Francuska očekuje povratak epidemije: Makronove prazne reči i nespremne bolnice

Ima znakova da korona virus ponovo počinje da se širi u Francuskoj pa su vlasti sada ponovo uvele obavezu nošenja maski u zatvorenim prostorima.

Kontrole otpadnih voda, koje se sistematski sprovode u celoj Francuskoj, pokazale su poslednjih dana da su pronađeni tragovi korona-virusa u stanicama za prečišćavanje u pariskoj oblasti.

Zaključak stručnjaka je da to znači da se virus ponovo širi – istina, za sada, u minimalnim količinama.

Briga zbog povratka epidemije i manjka medicinskog osoblja i opreme

Francuske vlasti uspostavile su opštu kontrolu otpadnih voda kao sistem ranog uzbunjivanja. Reč je o jednostavnom procesu: svaki čovek izbacuje preko fekalnih materija tragove virusnog gena Kovid-19 znatno pre nego što se pojave prvi simptomi zaraze. Analizirajući otpadne vode, moguće je nedelju dana unapred otkriti da li se virus širi.

Iako je još je rano govoriti o povratku epidemije, lekari i bolničko osoblje u Francuskoj zabrinuti su zbog vesti o novom širenju korona-virusa.

Ovdašnji mediji prenose nezadovoljstvo zaposlenih u bolnicama. Sestre, bolničari i pomoćno osoblje danonoćno su radili za vreme epidemije i rizikovali živote zbog nedostatka zaštitne opreme, da bi ih vlada sada „nagradila“ povišicom od oko 125 evra mesečno. To nije ni polovina onoga što su tražili kada su masovno štrajkovali mesecima pre epidemije.  

Medicinske sestre u Francuskoj su među namanje plaćenima u EU. Po svemu sudeći to će tako i ostati, uprkos svim patetičnim govorima predsednika Republike i njegovim praznim rečima i obećanjima.

“Još su svi psihološki i fizički iscrpljeni od prvog talasa“, kaže Patrik Burdijon, sekretar za socijalna pitanja zdravstvenog sindikata pariskih bolnica. 

Dr Olivie Mileron iz bolnice Biša u Parizu izjavio je da je još pre zdravstvene krize bilo sto slobodnih radnih mesta za koja se nije javio nijedan kandidat. Svi se pitaju kako će izdržati “drugi talas” (ako ga bude) tim pre što do očekivane povišice plata nije došlo i “moral nije baš visok”.

Lekari koji su za vreme pandemije došli u Pariz iz drugih regiona ili studenti angažovani da pomognu u bolnicama, nisu uopšte bili plaćeni tako da nije izvesno da će sledeći put ponovo doći da pomognu.

Pored manjka bolničkog osoblja nije izvesno ni da li će za „drugi talas“ biti dovoljno zaštitne opreme.

„Želeli bismo da država i bolničke uprave kažu kakva je situacija sa zalihama, maski, zaštitnih bluza, respiratora. Trenutno nemamo predstavu kakvo je stanje i to nas zabrinjava“, izjavio je jedan od članova zdravstvenih sindikata.

U regionima na jugu Francuske, u kojima proletos nije bilo mnogo obolelih, sa letnjim odmorima i uglavnom domaćim turizmom – stigao je i virus pa se broj zaraženih sada eksponencijalno povećava.

Francuski mediji postavljaju pitanje kako će regionalne bolnice moći da izdrže pritisak ako epidemija „eksplodira“ u avgustu dok je većina medicinskih radnika na godišnjem odmoru.

Istraga protiv epidemiološke vlasti

U isto vreme teku pravosudna i parlamentarna istraga o tome kako su vlasti rukovodile zemljom u prvom talasu epidemije. Više stotina ljudi, među kojima su polovina lekari i članovi porodica preminulih lekara, preko raznih udruženja traže da se na odgovornost pozovu nadležni ministri. Zašto nije bilo dovoljno maski, zašto je preporučeno da se maske ne nose jer su navodno beskorisne, zašto je bar šezdesetak lekara, prema nezvaničnim procenama, preminulo i još više sestara ?  

Istrage će ispitati kako je moglo da se dogodi da vlada prećutno početkom marta odbije ponudu veterinarskih ustanova koje su nudile testove. Umesto francuske vlade, 80 odsto ukupne francuske proizvodnje veterinarskih testova za ljudsku upotrebu kupila je Nemačka, a ostatak uglavnom SAD i bolničko-univerzitetski Instut u Marseju.

Nemačka je potom testirala pacijente bez prestanka i to na otvorenom prostoru, uglavnom u automobilima. Nemačke zdravstvene vlasti mogle su na vreme da odvoje zaražene od nezaraženih i Nemačka je prošla sa neuporedivo manjima brojem žrtava.

Sada se vrše masovna testiranja građana u bolnicama i laboratorijama – najčešće na parkinzima kada je to moguće jer je u zatvorenom prostoru virus lakše prenosiv. Ipak Francuska je još daleko od najavljenih 700 hiljada testova dnevno.

Da napetost raste posle opuštanja i čak organizovanja masovnih koncerata, kao što je to bio slučaj u Nici, sada pokazuju i prizori na ulicama velikih gradova gde poslednjih dana sve više građana nosi maske.

Kruže plakati koji jasno pokazuju da ukoliko zaražena i nezaražena osoba prilikom susreta nose maske – šansa da se zaraza prenese iznosi samo 1,5 odsto. Ukoliko, međutim, zaražena osoba nema masku i sretne nezaraženu osobu sa maskom – šanse da se zaraza prenese su čak 70 odsto. Ukoliko zaražena osoba nosi masku, a nezaražena osoba ne nosi, šanse za prenošenje virusa su 30 odsto.

Poziv da se nose maske i jednostavan prikaz verovatnoće zaražavanja sa i bez maske

Zarobljenici „državne laži“

Sociolog Žan Dominik Mišel kaže da su neke lekcije izvučene iz „prvog kruga“ epidemije ali da je problem što vlada nije bar priznala i zažalilila zbog laži koje su širene tokom prethodne zdravstvene krize.

Po Mišelu, ključni problem je „infiltracija industrije, naročito farmaceutske na svim nivoima zdravstvenih vlasti. Taj problem je hroničan i sistemski“, kaže on u razgovoru za L’Humanité.

Mišel kao primer navodi zabranu vlade da se hidroksi-hlorokin, stari lek protiv malarije, prepisuje van bolnice čime se praktično zabranjuje porodičnim i vanbolničkim lekarima da ga prepisuju u slučaju infekcije korona-virusom.

“Po prvi put u istoriji vlada je rekla lekarima kako da leče ljude. To je učinjeno da bi se podstaklo prepisivanje „remdesivira“, leka laboratorije Gilijad, čija efikasnost nije dokazana, a ima astronomsku cenu”, objašnio je sociolog Žan Dominik Mišel, ocenjujući da je reč o skandalu.

Posle svega, nije čudo, kao što je i sâm predsednik Makron priznao, da francuski građani nemaju poverenje u vlast dok vladajuća administracija ne može da nađe snage da izađe iz logike „državne laži“.