Poraz saradnje zemalja EU u borbi protiv korona-virusa: Evropska studija kao Potemkinovo selo?

Pre više od mesec dana francuske zdravstvene vlasti najavile su da je počelo sprovođenje kliničke studije o korona-virusu u kojoj učestvuje sedam država EU, ali se sada ispostavilo da od ovog poduhvata, za sada, nema još ništa.

Studija je najavljena pod imenom – skraćenicom  „DisCoVery“, a njen cilj je bio da ispita efikasnost četiri različite terapije protiv infekcije korona virusom.

„Projekat evropske studije terapija protiv korona virusa je neuspešan. Ovo je poraz“, ocenio je  u intervjuu dnevniku Le Monde dr Jazdan Jazdanapah

Izučavanje mogućih terapija za lečenje od virusa

Kako smo izveštavali (http://www.balkanmagazin.net/searćq=Natasa%20Jokic%20&p=1&c=&ad=on&from=07.04.2020&to=03.05.2020) francuske zdravstvene vlasti i EU najavili su da će ova evropska klinička studija u Francuskoj obuhvatiti najmanje oko 800 pacijenata sa infekcijom u oštrom obliku, da će na evropskom nivou studija obuhvatiti ukupno 3.200 pacijenata i da će u njoj učestvovati još šest država članica EU: Belgija, Holandija, Španija, Nemačka, Luksemburg i Velika Britanija.

Precizirano je da se protokol studije DisCoVery sastoji u upoređivanju  kako četiri različite terapije deluju na pacijenate zaražene korona virusom koji su ili u intenzivnoj nezi i dobijaju kiseonik ili su u reanimaciji priključeni na respirator zbog plućnih komplikacija.

Trebalo je da se testiraju lekovi remdesivir, koji je upotrebljavam u slučajevima infekcije visoko smrtonosnim virusom ebola. Zatim kaletra, koji objedinjava dva molekula – lopinavir i ritonavir – koji se upotrebljavaju protiv side. Treći lek je kaletra u kombinaciji sa jednim proteinom (interferon beta ) i četvrti je hidroksi-klorokin u kombinaciji sa antibiotikom.

Nejedinstvena Evropa

Posle svih najava – pre nekoliko dana usledio je “hladan tuš”.

„Projekat evropske studije terapija protiv korona virusa je neuspešan. Ovo je poraz“, ocenio je  pre nekoliko dana u intervjuu dnevniku Le Monde  dr Jazdan Jazdanapah, načelinik odelenja za infektologiju u pariskoj bolnici Biša (Bićat), kojeg je francuska vlada imenovala da vodi i koordinira francuski deo evropske studije DisCoVery.

Dr Jazdanapah kaže da je razočaran ishodom jer se samo Luksemburg pridružio Francuskoj i dao podatke za dvadesetak obolelih.

„To je još uvek bolje nego situacija sa Nemačkom, Austrijom ili Portugalijom gde su još u toku rasprave, jer se u tim zemljama koriste drugi terapijski protokoli a susrećemo se sa teškoćama zbog različitih propisa o kliničkim studijama od zemlje do zemlje. Bilo bi važno da imamo jednu evropsku mrežu kako bismo brže dobili rezultate sa velikim brojem pacijenata“, rekao je dr Jazdanapah.

Što se tiče Velike Britanije ona se uključila u studiju RECoVER  koju, prema zvaničnim navodima, takođe finansira EU a usredsređena je na prevenciju i nova saznanja o odnosu virusa i ljudskog organizma.

Španija i Italija odlučile su da se priključe studiji Svetske zdravstvene organizacije Solidarity https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/global-researć-on-novel-coronavirus-2019-ncov/solidarity-clinical-trial-for-covid-19-treatments  

„Klinička studija Solidarity proučava iste tretmane ali sa nešto manje stogim metodološkim kriterijumima. Ovo je nanelo manju štetu jer ćemo moći da stavimo zajedno podatke SZO i naše podatke iz studije DisCoVery pošto su protokoli skoro isti“, ocenio je dr Jazdanapah. 

U Belgiji neki kliničari su se nadali da će učestvivati bar u jednoj od dve studije – ili Discovery ili studiji SZO-a – međutim, to se još nije dogodilo.

„Mi se ne predajemo, vodimo razgovore sa Evropskom komisijom kako bismo pokušali da popravimo stvari: Evropa bi trebalo da bude i jedinstvenija i jača“, kaže dr Jazdanapah.

Pariz, 05.05.2020 - obeležavanje mesta bezbedne udaljenosti na šelezničkoj stanici u Parizu - Francuska planira da ublaži mere protiv korona virusa od 11. maja

Objašnjenja i zaključi

U isto vreme kada je objavljen intervju dr Jazdanapaha u dnevniku Le Monde, uticajni privatni radio Europe 1, vlasništvo kontroverznog milijardera Draija (Drahi), inače jednog od finansijera Makronove predizborne kampanje, objavio je analizu svog redovnog medicinskog hroničara, novinara-lekara dr Džimija Mohameda (Jimmy Mohamed). On je objasnio da je evropska studija DisCoVery u zastoju zato što “u svoj ovoj izbezumljenosti oko klorokina - svi pacijenti traže da budu u grupi onih na kojima se ispituje terapija klorokinom, koju hvali profesor (Didie ) Raul (iz bolničkog instituta u Marseju)“. Dr Mohamed  zaključuje da je to razlog što će rezultati evropske studije biti objavljeni “sa malo zakašnjenja”.

Samo dva dana kasnije, predsednik Makron juče je najavio veće zakašnjenje:

„Imaćemo rezultate ove studije 14. maja”.

Pri tom, kao da ni on ni njegovi savetnici nisu čitali intervju dr Jazdanapaha, francuski predsednik je naglasio da Francuska ima najviše pacijenata koji učestvuju u ovoj studiji. Može se jedino dodati da je bar ovo neosporno, pošto niko drugi i ne učestvuje u kliničkoj studiji sa izuzetkom minijaturnog  Luksemburga.

„Mi imamo protokol DisCoVery koji je evropski i u koji veoma verujemo. On ima više grana: jedna od njih odnosi se na famozni klorokin, jedna na remdesivir i više drugih protokola”, rekao je Makron.

Uprkos intervjuu dr Jazdanapaha u uticajnom dnevniku “Le Monde”, koji je rekao da je studija nema nikakvog uspeha i da zapravo još uvek i ne postoji na evropskom nivou, jer se predviđene zemlje-učesnice nisu uključile, neki mediji su juče preneli da su velika očekivanja od rezultata opsežnih kliničkih ispitivanja “naročito od DisCoVery u Evropi”.

Javni radijski servis Radio Frans enter  (France Inter) preneo je delove iz intervjua dr Jazdanapaha uz dodatak da je on propustio da kaže da postoji i finansijski problem koji objašnjava zastoj u izvođenju evropske studije.

“On je zaboravio da pomene da postoji problem finansiranja. Studija DisCoVery košta oko pet hiljada evra po pacijentu. Francuska jeste odvojila četiri miliona evra – koliko je bilo potrebno – ali u drugim evropskim zemljama ovo finansiranje, izgleda nije bilo predviđeno“,  prenosi Frans enter. U istom tekstu navodi se da britanskim klinikama ministarstvo nije odobrilo novac za DisCoVery i zato su se one okrenule njihovoj studiji RECoVER.

Sve ovo deluje zbunjujuće jer na sajtu Evropske unije možemo naći saopštenje u kome se navodi da su obe ove studije - evropske i da ih finansira EU.  https://cordis.europa.eu/article/id/417989-clinical-trials-for-covid-19-continue-acroš-europe/fr 

Saint Jean de Luz, 05.05.2020 - pijace su ponovo otvorene širom Francuske, pošto su ublažene restriktivne mere uvedene zbog pandemije korona virusa

O čemu se govori ?

Šta se u stvari dešava teško je razabrati. Ovde kao da se susrećemo sa gogoljevskom situacijom –o nečemu što ne postoji svi govore kao da postoji. Atmosfera donekle slična onoj iz Potemkinovih sela.

Uostalom, epidemija je u očiglednom povlačenju i ako se još malo bude odugovlačilo - neće ni biti lako skupiti preko tri hiljade pacijenata na intenzivnoj nezi radi testiranja terapija.   

Hipotetičnu evropsku tudiju DisCoVery od početka prati napetost.

Zanimljivo je da francuski nacionalni centar za medicinska istraživanja (Inserm) uopšte u nju nije hteo da uključi terapiju klorokinom profesora Raula. To učinjeno tek na veliki pritisak javnosti, posle peticija i zaoštravanja polemičke atmosfere u sred epidemije.  

Terapija klorokinom i posle toga je ostala predmet javnih sporenja nekih medicinskih stručnjaka u Francuskoj, ali i podrške većine infektologa u bolnicama.

Ostalo je uočljivo da se u saopštenju francuskih zdravstvenih vlasti od 25. marta kaže da će terapija klorokinom dr Raula biti testirana „samo u izuzetno teškim slučajevima“ i dozvoljena isključivo u bolničkim okolnostima, a zabranjeno njeno prepisivanje od strane vanbolničkih lekara. Ovo je bilo u drastičnoj suprotnosti sa tvrdnjom dr Raula, ponavljanom od polovine marta - da svi pacijenti koji imaju prve, čak i najbezazlenije simptome, treba odmah da se testiraju i da terapija treba da bude data što ranije. Uključivanje terapije klorokinom samo pod uslovom da su pacijenti ušli u fazu komplikacija, delovalo je kao zamka moćnog Inserm-a postavljena profesoru Raulu u nezdravoj utakmici čije aktere možemo samo da naslućujemo.

Profesor Didije Raul

Kako lečiti zaražene korona virusom

Epidemiološka strategija profesora Raula i strategija francuskih zdravstvenih vlasti bile su i ostale potpuno suprotne.

Naime, zdravstvene vlasti u Francuskoj do sada su testirale samo one koji su bili u teškom stanju. Ispostavilo se da je glavni razlog tome što Francuska nije imala dovoljno testova čak ni za zdravstvene radnike. Kada je epidemija počela, njene strateške zalihe bile su prazne, bez maski i bez testova i zaštitne odeće, a lekova ni za šest meseci.

Nasuprot centralnim zdravstvenim vlastima, profesor Raul je međutim, od početka pozivao na testiranje svih koji imaju najmanji simptom. Ako su pozitivni, davao im je biterapiju klorokina i antibiotika. Smatrao je da drakonske mere izolacije nemaju smisla. Svi treba se testiraju i ko je inficiran odmah treba da dobije biterapiju. Posle desetak dana ogromna većina pacijenata u Marseju mogla je da se vrati na posao. Stopa smrtnosti u Marseju i okolnom regionu jedna je od najnižih u Francuskoj.

Konačno, francuske zdravstvene vlasti sada su najavile masovno testiranje, uoči izlaska iz vanrednog zdravstvenog stanja 11. maja po klasičnoj šemi: tesitiranje, izolacija, terapija.

U jednom televizijskom intervjuu pre nekoliko dana profesor Raul je slegao ramenima kada mu je postavljeno pitanje „zašto su donesene mere ograničenja kretanja i aktivnosti?“

Povodom napade na njega i njegovu terapiju profesor Raul je podsetio je da patent za neki lek donosi proizvođaču novac „samo“ tokom 20 godina. Posle toga treba da izumite novi lek da bi se ponovo zaradilo. „Klorokin upotrebljavamo već 60 godina, on ne donosi više novac i sada neki kažu da je to lek koji ubija. Takva fantaziranja nisam nikad čuo“, rekao je.

„Naš naučni model je prevaziđen. To je model koji je sračunat na zarađivanje. To znači, uvek tražiti novi lek, investirati, zaraditi, organizovati kongrese itd. S tim je gotovo!”, poručio je dr Raul.

Poissy, 05.05.2020 - francuski predsednik Emanuel Makron sa zaštitnom maskom u poseti osnovnoj školi "Pierre Ronsard" nadomak Pariza. U Francuskoj su ponovo otvorene škole pošto su ublažene restriktivne mere uvedene zbog pandemije korona virusa

Ko je protiv jeftinog leka

Ova, poslednja rečenica kao da je poruka njegovim najžešćim kritičarima, na čelu sa profesorkom Katrin Lakomb, infektologom i šefom odelenja u klinici Sent Antoan u Parizu, za koju se na kraju ispostavilo da je zapravo godinama na platnom spisku farmaceutskih preduzeća Abbvie i Gilied.

Upravo ove dve firme proizvode molekule protiv ebole i side koji se sada testiraju u sklopu evropske studije DisCoVery kako bi se videlo da li mogu da budu upotrebljeni u borbi protiv korona virusa. Profesorka je priznala da je ona deklarisala ove prihode i da daje „savetodavne usluge van redovnog posla“...

Za sada, zemlje EU nisu pokazale da mogu uspešno da sarađuju na planu borbe protiv korona virusa. Rezultati su - sve zajedno sa otimanjem za maske na početku epidemije – prazni. Sudeći po svemu, zemlje EU lakše su se složile pod krovom Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koja okuplja sve članice UN. Očekuje se da će za pronalaženje vakcine biti prikupljeno 7,5 milijardi evra u donacijama kako od zemalja članica tako i od privatnih lica i preduzeća. Odazvalo se do sada oko 40-tak država članica SZO. Od privatnika, jedan od inicijatora ove planetarne akcije je milijarder Bil Gejts. Francuska i Nemačka, na primer, dale su svaka po pola milijarde evra za pronalaženje vakcine protiv korona virusa . Predsednik Makron je naglasio da on smatra da vakcina, kada bude pronađena, treba da postane opšte dobro. Treba se nadati da to znači - da bude svima dostupna, besplatna.