U Francuskoj podneta žalba protiv dr Raulta: Pred sudom časti zbog hlorokina ?

Nataša Jokić, Strazbur

Kao da je zavladala epidemija ukrštanja interesa: objavljena i lista od 13 najvećih prihoda koje najuglednijim lekarima – protivnicima hlorokina - isplaćuje farmaceutska industrija
(ilustracija, profesoru iz Marseja preti optužba zato što je uspešno lečio od virusa korona jeftinim lekom: dr Didije Rault)

Zbog toga što uporno tvrdi da jeftin i stari lek protiv malarije pomaže pacijentima u početnoj fazi zaraze korona-virusom, profesor i lekar iz Marseja Didie Rault (Didier Raoult) mogao bi da se nađe na udaru sankcija lokalne lekarske komore na jugu zemlje, kojoj je Udruženje za patološke infekcije (Spilf) podnelo žalbu – preneo je u sredu pariski Le Figaro.

Ovo lokalno udruženje tvrdi da nema dokaza da je terapija hidroksihlorokinom, u kombinaciji sa antibiotikom, zaista efikasna i da je dr Rault, tvrdeći suprotno prekršio osnovna lekarska etička pravila. Kazna lokalne lekarske komore može da ide od opomene do brisanja iz evidencije.

Nastavak „rata zbog hlorokina“

Ovo je najnovija epizoda u seriji koja bi se s pravom mogla nazvati “Rat zbog hlorokina”. Glavni protagonisti ove serije su ugledni francuski virusolog dr Didie Rault sa jedne strane, a sa suprotne strane su brojne njegove kolege i lekari-funkcioneri u ministarstvu zdravlja i u zdravstvenim institucijama koji tvrde da “nema dokaza” da je hlorokin efikasan.

U žalbi protiv dr Raulta kaže se da je širio lažne informacije, da je povredio načelo kolegijalnosti, da je vršio kliničke oglede čija legalnost treba da se preispita.

Udruženje Splif, koje okuplja 500 specijalista za zarazne bolesti, prigovara dr Raultu da je u devet svojih stručnih članaka prekršio deontološka medicinska pravila.

Dr Raultu se prigovara što je bolesnicima davao hidroksihlorokin (derivat hlorokina) u kombinaciji za azitromicinom, a da pri tom nije imao naučnog pokrića za prepisivanje takve terapije kod pacijenata zaraženih korona-virusom.

Kolege prigovaraju dr Raultu zbog izjave kao što je ona data za BFM-tv krajem juna: 

„Ovde u Parizu brojali su mrtve, dok sam ja brojao zaražene… Ljudi nisu bili lečeni, takvo je bilo opredeljenje.“

Tužba uključuje i prigovor da je dr Rault sprovodio medicinske eksperimente van zakonskog okvira i da su u to bila uključena čak i deca. Sve to, navodi se u tužbi, bez ovlašćenja etičkog komiteta. U toku je istraga koju sprovodi agencija za bezbednost lekova.

Na sve ovo može se očekivati žestoka reakcija dr Raulta. On je već ranije u više navrata javno postavljao pitanje svojim kritičarima da li su očekivali da ostavi svoje pacijente da im se stanje pogorša dok ne dobije odgovore na pisma nadležnima i ne ispuni sve procedure.

Nije bilo vremena za prepiske, traženje dozvola i random studiju. Dr Rault i  njegovi saradnici tvrde da su pokušali sa hlorokinom koji je i ranije upotrebljavan u slučajevima virusnih infekcija, a za koji su Kinezi izvestili da je dao dobre rezultate. Kada je ekipa dr Raulta videla da terapija deluje, tim pre ako se dâ u samom početku zaraze, krenuli su da je, uz masovno testiranje, daju svim zaraženima. 

Odjednom - opasan

Hlorokin je stari lek, upotrebljva se 60 godina i svim lekarima je dobro poznat. Kod nekih pacijenata izaziva srčane tegobe kada je predoziran ili kada je reč o srčanim bolesnicima.

„Najveći je skandal u istoriji to da se sada lek koji izvanredno poznajemo proglašava opasnim“, ponovio je i nedavno dr Rault. On je u više navrata naglasio da od hlorokina niko ne može da zaradi novac po osnovu patenta jer je to lek stariji od dve decenije posle kog roka patenti za lekove ističu.

Svedočeći pred istražnom komisijom Senata, upozorio je da su njegovi najžešći i u medijima naprisutniji kritičari – finansijski i interesno povezani sa američkim proizvođačem lekova Gilead koji proizvodi remdesevir, antivirusni lek upotrebljvan protiv side.

Profesor Raoult tvrdi da su zdravstvene državne agencije, poput Nacionalne agencija za lekove, povezane sa farmaceutskom industrijom. Po njemu, proizvođači skupih novih lekova (kao što je remdesivir protiv side) žele da plasiraju svoje proizvode i zato se protive jeftinoj terapiji hlorokinom.

Terapija hidroksihlorokinom nije prošla random-studiju sa kontrolnim grupama i zato su je kritikovali i francuske zdravstvene vlasti i SZO. Oni su, međutim, istovremeno izdali preporuku za upotrebu Gileadovog remedesivira iako ni ovaj lek nije prošao random studiju i poznato je da u deset odsto slučajeva izaziva bubrežnu insuficijenciju.

Dr Rault je umnožio svoje neprijatelje i zato što je javno ukazivao da su zdravstvene vlasti Francuske zapravo odbile da masovno testiraju na početku epidemije. Francusko ministarstvo zdravlja nije prihvatilo predlog veterinarskih laboratorija koje su nudile svu svoju proizvodnju testova, sasvim dovoljnu da zadovolje potrebe Francuske. Umesto toga, 80 odsto ovih testova laboratorije su onda prodale Nemačkoj, a ostatak  SAD.

Lista najskupljih plaćenika među lekarima

Najnovije zaoštravanje vezano za ličnost dr Raulta i hlorokin dovelo je do polarizacije među lekarima konsultantima ili članovima visokih državnih institucija kao Naučni savet ili Visoki savet za javno zdravlje.

Profesor dr Christian Peronne, načelnik odelenja za zarazne bolesti u univerzitetskoj bolnici u pariskom predgrađu Garcesobjavio je nedavno knjigu sa optužujućim naslovom protiv vlasti, “Ima li greške koju ONI nisu počinili”. On svedoči da se iz sistema odlučivanja neki lekari po potrebi isključuju kako bi bile donesene odluke podobne interesima farmaceutske industrije.

Okršaji na medijsko-medicinskoj sceni postaju sve oštriji. Vesti o podnošenju prijave protiv dr Raulta prethodilo je otkriće objavljeno u Paris-Soir sa naslovom „Lista od 13 najvećih prihoda koje isplaćuje farmaceutska industrija“. Na listi su čuvena imena – sve poznati protivnici dr Raulta, koje uglavnom plaća – Gilead.

Broj jedan, „zlatna palma“ pripada profesoru Fransoa Rafiju (Fraçois Raffi) iz Nanta koji je od svih farmaceutskih kuća zajedno dobio više od pola miliona evra. Paris-Soir navodi da je preteći poziv dr Raultu upravo došao sa mobilnog temefona odelenja za infektologiju Univerzitetske bolnice u Nantu čiji je šef baš profesor Rafi.

Broj dva je profesor Žak Rejnes (Jacques Reynes) iz Monpeljea koji je od farmaceutskih grupa dobio skoro trista hiljada evra od čega 48 hiljada od Gileada. Upravo su ovog lekara zdravstvene vlasti Francuske odredile da bude koordinator za ispitivanje leka remdesivir iako ga izdašno plaća upravo proizvođač ovog leka.

Broj tri – profesorka Karin Lakomb iz univerzitetske bolnice Saint Antoine u Parizu koja je od farmaceutskih kuća, ukjljčujući i Gilead, dobila preko 200 hiljada evra. Ona je za vreme „ofanzive“ protiv dr Raulta bila bukvalno sveprisutna na tv-ekranima i nije prestala da objašnjava da je terapija hidroksihlorokinom „nenaučna“ itd. Posle nekoliko meseci prvi (privatni) kanal francuske televizije zaposliće je kao stalnog komentatora za medicinske teme.

I tako dalje. Paris-Soir je objavio preciznu listu od 13 prestižnih imena iz sveta medicine sa precizinim novčanim iznosima.

Deluje kao da je zavladala epidemija ukrštanja interesa. Za sada niko ne govori o vakcini.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...