Eksplozivno svedočenje Dr Raulta pred francuskim Senatom: “Korona-virus je novčana operacija!”

Da je tačno da istoriju ljudi oduvek presudno menjaju ratovi i virusi potvrdilo je i eksplozivno svedočenje pred istražnom komisijom francuske skupštine (Senat i Parlament) profesora Didie Raulta, direktora Univerzitetskog bolničkog instituta u Marseju, lekara i mirkobiologa svetskog glasa.

Istražna komisija do kraja godine treba da ispita da li je zaista tačno, kao što profesor Rault navodi – da su francuske vlasti stavile finansijsku dobit ispred zdravlja građana, u skladu sa politikom pretvaranja medicine i zdravstva u robu podređenu zakonima tržišta.

Prva, ključna kritika dr Raulta na račun francuske države jeste da je ona na epidemiju korona virusa reagovala na “zastareo” način i nije odmah na početku krenula sa masovnim testiranjem. To je moglo da bude učinjeno – tvrdi dr Rault - jer su veterinarske laboratorije ponudile da obezbede ogromnu količinu pouzdanih testova. Ovo, međutim, nije bilo u interesu privatnih laboratorija za medicinske analize koje nisu htele da dele tržište sa veterinarskim sektorom.

Didie Rault pre početka svedočenja pred parlamentarnom istražnom komisijom, u Narodnoj skupštini Francuske, 24. juna 2020. godine (Le Parisien)

Osim toga – navodi dr Rault - medicinski stručnjaci koji su sedeli u Visokom zdravstvenom savetu i savetovali predsednika Makrona – bili su “skoro svi” u sukobu interesa jer su imali ugovore sa proizvodjačima upravo onih lekova koje su preporučivali za lečenje zaraženih korona virusom. Članovi Visokog saveta odbacivali su terapiju “hlorokin sa antibiotikom” dr Raulta jer, navodno, nije prošla random-studiju[1]. Bez problema su međutim preporučili da se protiv korona virusa koristi lek Remdesivir, američke laboratorije Gilead koji takođe nije prošao random-studiju. Reč je, pre svega, o tome da je hlorokin poznati lek protiv malarije stariji od 20 godina i da zato ne donosi nikome dobit po osnovu patenta, što nije slučaj sa Remdesivirom, na primer.

Treća kritika dr Raulta tiče se uvođenja mere karantina koja je teško pogodila ekonomiju. On smatra da je umesto karantina, u kome su zdravi i zaraženi zatvoreni zajedno, trebalo primeniti mere lazareta koje podrazumevaju izolaciju isključivo onih koji su zaraženi. Da bi tehnika lazareta bila primenjena i zaraženi bili izolovani - potrebno je masovno testirati. Francuska to nije učinila – a mogla je, rekao je profesor Rault.

Masovno testiranje

„Kada se suočavate sa nepoznatim virusom – vaše mišljenje uvek je pogrešno. Postoji samo jedan put: posmatranje i testiranje, posmatranje i testiranje“, rekao je profesor Rault članovima istražne komisije francuske Nacionalne Skupštine. 

„Ako ne testirate – ne možete da lečite“, ponavljao je.

Francuske zdravstvene vlasti su, naime, u martu tvrdile da nije potrebno masovno testirati jer će se na testiranjima masovno susretati zdravi i zaraženi. Kasnije se smatralo da testova zapravo nije bilo dovoljno i da je u takvim okolnostima bilo razumno što su francuske zdravstvene početkom marta apelovale da svi bolesni sa blažim simptomima ostanu kod kuće, a da se testiraju samo najteži slučajevi koji moraju u bolnicu.

Tek pre nekoliko dana ispostavilo da su, već u martu, francuske veterinarske laboratorije, sposobne da proizvode testove na korona virus u velikim količinama, predložile državi da pruže pomoć i snabdeju zdravstvo dovoljnom količinom testova. Ispostavilo se da je država pismeno potvrdila da je ponudu primila k znanju, ali da posle toga nikada više nije kontaktirala veterinarske laboratorije.

Rezultat: svi francuski kapaciteti za proizvodnju testova radili su za kupce iz inostranstva – pre svega za Nemačku koja je, baš zahvaljujući masovnom i blagovremenom testiranju, imala znatno bolje rezultate u borbi protiv korona virusa.

Dr Rault je, odgovarajući na pitanja članova skupštinske komisije, ukazao na birokratsko ustrojstvo zdravstvene administracije u Francuskoj, povezane sa lobijima farmaceutske industrije.

Korona – virus je pre svega „novčana operacija“ prilikom koje je „zarada bila važnija od metodologije lečenja“, rekao je on.

Posledice izostanka testiranja

Kritike, ili bolje rečeno optužbe, profesora Raulta protiv državnih vlasti i nihovog rukovođenja tokom pandemije - veoma su teške.

Iz činjenice da je na početku epidemije država odbila da sprovode masovno testiranje  – proizilazi čitav niz teških posledica – od izgubljenih života do ogromnog udara na ekonomiju paralizovanu zbog karantina koji je mogao da se izbegne.

Profesor Rault otvoreno je rekao da bi rano testiranje, izolacija i rana terapija hlorikonom sa antibiotikom - spasili na hiljade života i omogućili izbegavanje karantina.

„Karantin je više politička nego medicinska mera, znači oni koji su na vlasti uvode ga jer smatraju da će tako bolje da se bore protiv epidemije“, rekao je dr Rault, naglasivši da je on sebi „zabranio da zauzima stav o političkim merama“.

On je naglasio da smatra da „je masovno okupljanje nerazumno“ i da treba pre svega „sto puta dnevno dezinfikovati ruke alkoholom ali ih prati sapunom uz nošenje maski“.

Krajem februara profesor Rault objavio je da je terapija hidroksihlorokinom protiv korona – virusa „verovatno najjeftinija i najjednostavnija“. Dok su neki lekari infektolozi, koji su radili u klinikama, reagovali pozitivno, drugi su upozoravali da Dr Rault govori na osnovu rezultata sa samo 28 pacijenata pri čemu nema kontrolne grupe, ni takozvane random-studije.

Najnoviji rezultati objavljeni ovih dana na osnovu retrospektivne analize skoro četiri hiljade slučajeva “sugerišu da rana dijagnostika, rana izolacija zaraženog virusom kovid-19 sa ranim tretmanom od bar tri dana hidroksiholorokinom-azitromicinom (HCQ-AZ) daje znatno bolje kliničke rezultate i smanjenje virusnog intenziteta – nego drugi tretmani“[2].

Bolničko univerzitetski institut za zarazne bolesti u Marseju, na čijem je čelu profesor Rault, jedini je u Francuskoj masovno testirao u saradnji sa veterinarskim laboratorijama čak i pacijente sa blagim simptomima.

Familjarnost sa industrijom

Zdravstvene vlasti odbacile su od samog početka pristup dr Raulta kao nenaučni, uprkos činjenici da je on jedan od vodećih svetskih mikrobiologa i da ima najveći broj objavljenih radova od svih francuskih lekara. 

Na pritisak javnosti ipak su pristale, polovinom marta, da uključe tretman kolorokinom u studiju DiscoVery ali uz uslov da terapija dr Raulta bude testirana samo na bolesnicima u završnoj fazi bolesti, što je upravo suprotno protokolu Instituta iz Marseja.

„Nisam ja izmislio tretman hlorokinom. O dobrim rezultatima terapije hlorokinom prvo su govorili Kinezi ”, istakao je dr Rault. Ocenio je da su Kinezi u “mnogim stvarima bolji od nas”, da su možda “prenaglašeno reagovali” na korona virus jer ih je ceo svet pre toga kritikovao da nisu dovoljno reagovali u vreme epidemije SARS-a.

On smatra da se terapija hlorokinom nikada ne testira u dozama koje prepisuje njegova ekipa jer je interes konkurencije da se ova jeftina terapija eliminiše kao “opasna”.

Naveo je primer laboratorije Gilead – koja želi da nametne svoj skupi lek protiv side Remdesivir, što su prihvatile i SZO i francuske zdravstvene vlasti.

Ovo je bila aluzija na dr Jazdana Jazdanapaha, francuskog koordinatora studije DiscoVery predstavljene kao evropska (u kojoj je na kraju ostala samo Francuska). Dr Jazdanaph sve do nedavno je bio na platnom spisku Gilead-a što je i sam navodio u obaveznim deklaracijama prihoda.

Odgovarajući na pitanje poslanika, Dr Rault je objasnio da on nije sproveo random studiju jer je - u vreme kada je epidemija bila u punom jeku – njegov prioritet bio lečenje pacijenata terapijom koja je davala izuzetno dobre rezultate.

„Manje od 5 odsto tretmana zaraznih bolesti bazirano je na random-studijama“, rekao je dr Rault.

Ispričao je da je, u vreme epidemije ebole u Africi, bio začuđen kada je shvatio da je direktor Gileada na “ti” sa nekim kliničkim lekarima.

“Sugerišem vam da istražite veze između onih koji su kritikovali tretman hlorokinom i proizvođača konkurentskih terapija. Nikada tako nešto nisam video. To je postojalo i ranije ali nikada u ovim razmerama”, rekao je dr Rault članovima istražne komisije francuske Skupštine, dodavši:

“Ne kažem da su ljudi bili kupljeni ali je stvorena neka vrsta ekosistema, familijarnost, večere zajedno, putovanja itd”.

Dodao je: “Niko nije protestovao zašto nema random studije u slučaju Remdesivira laboratorije Gilead iako u 10 odsto slučajeva izaziva bubrežnu insuficijenciju”, podsetio je Rault.

Na poslaničko pitanje da li je protivnik vakcine protiv korona virusa, on je odgovorio da nije protiv vakcina (u načelu), ali da je pitanje vakcina „složeno“. 

„Ako na internetu napravite pretragu na availiable vaccins, videćete da je najveći broj vakcina proizveden u poslednjih 30 godina. Sa vakcinama je problem složen. Videli smo, na primer, da su oni koji su bili vakcinisani protiv deng (tropskog gripa koji prenosi afrički komarac) bili više izloženi oboljevanju nego oni koji se nisu vakcinisali“, rekao je dr Rault.

Falsifikati u „bibliji“

Profesor Rault, naravno, nije propustio da se vrati na nedavnu aferu lancet-gate -  objavljivanja falsifikovane studije u uglednom britanskom časopisu The Lancet, koja je do sada imala autoritet „biblije“, a čiji je zaključak da je terapija hlorokinom u velikom broju slučajeva smrtonosna.

Samo 48 sati po objavljivanju te, već na prvi pogled, očigledno falsifikovane „studije“, francuski ministar zdravlja Olivie Veran isključio je terapiju hlorokinom iz svih kliničkih testova. Isto je učinila i Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Obraćajući se istražnoj komisiji francuske Skupštine, dr Rault je ocenio da je minister brzo reagovao iako očigledno nije ni pročitao tekst studije iz The Lanset-a na koji se pozvao.

„Da ga je ministar zdravlja pročitao, video bi da se, između ostalog, navode podaci o etničkoj pripadnosti bolesnika iz francuskih bolnica. Vec je to jasno govorilo da je reč o falsifikatu jer je prikupljanje takvih podataka u Francuskoj po ustavu zabranjeno. Tako nešto jednostavno ne postoji“, rekao je profesor Rault. 

On je dodao da bi ministra zdravlja trebalo da okružuju stručni ljudi, što su mnogi shvatili kao aluziju na ministrovog savetnika koji se nedavno našao pod istragom jer je utvrđeno da je, pregovarajući o kupovini maski u ime francuske države, za sebe tražio procenat od transakcije.

Samo nedelju dana po objavljivanju problematičnog teksta koji su potpisala zvučna imena svetske medicine, uredništvo The Lancet-a bilo je prinuđeno da povuče ovaj tekst. Medicinski naučnici iz celog sveta, među kojima i protivnici terapije hlorokinom, potpisali su protestno pismo uredništvu.

Kakav god bio konačni ishod „bitke za hlorokin“, ovaj profesor iz Marseja, skoro sedamdesetogodišnjak, ukazao je da nedodirljivo “božanstvo”, po imenu „tržište koje se samo organizuje”, preti da proguta medicinu i nauku zapadnog civilizacijskog kruga, pretvorivši ih u običnu robu.

I to nije kraj to nije čak ni početak, to je pre bi se reklo “kraj početka rata” - kako je nedavno poručio dr Rault, parafrazirajući Čerčila.