Dr Mima Fazlagić: RNK vakcina ne menja naš genetski kod!

Usred pandemije korona virusa, veliki broj ljudi širom Evrope odbija da se vakciniše protiv korona virusa. Mnogi od njih vakcinisali su svoju decu i nisu pripadnici „antivakserskog“ pokreta, ali smatraju da je nova RNK vakcina protiv korona virusa napravljena „sumnjivo brzo“.

Dr Mima Fazlagić, gineklog i specijalista medicinske genetike objašnjava za Balkanmagazin zašto smatra da je vakcina korisna i spasonosna i zašto „jedva čeka da primi vakcinu“.

Razlika između RNK i klasične vakcine 

Sada se najviše priča o vakcinama, ali malo ljudi zna neke činjenice. Od kad postoje vakcine princip je isti: virus ili bakterija se oslabe ili umrtve i ubrizgaju u telo da bi se dobio imuni odgovor.

Od 1990. počinje period vakcina stvorenih genetičkim inžinjeringom. Prve takve vakcine su rekombinantne DNK vakcine. To je vakcina za hepatitis B i vakcina za Humani papiloma virus. One su već duže vreme u upotrebi i imamo puno informacija i naučnih radova.

Danas, kada se priča o vakcini za kovid, pominju se vektorske vakcine i RNK vakcine. I jedna i druga vakcina su napravljene genetičkim inžinjeringom.

U vektorskoj vakcini imamo jedan nosač koji je, uglavnom, oslabljeni virus ili bakterija na koju se dodaje gen korona virusa koji je odgovoran za stvaranje imunog odgovora. Oslabljeni virus direktno ulazi u ćeliju i nosi sa sobom gene korone i izaziva imunu reakciju. To je, takođe, nova tehnologija jer do sada imamo odobrene samo dve vakcine: za „Japanski encefalitis“ i „Denga groznicu“.

Najviše se danas govori o RNK vakcini protiv korona virusa. Da bi neko ko je laik shvatio kako deluje ova vakcina moramo reći nekoliko osnovnih stvari iz biologije.

Sastavljeni smo iz ćelija. Svaka ćelija je jedna mala fabrika. U delu ćelije koji se zove “jedro” nalaze se naši hromozomi. Oni su sastavljeni od gena, a geni su sastavljeni od DNK (dezoksiribonukleinska) lanaca.

DNK je mozak naše ćelije. Ona upravlja ćelijom i šalje joj poruke koji protein da sintetiše da bi radila. DNK je veliki molekul i ne može da izađe iz jedra ćelije (nukleusa) da bi poslala naređenje za sintezu proteina. Zato ima RNK (ribonukleinska kiselina).

Postoje tri vrste RNK: 1) informaciona 2) transportna i 3) ribozomalna. One prenose informaciju iz jedra, transportuju je i prave određeni protein u organelama ćelije koje se zovu ribozomi.

Već više od decenije naučnici su sposobni da naprave informacionu RNK koja može da prenese poruku koji protein da se sintetiše. Na tome se zasniva RNK vakcina. U laboratoriji je napravljena informaciona RNK koja uđe u ćeliju i naredi ribozomima da sintetišu antitela protiv korona virusa.

Pri tome RNK NE ULAZI u jedro i nema nikakvu vezu sa našim DNK koji stoji u jedru. To znači da RNK vakcina NE UTIČE na naš genetski materijal.

Naš genetski kod je DNK i ne može RNK da uđe u genetski kod.

Bilo je teško napraviti ovu vakcinu. Prvo bilo je teško bez nosača dovesti RNK do ćelije. To je rešeno pomoću lipidnih nanočestica.

Pošto je vakcina strukturom ista kao delovi naše ćelije, osetljiva je i zbog toga ima potrebe za čuvanjem na niskim temperaturama.

Uprošćeno rečeno ova vakcina radi tako što glasnik - a to je informaciona RNK - naredi našoj ćeliji da se sintetiše antitela protiv korone, a ne meša se u ostale funkcije ćelije i ne unosi nikakve strane agense u našu ćeliju.

U predkliničkim studijama ove vakcine nalaze se vakcine protiv virusa influence, ebola virusa, hiv-a, zika virusa. Zato vakcina protiv korona virusa nije počela od nule, već se naslonila na decenije rada.

Znajući sve ove činjenice, sigurni smo da ova vakcina NE UTIČE na naš genetski materijal i to je jako važno za pacijente.

Ovaj mehanizam bi mogao u budućnosti da donese i vakcine protiv malignih bolesti.

Sporenja oko RNK vakcine i njene bezbednosti 

Veoma je čudno što se do sada javnosti nije obratio nijedan molekularni biolog, već su lekari preuzeli svu priču o vakcinama, a to je toliko nova i komplikovana oblast da veliki broj lekara nema dovoljno znanja za detalje genetičkih terapija.

Možda mi doktori i ne možemo da se pomirimo sa tim da će medicina dvadesetprvog veka pripadati više genetičkom inženjerstvu i farmakogenomičkim terapijama, posebno skrojenim za svakog čoveka na osnovu njegovih gena, nego klasičnim metodama lečenja.

Medicina se menja, a mi lekari se plašimo da će nam se oduzeti glavna uloga. Kad pobedimo predrasude i kad se budemo držali samo naučnih činjenica pobedićemo i kovid.

Zaista verujem da će za neku godinu sve ovo biti rutina.

Strah od vakcina i strah od zaraze

Ako pogledamo malo u istoriju vakcina biće potpuno jasno da su ljudska priroda i predrasude jedina nepromenljiva stavka u razvoju civilizacije.

Infektivne bolesti i epidemije su, od kada postoje pisani tragovi, najveća pretnja čovečanstvu i uzele su više žrtava nego svi ratovi zajedno.

Kako je došlo do toga da u 21. veku, usred pandemije koja je uzdrmala čitav svet i pokazala da smo mnogo ranjiviji nego što mislimo, mi raspravljamo da li su vakcine potrebne ili je to način da nasneko "čipuje”?

Jedna od najtežih bolesti koje su uništavale čovečanstvo su boginje. Sve vrste boginja, od malih pa do velikih, su bile najozbiljnija pretnja čovečanstvu. U Južnoj Americi boginje su uništile čitavu kulturu i izbrisale čitave narode sa planete. Polovinom devetnaestog veka prosečan ljudski vek je iznosio 40 godina. Oko 95 procenata Evropljana koji su doživeli 18 godina u osamnaestom veku imalo je boginje.

U takvoj situaciji na sve moguće načine je pokušavana borba protiv infektivnih bolesti, ali niko nije mogao poverovati da postoje organizmi koje ne vidi ljudsko oko a koji izazivaju bolesti.

Prvi podaci o nekoj vrsti primene vakcinacije u borbi protiv velikih boginja potiču iz Kine. Pretpostavlja se da je još u desetom veku u Kini postojala neka vrsta vakcinacije, a od petnaestog veka postoje pisani i dokumenti u Kini. Sledeći podaci o vakcini postoje u arapskom svetu. U ovim zapisima se govori da prenosom gnojnog sadržaja kraste od boginja srebrnom iglom u kožu zdravog čoveka ili utrljavanjem u njegov nos, sprečavamo da nastane težak oblik velikih boginja.

Istorijski utemeljenje vakcinacije, imunulogije i prevencije vezuje se za engleskog doktora Edvarda Dženera.

Edvard Džener, vikarev sin iz sela Berkeley u Engleskoj, je učio latinski i grčki a u trinaestoj godini je poslat na sedmogodišnje učenje anatomije i hirurgije, prirodnih nauka kod doktora Ludlowa. Posle toga radio je pod kontrolom hirurga Johna Huntera, kome je prvom rekao da ima nešto u priči da mlekarice koje su imale kravlje boginje nikad ne dobijaju velike boginje. Učitelj kaže: 

“Nemoj misliti, već ispitaj, budi strpljiv, budi tačan”. I tako počinje priča o savremenim vakcinama.

Džener je u svojim istraživanjima i eksperimentima vakcinu primenio i na sopstvenom sinu, ali kada je svoju tezu ispričao londonskom udruženju lekara - bio je teško ismejan i ponižen.

Nije odustao. Kada je imao 47 godina, u vreme katastrofalne epidemije velikih boginja 1796, vakcinisao je James-a Phips-a sadržajem kravljih boginja preuzetim iz kraste zaražene Sare Nelmes.

Naravno u to vreme nije se znalo za pojam sterilnosti i vakcinacija je donosila i komplikacije, ali i pod tim uslovima bilo je jasno da se tako spasava ljudski rod. U roku od pet godina vakcina je počela da se koristi širom Evrope, a deset godina kasnije u celom svetu.

Ime je ostalo od reci vacca, što znači krava na latinskom.

Tako je počeo razvoj vakcina. Smatra se da vakcine godišnje spasavaju barem četiri miliona ljudi. Uprkos tome, devedesete godine donose zastoj u masovnoj vakcinaciji. Govori se da države u razvoju nemaju više para za vakcine. A jedan ratni avion košta bar nekoliko desetina miliona evra.

Poslednja pronađena vakcina je ona za ebolu. Napravljena je 2015. godine.

Vakcine i anti-vakcinaši

Nisu samo finansije prepreka razvoju vakcina.

Otkad postoje vakcine postoji i antivakcinaški lobi. Krajem devetnaestog veka protest protiv vakcina je postao jak. Parole su bile da je vakcina nehrišćanska, da koristi materijal nižih bića. Takođe je bila popularna parola da vakcinaciju sprovode bogati da bi kontrolisali radničku klasu. Još 1884. grad Lester je masovno odbio vakcinaciju i započeo proteste.

Pri prvom povratku velikih boginja Lester je čak i dobro prošao što je učvrstilo protivnike vakcina u svom verovanju. To može da se objasni dobrim karantinom i vakcinisanim medicinskim osobljem. Posle dve godine Lester je nastradao teško, jer dve trećine obolelih bila su deca mlađa od deset godina.

Daljim obrazovanjem i napretkom medicine i tehnologije vakcinacije su zaživele i poslednji slučaj velikih boginja zabeležen je 1977. u Somaliji.

Naravno, ne smemo zaboraviti epidemiju u Jugoslaviji 1972. kada je za mesec dana odrađena kompletna vakcinacija 20 miliona ljudi čime je spasena i čitava Evropa. Danas još ima živih učesnika tog velikog poduhvata. Izgleda i danas neverovatno kako su sve to uradilii, završili epidemiju sa 40 umrlih od velikih boginja i kompletno vakcinisanim stanovništvom.

I eto, stigosmo do 2020. godine. Korona parališe svet. Vakcina se razvija neviđenom brzinom, prvenstveno zahvaljujući ogromnim sumama novca koje su za to date.

Valjda je ipak neko shvatio da vojni avioni ne lete bez ljudi. Da je samo delić novca koji je ulagan u oružje ulagan u medicinu, ova planeta bi bila bolje mesto za život. Ali protiv ljudske prirode se ne može ni danas,

Istovremeno se, paraleno, razvija ogroman otpor vakcinama baš kao i pre tri veka. Internetom kruže stotine milona lažnih informacija i vesti. Najpopularnija je da će nas čipovati vakcinom. Neverovatna teorija. Ako će da nas čipuju, ima mnogo lakših i jeftinijih načina, ali način razmišljanja o opasnostima je isti kao u osamnaestom veku.

Jedva čekam da primim vakcinu. Može i kineska. Imaju iskustvo od samo 1000 godina.