Uspešno kontrolisanje epidemije korona virusa u Grčkoj

Prema izveštajima francuskog konzulata u Atini, Grčka je 11. aprila imala nešto više od dve hiljade osoba zaraženih korona virusom (oko 200 na milion stanovnika) i 93 smrtna slučaja neposredno vezana za posledice ove bolesti.

Ima se utisak da je grčka vlada uspela da izvuče pravilne zaključke iz prilika viđenih u drugim zemljama, a posebno u Italiji. U isto vreme, u evropskim zemljama slične veličine, prilike su bile mnogo gore: u Holandiji zaraženo je 1.122 osobe na million stanovnika, u Austriji 1.400, a u Belgiji 1.447.

Glavna mesta u Atini redovno su čišćena i, radi sigurnosti, sterilisana odgovarajućim hemijskim sredstvima

Brzo reagovanje grčkih vlasti

Kirijakos Micotakis, šef grčke vlade, izjavio je da je ritam progresa virusa prilično ohrabrujući. Međutim, prilike nisu bile ni malo ohrabrujuće na samom početku epidemije. Ne treba zaboraviti da je zdravstveni sistem Grčke prilično oslabljen desetogodišnjim drakonskim ekonomskim merama i smanjivanja budžeta u svim sektorima. Takve prilike, u uslovima epidemije, mogle bi da dovedu do zagušenja bolnica i do nemogućnosti da najhitniji slučejivi dobiju pravilnu medicinsku negu.

Prvi slučaj korona virusa otkriven je u Grčkoj 27. februara, šest dana po prvom slučaju u Italiji. Međutim, grčka vlada, poučena italijanskim primerom, vrlo brzo se odlučila na drastične mere zatvaranja škola i ograničavanja okupljanja na javnim mestima. Takve mere bile su preduzete i u drugim evropskim zemljama, ali sa zakašnjenjem, što je dovelo do bržeg širenja zaraze.

Potom, Grčka je u potpunosti zatvorila svoje kopnene granice, strogo kontrolisala promet morem, dok je avionski prevoz suspendovan. Zabranjeno je svako nepotrebno kretanje i bilo kakvo okupljanje i te mere ostaju na snazi do kraja aprila.

Grčke vlasti su preduzeli drastične izolacione mere, znajući da njihov zdravstveni sistem ne bi izdržao veliki priliv pacijenata obolelih od korona virusa

Plaže zabranjene, egzodus ka ostrvima i selima

Na sâmom početku sanitarnih mera izolacije, postavilo se pitanje poštovanja vladinih odluka. Grci su naviknuti da žive napolju, a okupljanja porodica i prijatelja su vrlo česta. Ispostavilo se da je, po objavljivanju mera, veliki broj Atinjana pohrlio u južna predgrađa koja izlaze na obalu mora i gde se, pored lepih šetališta, nalazi više od pet kilometara plaže. Iako još nije bilo vreme za kupanje, oni su piknikovali i zabavljali se u grupama. Međutim, atinska policija ih je terala sa plaže, ne dozvoljavajući ikakvo okupljanje i boravljenje na obali. Oni koji se nisu povinovali zabrani, plaćali su kazne od 150 evra.

U isto vreme, brojni Atinjana koji poseduju kuće ili stanove na ostrvima, pohrlili su da se od epidemije uklone iz prestonice u kojoj živi oko četiri miliona stanovnika (40 % ukupnog stanovništva). Međutim, odlukom vlasti, svim osobama koje ne žive na ostrvima zabranjeno je da putuju brodovima, da bi se na taj način ostrva zaštitila od zaraze. Na ostrvu Mikonos, gde su se pojavila dva slučaja zaraze korona virusom, vlasti su uvele potpunu zabranu kretanja od 20 časova uveče do 8 časova ujutro. Osim odlaska u kupovinu namirnica i 15 minuta izvođenja psa, zabranjeno je svako kretanje da bi se sprečilo daljnje širenje epidemije.

Da bi osigurao građane, šef grčke vlade, Kirijakos Micotakis, objavio je posebne mere kojima će država obezbediti 10 milijardi evra za pomoć nacionalnoj ekonomiji. Poreske obaveze se odlažu do daljnjeg, država daje 800 evra za svakog zaposlenog čije su aktivnosti ugrožene epidemijom, uskršnji višak neće biti ukinut, a zdravstveni radnici će dobiti posebne novčane nagrade.

Za razliku od mnogih evropskih zemalja, Grci su se odlučili da zaštite svoje najizloženije građane – beskućnike. Atinska opština izvršila je rekviziciju praznih hotelskih soba da bi, za vreme, izolacije tamo smestili što veći broj beskućnika. Naravno, ostao je problem imigranata koji preko Turske ulaze u Grčku i traže vize za boravak u Evropskoj uniji.

Atinska šetališta i plaže u južnom predgradju Paleo Faliro opusteli su zbog zabrane okupljanja i kupanja

Kampovi sa azijskim i afričkim imigrantima

U strahu od nekontrolisanog širenja korona virusa, grčke vlasti su rešile da pojačaju sigurnost i kontrole kampova u kojima žive azijski i afrički imigranti, koji su svoje zemlje napustili uglavnom iz ekonomskih razloga. U centrima za prihvatanje i identifikaciju na ostrvima u blizini turske granice (Lezbos, Hios, Samos, Leros i Kos), predviđenim za šest hiljada osoba, nalazi se 37 hiljada imigranata. Samo u kampu Morija na Lezbosu nalazi dvadesetak hiljada osoba koje žive u lošim sanitarnim uslovima, a prilike su još pogoršane netrpeljivošću i etničkom mržnjom koja vlada među sâmim imigrantima, kao i visokom stopom kriminala.

Određene zapadnoevropske nevladine organizacije tražile su od grčkih vlasti da isprazne centre za migrante i da ih smeste u hotele gde će im biti obezbeđena izolacija, stan i hrana. Međutim, ni jedna od tih NVO, kao ni jedna zapadnoevropska vlada, nije ponudila Grcima da ih rastereti, uzimajući na svoju teritoriju više hiljada imigranata. Da bi problem udaljila od zapadnoevropskih zemalja, Evropska unija je Grčkoj dala 700 miliona evra namenjenih obezbeđivanju granice prema Turskoj i poboljšanju uslova u centrima.

Tranzitni kamp u Moriji, na istočnoj obali ostrva Lezbos, u kome, na prostoru predvidjenom za tri hiljade ljudi, živi 20 hiljada imigranata

Grčke vlasti su određeni broj imigranata sa ostrva prebacile na kopno, severno od Atine i u Makedoniju. Strogom izolacijom kopnenih kampova, Grci su uspeli da smanje širenje korona virusa među ovom populacijom. Za sada se zna da je više imigranata u kampovima Malakasa i Ricona, severno od Atine, zaraženo korona virusom, kao i jedan broj imigranata smeštenih po praznim stanovima u Kilkisu, severno od Soluna.

Približavanje uskršnjih praznika, tradicionalno slavljenih u krugu porodice, viđeno je kao opasnost od nekontrolisanog širenja zaraze. Zato je sinod grčke pravoslavne crkve zatražio od vernika da Hristovo vaskrsenje, 19. aprila, proslave u svojim domovima, bez izlazaka i okupljanja. U istom proglasu, Sinod je predložio da se zajedničke svečanosti održe naknadno, 25. i 26. maja, kada opasnost od zaraze bude smanjena.

Grčke vlasti smatraju da će, ako se sanitarne mere poštuju kao do sada, zemlja moći da se vrati normalnom životu tokom maja.