OPRAVDANJA I IZVINJENJA

SAD troše mnogo više na zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika od bilo koje druge zemlje. Ipak, očekivani životni vek je manji nego u većini bogatih zemalja. Štaviše, sve napredne, razvijene zemlje svim svojim stanovnicima obezbeđuju zdravstveno osiguranje; samo je u Americi veliki deo populacije nedovoljno osiguran ili uopšte nema osiguranje.

Verovatno ste pomislili da zbog toga zdravstveni sistem u SAD " vapi" za korenitom reformom - reformom koja bi obuhvatila, pored ostalog, prihvatanje i primenu iskustava iz drugih zemalja. Umesto toga, međutim, političari koji se zalažu za status kvo daju brojna opravdanja za slabu osnovu i rezultate sistema zdravstvene zaštite. Zato smatram da će biti korisno navesti najčešće korišćene opravdanja i fraze, kao i razloge zašto nisu tačna i prihvatljiva.

Opravdanje 1: Nema problema ukoliko niste osigurani

"Mislim, ljudi mogu da koriste zdravstvenu zaštitu u Americi", rekao je pre nekoliko meseci predsednik Džordž Buš. "Na kraju krajeva, dovoljno je da odete u službu za hitnu medicinsku pomoć." Predsednika Buša već dugo ismejavaju zbog neobaveštenosti i pogrešnog tumačenja činjenica, ali se čini i da mnogi koji brane trenutno stanje u američkom zdravstvu i sistemu zdravstvene zaštite takođe nemaju pojma o čemu govore.

Govore nam, primera radi, da nema toliko neosiguranih građana SAD, jer su neki među njima ilegalni imigranti a ostali zapravo imaju pravo na Medicaid. (Medicaid je program zdravstvene zaštite u SAD za pojedince i porodice s malim primanjima. Zajednički ga finansiraju federalne države i federalna vlada, a sredstvima upravljaju države, svaka na svojoj teritoriji. Pravo na korišćenje Medicaida imaju roditelji s malim ukupnih prihodom, deca, stare osobe i osobe s invaliditetom. prim.prev.)

Međutim, oni propuštaju da kažu da 47 miliona neosiguranih stanovnika SAD pripada grupi koja se stalno i neprekidno menja, pa status bez osiguranja u određenom periodu ima mnogo više ljudi - zapravo, svaki treći stanovnik SAD mlađi od 65 godina nije imao zdravstveno osiguranje u nekom trenutku 2006. i 2007. godine. Pored toga, to što neko ima pravo na medicinsku pomoć kada se pojavi u hitnoj službi, a na osnovu prava iz Medicaida, nikako se ne može izjednačiti s pravom, odgovarajućom zdravstvenom zaštitom i medicinskim uslugama koje se na osnovu nje mogu dobiti. A prema rezultatima istraživanja svaki četvrti Amerikanac mlađi od 65 godina je nedovoljno osiguran i to u meri da "često odlaže odlazak lekaru zbog visokih troškova".

Dakle, nedovoljno zdravstveno osiguranje je veoma velik problem koji najviše pogađa srednju klasu.

Opravdanje 2: Za sve su krivi čizburgeri.

Amerikanci nemaju loš zdravstveni sistem, već loše navike. Gojaznost i seksualni odnosi u tinejdžerskom dobu, a ne "pretrpanost" kompanijama za privatno zdravstveno osiguranje - SAD troše skoro šest puta više novca na administraciju u zdravstvenom sistemu od drugih razvijenih zemalja - izvori su našeg problema.

U ovoj tvrdnji postoji zrnce stine: loše navike mogu delimično da budu uzrok kratkog očekivanog životnog veka u SAD. Međutim, veliko pitanje nije zašto je očekivani životni vek kraći nego u Velikoj Britaniji, Kanadi ili Francuskoj već zašto se mnogo više novca troši a postižu slabiji rezultati. Način života nije objašnjenje: vrlo precizne procene, kao ona koju je objavio McKinsey Global Institute, kažu da bolesti u vezi s gojaznošću i drugim problemima zbog stila života učestvuju, uglavnom, vrlo malo u troškovima zdravstvene zaštite u SAD.

Opravdanje 3: Situacija je 2007. bolja nego 1950. godine

Ovo je argument koji mnoge zbunjuje, ali se često može čuti. Kada ukažete na to da Amerika troši mnogo više na zdravstvo nego druge zemlje, ali postiže lošije rezultate, oni koji se služe opravdanjima kažu: "Svakako, mnogo novca trošimo na zdravstvenu zaštitu i medicinsku negu, ali su oni mnogo bolji nego 1950. godine pa je novac utrošen na pravi način".

Ovo opravdanje možemo uporediti sa situacijom iz svakodnevnog života. Odlučite da kupite DVD plejer a prodavac vam kaže da ne treba da vodite računa zbog toga što je model koji vam nudi dvostruko skuplji od drugih - na kraju krajeva, svi uređaji u njegovoj prodavnici mnogo su bolji nego pre pet godina. Drugim rečima, to je argument koji nema nikakvog smisla ali ga ipak ekonomisti i političari izgovaraju ne trepnuvši.

Opravdanje 4: Socijalizovana medicina! Socijalizovana medicina!

Lažni podaci o broju obolelih od raka prostate koje je izneo Rudi Đulijani (nekadašnji gradonačelnik Njujorka i jedan od učesnika predizborne kampanje u SAD, prim. prev.) - koji i dalje odbija da prizna da su bili pogrešni - poslednja je karika u dugom lancu zastrašujućih priča o nedaćama i problemima koji prate "državno upravljan" sistem zdravstvene zaštite.

Stvarnost nam govori da su najbolji strani sistemi zdravstvene zaštite, posebno oni u Francuskoj i Nemačkoj, bolji od američkog u svakom pogledu a državu odnosno njene poreske obveznike koštaju manje.

Ipak, najbolji način borbe protiv takvih priča o socijalizovanoj medicini (zdravstvenoj zaštiti za sve), pored ignorisanja lažnih izjava i podataka možda je isticanje činjenice da je svaki Amerikanac stariji od 65 godina obuhvaćen državnim programom zdravstvene zaštite Medicare. A Amerikanci vole i poštuju taj sistem.

Sada, eto, znamo kako da odgovorimo na neprihvatljiva opravdanja i lažne izjave o zdravstvenoj zaštiti u SAD. A verujte mi na reč, slušaćemo ih stalno i sve više i više.