Skandalozna poslušnost država farmaceutskoj industriji: hlorokin zabranjen na prevaru ?

Nataša Jokić, Strazbur

Ugledni britanski medicinski časopis The Lancet predstavio je kao naučnu studiju nešto što mnoge medicinske stručnjake podseća na reklamni tekst. Suočeni sa činjenicom da je naučno istraživanje postalo produžena ruka interesa farmaceutske industrije, 200 lekara iz celog sveta potpisalo je otvoreno pismo
(ilustracija, tablete hidoksihlorokina - Predsednik Tramp bio je rani zagovornik upotrebe hidroksihlorokvin tableta za lečenje COVID-19 - Associated Press)

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) suspendovala je iz kliničkih ispitivanja terapiju - hlorokin sa antibiotikom protiv korona virusa, posle objavljivanja alarmantne studije u britanskom medicinskom časopisu The Lancet.

Ova suspenzija trebalo bi u „normalnim“ okolnostima da znači kraj upotrebe hlorokina – inače starog leka protiv malarije – u terapijama protiv korona virusa.

Ovoga puta, međutim, ništa nije “normalno”.

dr-didie-rault

Francuski profesor dr Didie Rault

„Rat“ protiv jeftinog leka

Odluka SZO ne znači kraj medicinsko-političko-industrijske, a možda i kriminalne afere „hlorokin“ kojeg lekari već 60 godina prepisiju kao lek protiv malarije.

Sa svih strana iz naučnih krugova stižu kritike studije objavljene u, do juče, neprikosnovenom medicinskom časopisu The Lancet pa se na tviteru pojavilo kao tematska reč i „lancetgate“.

Glavni zagovornik i autor biterapije hlorokinom i antibiotikom, koja je jeftina i koristi se širom sveta, je francuski profesor dr Didie Rault (Didier Raoult), direktor bolničko-univerzitetskog Instituta u Marseju. On je preko svog naloga na tviteru poručio, parafrazirajući Čerčila:

„Ovo sada nije kraj. Ovo nije čak ni početak kraja, ali je možda kraj početka … rata protiv hlorokina“.

Kako ćemo videti u nastavku, iako je upotrebljena metaforično, reč „rat“ ovde nije prejaka. Šta više, ima znakova da je afera sa hlorokinom početak početka jednog opširnijeg „rata“ koji dovodi u pitanje sistem neoliberalnog apsolutizma u kome je sve – pa i zdravlje - podređeno isključivo tržišnim zakonima.

Brza reakcija SZO

Studija objavljena 22. maja u časopisu The Lancet zasnovana je na podacima iz bolničkih kartona 96 hiljada pacijenata iz 671 bolnice širom sveta u periodu od decembra do aprila. Studija poredi grupu koja je primala terapiju hlorokinom u kombinaciji sa antibiotikom, sa grupom koja je nije primala.

Rizik da pacijent dobije srčanu aritmiju je, kako se navodi u ovoj studiji, 400 puta veći kod pacijenata koji uzimaju terapiju. Stopa smrtnosti navodno je povećana 30 odsto kod pacijenata koji su dobijali hlorokin.

Zaključak studije je da nema dokaza da je terapija klorokinom sa antibiotikom efikasna protiv korona virusa i da je, štaviše, čak i štetna.

Ovi rezultati, imali su ogroman odjek i spektakularne posledice. Studiju je sa svojim timom saradnika, potpisao Dr Mandeep Mehra, specijalista za kardiovaskularne bolesti i profesor na Harvard Medical Sćool.

Posle objavljivanja u časopisu The Lancet usledila je munjevita reakciju Svetske zdravstvene organizacije, ali i francuskih zdravstvenih vlasti koje su, takođe, donele odluku o isključivanju terapije hlorokinom iz svih kliničkih ispitivanja.

Prvi koji je odbacio studiju objavljenu u The Lancet, ocenivši u svom provokativnom stilu da je “potpuno bezvezna” bio je upravo slavni profesor Didie Rault iz Marseja. Njegovi radovi u kojima se govori o efikasnosti hidroksihlorokina (derivat hlorokina) u kombinaciji sa antibiotikom azitromicinom, bili su - i još su - meta žestokih kritika brojnih medicinskih stručnjaka. Rault je prve rezultate objavio u martu kada je primećeno da se intenzitet virusne infekcije znatno smanjuje kod 28 pacijenata koji su bi-terapiju dobili na samom početku zaraze. On je zatim predstavio rezultate lečenja 80 pacijenata, a na kraju ovih dana govori o četiri hiljade pacijenata kod kojih ni u jednom slučaju nije bilo kontraindikacija na terapiju.

Kritičari su ukazivali na metodološke nedostatke Raultovih kliničkih ispitivanja. Dr Rault i njegova ekipa, međutim, tvrde da oni i nisu sprovodili klinička ispitivanje već su lečili pacijente u urgentnim uslovima pandemije. Videvši, u jeku epidemije, da terapija hlorokin s antibiotikom daje rezultate, odustali su od sprovođenja kliničke studije jer je prioritet bila nega pacijenata. Kako su od marta ponavljali, nisu imali vremena da ulaze u dugu procedure kliničkog ispitivanja jer je zdravstvena situacija bila urgentna i prioritet je bilo lečenje pacijenata.

Otvoreno pismo

Sada, međutim, profesor Rault nije sâm. Čak i medicinski stučnjaci koji su vrlo skeptični prema terapiji hlorokin-antibiotik, izražavaju duboke sumnje u naučnu verodostojnost studije koju je objavio časopis The Lancet.

Dve stotine lekara iz celog sveta, od Harvarda do Kraljevskog koledža (Imperial College) iz Londona, potpisali su prošle nedelje otvoreno pismo redakciji The Lancet u kome izražavaju sumnje u vezi sa izvorima objavljenih podataka, kao i “zabrinutost zbog metodologije i verodostojnosti informacija”. 

Ne zna se naime iz kojih bolnica potiču podaci, ima protivurečnosti vezanih za informacije o dozama koje su davane pacijentima. Takođe, nejasno je da li su podaci prikupljani sa saglasnošću pacijenata. Uz sve ovo, autori studije iz The Lancet odbijaju da daju “bruto podatke”, tvrdeći da je reč o bolnicama – partnerima i da su one zato anonimne.

Profesor Rault ocenjuje „čudnim“ to što je studija, objavljena u The Lancet, registrovala među pacijentima na svakom od pet kontinenata isti broj gojaznih i isti broj pušača. 

„Ova studija daje rezultate koji su zapanjujući za bilo koga ko je lično video bolesnike i lečio ih. Autori ove studije uopšte nisu specijalizovani za epidemiologiju, ni za zarazne bolesti, ni za virusologiju, ali upravljaju jednim start-up preduzećem specijalizovanim za big-data. Bolesnike nikada nisu videli“, napisao je on u autorskom tekstu za dnevnik Le Figaro.

Profesor Rault dodaje:

„Naučna informacija postala je toliko važna za finansije da je to dovelo do neviđenih manipulacija“. On navodi kao primer da su posle članka u kome se skupi lek protiv side remdesivir preporučuje u terapiji protiv korona virusa - vrednosti akcija proizvođača Giliead  skočile na berzi u vrednosti od više milijardi dolara. Ovaj lek preporučila je i SZO.

„Naš naučni model je iscrpljen. Svaki lek koji izađe na tržište donosi dobit tokom 20 godina, posle čega postaje opšta svojina (kao hlorokin) i više ne donosi zaradu“, upozorio je on nedavno.

Podaci na kojima se zasniva studija koja se zove „posmatračka“ (u smislu da autor studije nema kontakt s pacijentom) potiču od preduzeća Surgisphere baziranog u SAD koje je priznalo grešku prilikom klasifikacije podataka vezanih za Australiju, a koji zapravo potiču iz bolnica u Aziji.

Više od hlorokina

Svetska zdravstvena organizacija, čiji je ugled odavno na niskim granama zbog brojnih veza sa farmaceutskom i drugim industrijama koje finansiraju oko dve trećine njenog budžeta, posle svih ovih osporavanja, krajem prošle nedelje bila je primorana da „spusti loptu“ i saopšti da je hlorokin suspendovan samo „privremeno“. Najavila je da će objaviti svoje konačno mišljenje polovinom juna, kada budu saopšteni rezultati studije Solidarity. Šta to tačno znači - nije jasno jer je prema prvobitnoj odluci terapija hlorokinom isključena je iz kliničkih ispitivanja.

To što brojni potpisnici otvorenog pisma časopisu The Lancet nisu zagovornici terapije hlorokinom, već među njima ima čak i žestokih protivnika metoda rada profesora Raulta, govori da je hlorokin u ovoj aferi samo povod, ali da je ona „više od klorokina“.

Ugledni medicinski časopis The Lancet predstavio kao naučnu studiju nešto što mnoge medicinske stručnjake podseća na reklamni tekst. To je alarmiralo je brojne lekare. U trenutku kada je hiljadama ljudi potreban lek protiv korona virusa, suočili su se sa činjenicom da je naučno istraživanje postalo produžena ruka interesa farmaceutske industrije.

„Teška srca sam stavio moj potpis ispod otvorenog pisma”, napisao je na svom nalogu na tviteru dr Fransoa Balu, profesor na University College u Londonu. On je naveo da „duboko sumnja“ u efikasnost tretmana hlorokinom kada je reč o korona virusu i da jedva čeka „da se ta priča završi“.

„Verujem, međutim, u načelo nezavisnosti naučnog istraživanja i da ne možemo da ga osporavamo samo onda kada njegovi rezultati ne idu u pravcu naših predubeđenja“, napisao je profesor Balu.

„Ako je članak objavljen u The Lancet zapravo – prevara, to će trajno uništiti poverenje u naučnike“, prokomentarisao je profesor dr Žilber Dere iz bolnice Pitie Salpetrier u Parizu, dodajući da „zabrinuto čeka rezultate istrage“. 

Zamka za profesora

U složenoj slagalici u aferi “hlorokin“ ukazuju se neobične podudarnosti.

Profesor Rault i njegova ekipa od marta ponavljaju da je terapija hlorokinom u kombinaciji sa antibiotikom, preventivnog karaktera, da se daje u samom početku infekcije čim test pokaže pozitivan rezultat kako bi se smanjio intenzitet virusa. 

“U fazi komplikacija, kada pacijent dospeva na intenzivnu negu ili na reanimaciju, kada se bori za život on više nema problem sa virusom i ova terapija mu nije od pomoći”, ponavljao je dr Rault.

Francuske zdravstvene vlasti odbacile su još u martu rezultate dr Raulta, iako je reč o jednom od najcenjenijih svetskih stručnjaka za viruse.  Zbog pritiska javnosti u sred epidemije, zdravstvene vlasti su na kraju pristale da uključe njegovu terapiju hlorokinom u kliničke studije. Pri tom dr Raultu je postavljena očigledna zamka - francusko ministarstvo zdravlja  preciziralo je da se dozvoljava upotreba ove terapije isključivo u bolničckim uslovima – drugim rečima, u fazi kada nastaju komplikacije i kada terapija hlorokinom ne pomaže kako je to u svojim rezultatima i naveo dr Rault.

Zanimljiva podudarnost je da je ista ova „zamena teze“ napravljena i prilikom sporne studije objavljene u časopisu The Lancet – analizirani su podaci samo iz bolničkih kartona,.

Mnogi lekari  otvoreno u javnosti tvrde da je ključni problem sa hlorokinom u tome što on nikome ne donosi dobit jer je stariji od 20 godina i niko više nema pravo naplate procenta na njegovu prodaju po osnovu patenta.

Zdravlje industrije ispred zdravlja građana

U ovom „spektaklu“ oko hlorokina ima mnogo likova u pozadini scene.

Između ostalih, to su članovi ekspertskog tima predsednika Makrona, koji je dr Rault napustio, za koje je  ugledni nedeljnik Marian objavio da su za poslednjih pet godina dobili ukupno 470 hiljada evra od farmaceutskih grupa.

Između ostalog, vidimo u pozadini jedan zlokobni mehanizam u kome privatne farmaceutske grupe finansiraju državne agencije u Francuskoj kao što je, na primer, Agencija za zdravstvenu bezbednost, koja izdaje dozvole za prodaju lekova. Tako farmaceutski lobi kontroliše državu umesto da bude obrnuto.

U jednom izveštaju francuskog Senata iz 2003. godine kaže se da „farmaceutske firme finansiraju 83 odsto budžeta Agencije za zdravstevnu bezbednost, a država učestvuje samo sa 6,4 odsto“. Zaključak ovog izveštaja je još uvek aktuelan i indirektno dotiče suštinu afere hlorokin:

„Agencija za zdravstvenu bezbednost gleda da ne postupa protiv interesa firmi koje je finansiraju, što znači da joj očuvanje zdravlja farmaceutske industrije na prvom mestu – pre očuvanja zdravlja francuskih građana.“

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...