Mala a razdeljena Belgija najteže pogođena pandemijom
Saradnja između regiona je sada toliko oslabila da belgijski biskupi moraju javno pozivati vernike na jedinstvo u borbi sa virusom korona
(Belgija, Liege, 29.10.2020 - protest medicinsko osoblja u Liježu zbog restriktivnih mera)
Belgija je, kako piše agencija AP, trenutno najteže pogođena evropska država pandemijom kovid-19. Ova zemlja ima u poslednjih 14 dana novih 1.390,9 slučaja koronavirusove infekcije na 100.000 žitelja - najviše u Evropi, ispred Češke, Francuske, Španije...
Ako, uopšte postoji zajednički neprijatelj Flamanaca i Valonaca to je svakako koronavirus. Ali, međusobna saradnja između regiona je sada toliko oslabila da belgijski biskupi moraju javno pozivati vernike na jedinstvo.
"Boj s korona virusom možemo dobiti samo ako ga budemo zajednički vodili", apelovali su oni zajednički pred nedeljni praznik Svih Svetih.
Utisak pometnje
U Belgiji razne mere protiv širenje infekcije donose federalna i tri regionalne vlade.
U ovoj, jednoj od najbogatijih evropskih zemalja, sa oko 11,5 miliona žitelja, zdravstvena pitanja rešavaju na državnom i regionalnim nivoima devet ministara. Poznato pravilo "manje u politici znači više" ovde ne važi. "Političari se rado pozivaju na svoja ovlašćenja ali na kraju nikad niko nije odgovoran", kaže o tome istoričar, bivši evroposlanik Lukas Vander Telen (Taelen). On komplikovani sistem vladavine nad 6,5 miliona Flamanaca i pet miliona frankofonih građana naziva "institucionalnom lazanjom".
Tokom korona krize belgijska javnost je nepodeljena u jednome, tojest sveukupnom utisku pometnje usled stalno menjajućih propisa i pravila koja se zavode na raznim nivoima vlasti. Za nekog ko živi u blizini Brisela vreme kad se zatvaraju lokali i ulice ili dozvoljeni broj posetilaca sporstkih hala - u krugu od 20 kilometara mogu se promeniti čak tri puta usput.
Flamanska regionalna vlada u utorak je predložila da se usaglase termini zabrane večernjih izlazaka sa ostalim delovima zemlje. Na severu zemlje građani treba da budu kod kuće do ponoći, a u drugim krajevima do 22 časa što komplikuje život ljudima koji moraju da prelaze iz regiona u region.
Zađevice jače od smrtne pretnje
Gradonačelnik flamanskog grada Aalst Kristof Dez (Christoph D"Haese) izjavio je ovih dana da neće više primati pacijente iz frankofonog Brisela. "Zdravstvena solidarnost ima svoje granice", izjavio je on. Uprava bolnice se, međutim, nije saglasila s tim i podsetila ga da zdravstvena solidarnost ne trpi granice.
Frankofonski briselski ministar odgovoran za zdravlje, Alen (Alain) Maron podsmešljivo je odgovorio na primedbe sa flamanskog Briselskog slobodnog univerziteta da bi grad morao preduzeti oštrije mere protiv širenja zaraze.
Bivši evroposlanik Vander Telen je na to primetio da se "ponavlja situacija, često poznata, kako se brzo sklizne na nivo sitnih svađa i kada su pitanju ljudski životi".
Problem mnoštva vlada paradoksalno dopunjuje činjenica da je Belgija bez vlade bila skoro 500 dana pre nego što je Aleksanderu De Kruviju (Alexander De Croovi) pre mesec dana uspelo da sastavi sedmočlanu koaliciju stranaka. Poslednji korak koji je njegov prethodnik preduzeo u septembru je bila delimično ublažavanje antivirusnih mera suprotno stavovima zdravstvensih eksperata. A onda je usledio ubrzani porast broja novozaraženih...
