Studija u Francuskoj o ulozi nikotina u prevenciji korone: Zašto su zaraženi većinom nepušači?

„Ne prepisujem nikotinske flastere ukoliko to pacijenti sami ne traže. Ukoliko traže – prepišem bez reči. Jedno vreme, međutim, navala je bila tolika da ih nije uvek bilo u apotekama”, kaže dr P., kućni lekar iz Strazbura.

Pacijenti kojima dr P. prepisuje nikotinske flastere su nepušači. Dr P. mi kaže da ne odbija da im prepiše nikotinske flastere jer smatra da im kratkotrajno uzimanje nikotina neće stvoriti zavisnost.

Za ovog lekara pretegnuo je argument da će nikotin možda pomoći da se odupru korona virusu i ne zaraze se. Štaviše, i ako se i zaraze – možda će imati blag oblik bolesti zahvaljujući nikotinu.

“Ipak to su samo pretpostavke”, kaže on.

„Nešto se događa sa duvanom“

Potražnja za nikotinskim flasterima ne prestaje u francuskim apotekama od kako je 10. aprila dr Žan Fransoa Delfresi (Jean-François Delfraissy), predsednik nacionalnog naučnog saveta za kovid-19 potvrdio da „se nešto događa sa duvanom“.

„Konstatovali smo da su zaraženi u ogromnoj većini slučajeva nepušači, kao da duvan preko nikotina štiti od korona virusa“, rekao je on tada.

„Konstatovali smo da je rizik od zaraze kovidom četiri ili pet puta manji za pušače nego za nepušače, poredeći grupe istog pola i istog godišta“, potvrdio je profesor dr Zahir Amura (Zahir Amoura), načelnik odelenja interne medicine, autoimunih i sistemskih bolesti u bolnici Pitie Salpetrier.

Lekari su, naravno, veoma oprezni i ograđuju se, podsećajući da pušenje odnese mnogo više života nego korona virus jer godišnje prouzrokuje smrt osam miliona ljudi na planeti.

Nikotin – prepreka za virus?

Da bi razumeli ovaj fenomen, dr Amura i neurobiolog Žan-Pjer Šanže (Jean-Pierre Changeux) zainteresovali su se za nikotinski acetilholinski receptor (nACHR):

„Taj nikotinski receptor povezan je sa receptorom ACE2 koji predstavlja vrata kroz koja virus ulazi u ćeliju. Možemo da zamislimo da bi blokada nikotinskog receptora na ovaj ili onaj način izazvala promene kod  receptora ACE2. To bi moglo onda moglo da utiče na prodiranje virusa u ćelije“, objasnio je Pjer Šanže za francuske medije.

Prema ovom istraživaču, ukoliko se pokaže da veze između dva receptora postoje u ovom smislu, to bi objasnilo zašto je nikotin „sposoban“ da uspori ulazak virusa u organizam. Drugim rečima, nikotin bi u tom slučaju imao ulogu zaštitne prepreke koja bi sprečila virus da prodre u ćelije i onemogućila razvoj bolesti. 

Studije o uticaju nikotina

Ovu tezu naučnici pokušavaju da provere kroz kliničku studiju u tri etape čije je sprovođenje u toku u državnim bolnicama u pariskoj oblasti.

U prve dve studije učestvuju bolnički pacijenti već zaraženi korona virusom smešteni na odelenja za infektivne bolesti i na odelenja za reanimaciju. Cilj je da se ispita da li nikotin možda sprečava da se bolest razvije i zadobije težak oblik – objasnio je dr Zamura.

U trećoj studiji učestvuju ukupno 1.633 lekara i ostalog medicinskog osoblja, kako iz državnih bolnica tako i iz domova za stare kao i kućnih lekara. Svi su nepušači. Ova studija trajaće šest meseci.

Učesnici su podeljeni u dve jednakobrojne grupe: jedna svakodnevno upotrebljava prave nikotinske flastere, a druga grupa je placebo – upotrebljava iste takve flastere, ali bez nikotina. Pri tom, naravno, niko ne zna u kojoj je grupi.

„Svi učesnici u ovoj grupi izloženi su zarazi od korona virusa. Ideja je da proverimo da li korišćenje nikotinskih flastera može da smanji broj zaraženih“, objašnjava profesor Zamura. 

Ako bi rezultati ovih studija bili ubedljivi, može se očekivati da bi bio napravljen medicinski tretman na bazi nikotina.

Industrija cigareta u akciji

Posle svega ovoga nije čudo da je industrija cigreta pokrenula svoje lobiste kako bi povratili „ugled“ pušenju, prokazanom i zabranjenom sistematskom akcijom Svetske zdravstvene organizacije, počev od devedesetih godina prošlog veka.

Pariski dnevnik Le Monde izvestio je ovih dana do koje mere je industrija duvana pokrenula propagandnu mašineriju, zloupotrebljavajući ono što su za sada samo medicinske hipoteze.

List navodi čitav niz časopisa u svetu u kojima su osvanuli članci sa naslovima tipa „Pljuga spašava živote“ ili „Lucky Strike na lekarski recept“. Istraživanje Le Monde-a u saradnji sa drugim redakcijama pokazalo je da je autore svih ovih članaka platila – duvanska industrija.

Profesor Šanže izjavio je tim povodom da je „ovo osetljivo pitanje na žalost dalo povoda za obmanjujuće vesti (fejk njuz)“. On je potvrdio da kliničke studije koje su u toku u njegovoj i drugim državnim bolnicama ne finansira industrija duvana.

U njegovom pismu koje prenosi Le Monde i u članicima koje je potpisao, kaže da ostaje pri stavu da  je „nikotin droga odgovorna za zavisnost, a da pušenje ostaje velika opasnost za zdravlje“.

„Šta još mogu da uradim?“, pitao je ovaj neurobiolog.

Na francuskom sajtu „Javno zdravlje“ potvrđuje se da je u toku klinička studija o eventualnoj zaštitnoj ulozi nikotina prilikom infekcije ali se naglašava da je reč o samo o hipotezama koje tek treba proveriti. Upozoravaju se lekari da je, prema podacima od kraja marta 2020. godine, u Francuskoj broj pušača porastao za 27 odsto.