Otkriće o tužiteljima protiv dr Raulta i terapije hlorokinom: Udruženje lekara finansiraju farmaceutske grupe

Dnevnik online France-Soir tvrdi da velike farmaceutske grupe finansiraju francusko udruženje za patološke infekcije (Spilf) i da ova činjenica obajšnjava zašto je Spilf podneo žalbu lokalnoj lekarskoj komori protiv direktora bolničko-univerzitetskog Instituta iz Marseja Didie Raulta (Didier Raoult), zagovornika terapije hlorokinom u ranoj fazi infelkcije korona-virusom.

Hlorokin je stari lek protiv malarije kojeg svi lekari poznaju i prepisuju već 60 godina. Kao svaki lek koji je stariji od dve decenije, ni hlorokin više nikome ne donosi profit po osnovu patenta i zato je ovaj lek jeftin.

Ofanziva ogromnih razmera na - jeftini lek

Velike farmaceutske grupe kao američki Gilead pokrenule su lobističku ofanzivu ogromnih ramera kako bi kompromitovale terapiju „hlorokin uz antibiotik“ i nametnule svoj lek – skupi remdesivir korišćen u slučajevima obolenja od virusa side za koji se zna da u 10 odsto slučajeva izaziva bubrežnu insuficijenciju.  

Organizovano je objavljivanje studije u uglednom časopisu The Lancet kojom se utvrđuje da je hlorokin „veoma opasan lek“ i uz to dodaje tako neuka montaža podataka o smrtnosti u više stotina bolnica u svetu da je ugledni The Lancet doživeo sramotu da mora da povuče tekst studije.

Francuske zdravstvene vlasti i Svetska zdravstvena organizacija, pozivajući se na studiju iz časopisa The Lancet odmah su zabranili upotrebu terapije hlorokinom, a kada je studija povučena – niko nije reagovao niti izmenio instrukcije.

Glavni prigovor terapiji „hlorokin sa antibiotikom“, primenjivanoj u Institutu u Marseju, jeste da ona nije prošla takozvanu random-studiju koja podrazumeva da u toku eksperimenta sa lekom postoji i kontrolna grupa koja uzima placebo kako bi se onemogućilo pristrasno zaključivanje.

Problem je, međutim, što u trenutku kada je remdesivir američkog Gilead-a preporučen – ni on nije prošao random-studiju.

Kakva god da je istina o realnoj efikasnosti ova dva leka, izvesno je da se vodi brutalan rat između farmaceutske industrije i dr Raulta - lekara koji nije na njenom platnom spisku i svojim stavovima ugrožava interese farmakološke industrije.

Iznosi prikupljeni iz farmaceutskih firmi 1.701.964 evra: partneri lekarskog udruženja SPILF

Lekari na platnom spisku farmaceutskih kompanija

Najnovija epizoda pokazuje da su najbolji vojnici farmaceutske industrije baš lekari. Udruženje za patološke infekcije (Spilf), koje je podnelo tužbu protiv dr Raulta, tražeći njegovo brisanje iz spiska lokalne lekarske komore, okuplja 500 članova – uglavnom lekara.

Spilf objavljuje radove svojih članova, organizuje naučne kongrese – sve na temu infektologije.

Iza ove tužbe kriju se godine i decenije suštinskog sukoba između lekara koji su na platnoj listi farmaceutskih kompanija i, zapravo, umesto da služe opštem zdravlju i bolesnicima, oni služe pre svega farmaceutskoj industriji.

France-Soir prenosi podatke koje navode TransparenceSanté et EuroforDocs. Prema tim podacima, u periodu od 2012. do septembra 2020. godine udruženje lekara Spilf primilo je od farmaceutskih laboratorija 1,7 miliona evra od čega je 100 hiljada evra dao američki Gilead. Iz priloženih tabela vidi se da su poslednjih godina sume koje je Udruženje dobilo - odjednom porasle. Uz sve ovo, konstatuje France-Soir, za mnoge sume koje su pristizale na račun udruženja nema dovoljno podataka da bi se utvrdilo zašto su uplaćene. 

U istom periodu članovi upravnog odbora udruženja Spilf dobili su više od 1,6 miliona evra: predsednik Pier Tataven (Pierre Tattevin) dobio je 81.083 evra od farmaceutskih laboratorija među kojima je Gilead učestvivao sa 15.028 evra. Pomoćnik predsednika asocijacije dr Ometr (Aumaitre) dobio je 300 hiljada evra, a generalni sekretar asocijacije 115 hiljada – prenosi France-soir.

Isti online dnevnik prenosi reči sagovornika bliskog ovom lekarskom udruženju po kome su „odluke donosile uglavnom jedna ili dve osobe“.

Vrh ledenog brega korupcije

Spilf na svom sajtu ne krije da ima brojne partnerske veze sa farmaceutskom industrijom.

Jedan profesor univerziteta, lekar koji radi u u bolnici, a koji je želeo da ostane neimenovan, izjavio je za France-Soir:

„Podaci o primanjima od framaceutske industrije na sajtu TransparenceSanté samo su vrh ledenog brega. Laboratorije imaju dobro organizovane sisteme. Izvesne sume isplaćene su preko stranih filijala koje udruženje ne mora da prijavi tako da ih nema u podacima TransparenceSanté“.

Reč je o dobro razrađenom sistemu, izgleda. Predsednik udruženja Pier Tataven nije hteo da odgovori na pitanja novinara.

Zanimljivo je da se ispunjava najava dr Raulta data posle njegovog svedočenja pred istražnom komisijom francuskog parlamenta. Parafrazirajući Čerčila, on je rekao:

“Ovo nije kraj, ovo nije ni početak kraja, ovo je možda kraj početka u ratu protiv hlorokina”.

Sada bi se mogla dodati nova verzija ove najave koja bi govorila o ratu između farmaceutske industrije i lekara koji odbijaju da tržišna merila upravljaju zdravstvom