Norveška i Švedska na kraju epidemije: i jedni drugi se kaju

Korona kriza je pri kraju i u Norveškoj i Švedskoj, dvema susednim zemljama (koje su do pre 100 - ak godina bile u istoj državi, što se sada retko zna izvan njih). Prema krizi su se ove zemlje, kako piše britanski Dejli telegraf (Daily Telegraph), postavile na sasvim različit način a sada, kada počinju da se svode računi, kajanja i vajkanja ima i u  jednoj i drugoj.

Norveška premijerka Erna Solberg priznala je na nacionalnoj javnoj televiziji da je tokom krize "paničila". A s nekim, čak i većinom tvrdih mera koje su tada donete, kako se sada čini, priznaje ona, otišlo se predaleko.

"Da li je, na primer, bilo neophodno da se zatvore škole“, postavila je ona pitanje i odmah sama odgovorila. "Možda i nije".

"Najviše sam odluka donela u strahu", priznaje ona i pominje u tom kontekstu "jezive tv-snimke iz Italije".

Broj žrtava koronavirusa, preračunat prema broju stanovnika, u Švedskoj je, međutim, čak oko 10 puta veći nego u Norveškoj! Na milion stanovnika umrlo je od koronavirusa 435 osoba, a u Norveškoj 44. Vlada u Stokoholmu tvrdi, ipak i dalje da nije pogrešila kada je dala prednost minimalnih ograničenjima i istovremeno se oslanjala na disciplinu građana.

Dve najveće švedske opozicione stranke - Konzervativna stranka umerenih i Švedski demokrati, više puta su pozivale vladu socijaldmokrata da formira nezavisnu komisiju koja će preispitati odgovore vlade na epidemiju. Premijer Stefan Leven (Stefan Löfven) je podržao osnivanje ove komisije ali tek posle kraja epidemije.

U Švedskoj sada sve češće se čuje da strategija vlade "nije bila srećna". "Kada bismo kroz to opet mogli da prođemo, mislim da bi trebalo da od početka donesemo oštrije restrikcije", priznala je javno Anika (Annika) Linde, bivša šefica državnog štaba epidemiologa.