Lekari kritikuju Makrona: uvodi policijski čas umesto da poveća broj bolničkih kreveta

Nataša Jokić, Strazbur

Predsednik lekara hitne službe Patrik Pelu smatra da bi predsedniku bilo bolje da učini nešto da se u bolnice vrati 60 hiljada sestara i bolničara koji su ih napustili, „jer policijskim časom neće zaustaviti kovid“
(prelaz Kel, 15.10.2020. - Mnoštvo automobila krenulo je već u toku dana ka prelazu Kel kako bi se snabdeli u nemačkim prodavnicama s druge strane Rajne, gde su cene niže, foto N. J.)

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je sinoć da će zbog znakova širenja korona virusa od subote biti uveden policijski čas u šest od ukupno osamnaest regiona u Francuskoj, koji obuhvataju osam velikih gradova. Pored pariske oblasti to su: Lille, Lyon, Grenoble, Montpellier, Rouen, Aix-Marseille, Toulouse et Saint-Etienne.

Nemačke vlasti najavile su da od večeras zatvaraju granicu prema Francuskoj uprkos tome što Alzas – pogranična oblast sa druge strane Rajne nije na spisku francuskih regiona sa visokom zarazom i policijskim časom. Nemačka tako potvrđuje da svoju strategiju protiv korona – virusa zasniva na merama predostrožnosti.

Iz Strazbura, glavnog grada Alzasa, mnoštvo automobila krenulo je već u toku dana ka prelazu Kel kako bi se snabdeli u nemačkim prodavnicama s druge strane Rajne, gde su cene niže zbog nižeg pdv-a. 

fra-prelaz-kel-2.-sjp

Gužva u četvrtak na prelazu Kel iz Francuske u Nemačku, pošto je najavljeno da Nemci od večeri zatvaraju granicu prema Francuskoj

Zabrana kretanja i kazne

Policijski čas u šest francuskih regiona trajaće od 21 sat uveče do 6 ujutru i neće se odnositi na zaposlene u noćnim satima koji će imati ovlašćenja za kretanje. Javni transport će raditi u uobičajeno vreme.

Za kršenje zabrane kretanja u vreme policijskog časa u ovih šest oblasti predviđene su kazne od 135 evra u prvom prekršaju i 1.500 evra u drugom.

Nema ograničenja za vreme predstojećeg verskog praznika Duhova koji podrazumeva i školske ferije od desetak dana. Putovaće se iz regiona u region normalno uz preporuku građanima da poštuju norme odstojanja.

Nema izričite zabrane o maksimalnom broju ljudi prilikom okupljanja raznih vrsta. Predsednik je u više navarta istakao da on ne želi da infantilizuje građane i da ih, dakle, tretira kao decu. Zato se apeluje na njihovu svest i dobru volju da solidarno učestvuju u društvenom naporu protiv zaraze. Prilikom privatnih porodičnih okupljanja kao i prilikom okupljanja u restoranima ili u drugim prilikama – preporučeno je pravilo da za stolom ne bude više od šest osoba.

Nezadovoljni ugostitelji

Rad preko interneta sa distance nije obavezan ali se preporučuje. Predsednik je istakao da je jasno da ljudi koji imaju vikendice mogu da provedu sasvim prijatno vreme radeći sa udaljenosti. Međutim, oni koji su u skromnijim uslovima, u malim stanovima u gradu i sa malom decom - vrlo brzo počnu da osećaju zamor.

Osim toga, pokazalo se da produktivnost opada na duži rok u ovim uslovima rada i da je za kreativnost zaposlenih važno da budu u neposrednom kontaktu sa kolegama i fizički prisutni na poslu. Zato je francuski predsednik istakao da preporučuje dva ili tri dana nedeljno rada preko interneta u onim preduzećima gde je to moguće.

Oni koji primaju socijalnu pomoć od države dobiće povećanje tokom šest nedelja i posebno povećanje za dečiji dodatak.

U ovim oblastima i njihovim gradovima biće posle 21 čas zatvoreni restorani, barovi, trgovine, pozorišne i koncertne sale i bioskopi. U francuskim gradovima upravo je vreme od 21 čas do ponoći vreme kada ima najviše ljudi u kafeima i restoranima. Gubici za ugostitelje su veliki, država obećava i daje izvesnu pomoć ali sudeći po ugostiteljima – to im nije dovoljno i oni su vrlo nezadovoljni. Predsednik Makron sinoć je obećao dodatnu pomoć.

Testovi i čekanje

Predsednik je istakao da Francuska najviše testira – oko milion i dvesta hiljada testova obavlja se dnevno. Istakao je da je veliki broj zahetva za testovima možda zato i što su besplatni za građane ali da on to podržava. Naravno, novac za testove ide iz državne kase koju finansiraju opet - niko drugi do građani nekom od bezbrojnih taksa i poreza. Predsednik, međutim, nije imao obajšnjenja zašto zdravstvene vlasti nisu predvidele dovoljno mesta za obradu testova pa se na rezultate čeka po tri i više dana.

Posledica toga je da zaraženi raznose zarazu, a da testiranje ne služi naročito sprečavanju širenja zaraze. Kako je moglo da se desi da broj testova bude u tolikoj nesrazmeri sa kapcitetom obrade - pitali su novinari predsednika Makrona. On je najavio nove vrste testova za koje će se davati rezultati za par sati. Takođe, najavio je i testove koje ćemo sami moći da upotrebljavamo i odmah dobijemo rezultat  kao što je to slučaj kod testova za trudnoću.

Među onima koji su nezadovoljni, najveću težinu ima reakcija lekara i medicinskog osoblja. Naime, od marta do danas u Francuskoj u odelenjima intenzivne nege nije dodat nijedan jedini krevet. Posao i profesiju je napustilo na hiljade medicinskih sestara i bolničara koji su rizikovali svoje živote i bili istraumirani posle proletošnjeg naleta zaraze kada su mnoge njihove kolege zbog nedostatka maski izgubile živote.

Podatak da nije povećan kacitet u bolnicama, niti su značajno poboljšani uslovi rada lekarima i medicinskom osoblju, govori da Makron i pored brojnih govora zapravo i dalje vodi politiku štednje u javnom sektoru, uključujući i zdravstvo. Sve je podređeno logici tržišnog zakona a ne zdravstvenoj logici, a bolnice od 2009. godine i dalje vode menadžeri.

U direktivi Evropske komisije Francuskoj traži se da država napravi uštede u zdravstvu. Podatke o tome da je država uložila više nego prethodne godine treba relativizovati: za dve poslednje decenije zatvoreno je na hiljade državnih bolnica od kojih su neke prosto zaključane sve sa vrednom opremom unutra.

Zatvoreno je za poslednje dve decenije oko 100 hiljada bolničkih kreveta u javnom zdravstvu, na hiljade lekara je otišlo iz javnog u privatni sektor, na hiljade sestara i ostalog osoblja... Samo za poslednjih nekoliko godina zatvoreno je pet hiljada kreveta.  Bolnice su privatizovale svoje praonice, automobilsko - mehanički sektor, kuhinje iako to ne samo da nije doprinelo kvalitetu zdravstvene usluge već ga je smanjilo…

Što se tiče privatnog sektora on je, sa izuzecima, u Francuskoj ostao po strani kada je reč o kovidu i nije doživeo pritisak koji smo videli u državnim bolnicama u martu, aprilu i maju kada su mnogi lekari i osoblje izgubili živote zbog nedostatka zaštite.

Lekari optužuju 

Lekari hitnih službi, na koje pada najveći teret epidemije kovida, najoštrije su reagovali posle govora predsedniak Makrona.

„Vidimo da je predsednik shvatio ozbiljnost krize ali nije shvatio krizu u kojoj se nalaze bolnice. Zato sada moramo da parališemo zemlju jer nema dovoljno kreveta u bolnicama“, rekao je Patrik Pelu, predsednik udruženja lekara hitnih službi.

On je dodao: „Predsednik pokušava da zaustavi epidemiju. Ali policijski čas neće je zaustaviti i, uostalom, ne razumem tu ratnu terminologiju. U istom logičkom registru kao u martu.“

Konačno, dr Pelu je dodao da žali što predsednik nije pozvao na opštu mobilizaciju za bolnice tražeći od 60 hiljada medicinskih sestara i ostalog medicinskog osoblja koji su napustili bolnice - da se vrate za vreme krize kako bi se smanjio pritisak.

„Predsedniku nije prioritet da otvori nove blničke krevet“, rekao je dr Pelu.

Uz ovo, njegove kolege opominju da nije dovoljno postaviti nove krevete naročito u intenzivnoj nezi. Potrebno je za svaki krevet obučiti najmanje nekoliko sestara i bolničara.

Između ulaganja u bolnice i uvođenja policijskog časa i nametanja tereta građanima – francuski predsednik je izabrao policijski čas  i ulogu „vrhovnog komandanta“.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...