. Na osnovu tih zaključaka, ovaj lek zabranjen je u terapijama protiv kovida u Francuskoj, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) emitovala je upozorenje uz savet da se ovaj lek - ne upotrebljava. Iako je samo nekoliko dana po objavljivanju The Lancet morao da povuče studiju jer se ispostavilo da je lažna, ni francuske vlasti, ni SZO nisu povukli svoje odluke – ni zabranu, ni neagtivnu preporuku.

“Mislim da su Francuzi shvatili da nauka i medicina nisu nauke u kojima mogu da se postižu dogovori (o istini). Treba se čuvati preranih zaključaka“, upozorava dr Rault. Na sajtu C19study.com objavljena je meta-analiza sa oko 200 publikacija o hidroksihlorokinu iz čijih zaključaka proizilazi da je taj lek efikasan protiv koronavirusa.

„Nikada nisam rekao da hidroksihlorokin u sto odsto slučajeva leči zaražene pacijente. Zauzvrat ostajem pri tome da taj lek poboljšava stanje bolesnika ukoliko se daje u ranoj fazi, ali ne i u kasnoj fazi bolesti“, kaže dr Rault.  

Lekovi, lobiranje i korupcija

U razgovoru za pariski Figaro, povodom svoje nove knjige, dr Rault je istakao da je njegova ekipa do detalja analizirala veze lekara sa američkom firmom Gilead, koja prodaje lek remedesivir i rezultati su zapanjujući:

„Ispostavilo se da, sa jedne strane imate lekare koji su ugovorima vezani za Gilead i koji kažu da hidroksihlorokin nema nikakav učinak i sa druge, imate lekare koji nemaju nikakve veze  sa ovom farmaceutskom grupom i koji kažu da hidroksihlorokin deluje“.

On upozorava da „ukoliko ovo ne bismo uzeli u obzir bili bismo opasno naivni“ i naglašava da on  „evo, već 20 godina odbija da radi sa farmaceutskom industrijom“.

“Farmaceutska industrija je svemoćna. Nije normalno da se lekari izjašnjavaju o nekom leku ukoliko se nalaze u položaju sukoba interesa. To je zaista zaprepašćujuće jer se u drugim domenima ovakvo ponašanje smatra za neprihvatljivo”, kaže dr Rault.

Na pitanje da li je on zagovornik teorije zavere, dr Rault dogovorio je filozofski : “Isuviše sam čitao stoičare da bih to bio” I dodao : “Nemam ništa protiv epohe u kojoj živim, jednostavnije je živeti danas nego u vreme Nerona. Ne smeta mi što živim u veku kapitalizma, ali su mi jasne finansijske stvari vezane za farmaceutsku industriju. Njen je problem što, već godinama, nema bog zna šta da otkrije. Primorana je, dakle, da zarađuje novac sa proizvodima koji nisu važni. Ona u tome uspeva, služeći se lobiranjem i korupcijom“.

Dr Rault navodi jedan rečit primer: British Medical Journal nedavno je objavio objašnjenje po kome se tamiflu našao na listi baznih lekova Svetske zdravstvene organizacije u vreme kada se znalo da je to lek koji ne služi ničemu. Kada je taj lek postao javno dobro (prošlo je pravo na patent i postao je jeftin) – onda ga je Svetska zdravstvena organizacija skinula sa liste.

Dr Rault objašnjava u svojoj knjizi ono što je često govorio u javnosti – da jedan stari lek može uvek da služi i to bolje nego novi lekovi koje hoće da nam prodaju (jer prvih 20 godina proizvođač zarađuje na patentima).

„Ima mnogo lekova koje nije potrebno zameniti novima jer i dalje odlično deluju. To je slučaj hidroksihlorokina koji je sve do novembra 2019. bio u slobodnoj prodaji - bez recepta. Odjednom je Nacionalna agencija za lekove tražila da se taj lek izdaje samo na recept zato što je jedna studija na trudnim ženkama miševa pokazala da je hidrksihlorokin toksičan – ali, da li je to slučaj i kod ljudi? Sve se ovo lakše objasni kada se zna da hidroksihlorokin ne donosi skoro nikakvu dobit. Da li je postojala namera da nam se proda jedan drugi lek - tocilizumab – koji je veoma skup?“, pita dr Rault u razgovoru za pariski dnevni list Figaro.

Dometi vakcine

On napominje da, naravno, nije protiv vakcine i vakcinacije jer „kada smo suočeni sa pandemijom – kombinujemo sve što može da bude od koristi i korisna pravila i lekove za koje smatramo da su korisni. Ako hoćemo da dodamo vakcinu, onda je to jedno dodatno oružje u sklopu uvek višestrane strategije“.

Dr Rault kaže da je „tim bolje ako vakcina može da pomogne u izvesnom broju slučajeva, naročito kada su u pitanju starije osobe. Međutim, ukoliko se predlaže vakcinacija mladih ljudi – smatram da to nije opravdano“.

Za ovog lekara RNK vakcina (kakvu proizvode američki Fajzer i Moderna) predstavlja „dobro iznenađenje“.

„Ja nisam protiv dobrih iznenađenja, ali treba biti oprezan. Vakcine za nove bolesti poslednjih trideset godina ne daju dobre rezultate.  Kovid-19 nije bolest koja nas imunizije više nego što to čini grip“, kaže on i podseća da „svake godine pravimo novu vakcinu protiv gripa. Ne možemo da kažemo da je grip nestao zbog vakcine protiv gripa“.

Šta je istina

Profesor dr Rault podseća da nikada u delo nije sprovedena u delo njihova ideja iz 2003. godine da se stvori sedam centara za infektivne bolesti na teritoriji Francuske.

Ideja da se stvori mreža centara za infektivne bolesti podrazumevala je stvaranje mreže bolnica opremljenih genetičkim testovima, skenerima, opremom za magnetsku rezonancu. Bio je i ostao uveren da je potrebno više „tvrdjava“ kao što je Univerzitetski bolnički institut koji je osnovao u Marseju.

„Danas bolnice služe kao rezervoar za lokalnu nezaposlenost i kupovinu materijala… Niko nije spreman da se sa tim suoči“, kaže dr Rault i zaključuje: „Previše je naučnih stručnjaka u Francuskoj koji jedino uzimaju u obzir šta kažu njihovi prijatelji… Oni su međusobno vrlo povezani, ali su odsečeni od onoga što se dešava na terenu, odnosno odsečeni su od činjenica. Konsenzus, međutim, nije istina. Istina – to su proverene činjenice“.

Kaže da kao uzor mogu da nam posluže Kina, Tajvan, Južna Koreja i Singapur, a u Evropi, Švedska koja „nema loše rezultate – pri čemu nije maltertirala svoju ekonomiju“.