Švedska: Protiv virusa - bez zabrana i ograničenja!

Dok je većina zemalja, zahvaćenih koronavirusom, zatvorila škole, trgovine, restorane i sve čini da građane zadrži da ostanu u svojim domovima, u Švedskoj, kako javlja AP,  nema ništa od toga.

Šveđani i dalje mogu da odu i kupuju u prodavnicama, da sede u restoranima i kafanama... Rade čak i lokalni ski-centri, ukoliko sami nisu odlučili da se zatvore - zbog smanjivanja gostiju. U škole idu svi učenici ispod 16 godina.

Uprkos tome, kraljevina Švedska, što se tiče broja obolelih, stoji ni bolje ni lošije od svojih suseda koji su prema epidemiji izabrali mnogo tvrđi pristup.

Vlada odbija da uvede oštre mere

Vlada se odrekla, u svom pristupu, zabrana i pretnji i koristi preporuke, uglavnom. Na primer, poziva ljude da se na ulicama drže međusbnog rastojanja od najmanje dva metra, da ruke peru sapunom, duže i detaljnije nego obično. Istovremeno, zdravstvo, bar zasad, uspeva da kontroliše zarazu.

Vlasti odbijaju da uvedu oštre mere, slične onima u Italiji, Velikoj Britaniji, Češkoj, Austriji i drugim zemljama.

"Ne razumem kako bi nam te mere mogle pomoći. Nema nijednog istraživanja koje bi to moglo dokazati. Naprotiv, mogle bi samo ekonomski da nam štete", izjavio je švedski državni epidemiolog Anders Tegnel (Tegnell).

Kritičari mu odgovaraju da je još rano da se sudi o tome da li je švedski pristup ispravan. Dodaju da se u Švedskoj preterano mnogo rizikuje.

Tegnel, koji ima ulogu glavnog stručno-zdravstvenog autoriteta, ponavlja da nije realistično društvo "zamrznuti" za vreme koje je potrebno da drastična ograničenja kretanja ljudi i funkcionisanja ekonomije pokažu rezultate. Zato, po njemu, Švedska mora da krene drugim putem kako da savlada zarazu.

Više od polovine Šveđana podržava stav vlasti prema epidemiji

Pristup vlade podržava većina Šveđana. Prema anketi, koju je sproveo dnevnik Svenska Daglabet, ispravnim ga smatra 52 posto ispitanika, a samo 14 posto ima bojazni da vlada daje prednost ekonomiji u odnosu na zdravlje (ostali se nisu opedelili).

Neka pravila vlada, ipak, postupno pooštrava. Najpre je bilo zabranjeno da se okuplja preko 500 ljudi, da bi se sada ta granica snizila na 50. U skijaškim centrima naloženo je da se zatvore barovi, ali su ski-liftovi nastavili da rade. U restorane i barove sada može da uđe samo onoliko ljudi koliko ima praznih mesta za sedenje. Ukoliko sede za stolom, oni moraju da se drže preporučenog rastojanja ali, ipak, mogu na ručak, večeru ili „na čašicu“ kao i dosad. Trgovine, dečja igrališta, fit-centri i dalje su dostupni ljudima.

Pada u oči, takođe, da Švedska nije zatvorila granice. Tvrdi se da to nema smisla pošto je zaraza zahvatila sve evropske zemlje.

Vlada pod kontrolom stručnjaka

Prema poslednjim podacima, u ovoj zemlji je od koroavirusa umrlo 110 ljudi, zaraženih je oko 3.700. U odnosu na broj stanovnika to je isto ili gotovo isto kao kod okolnih zemalja i izazito  bolje nego u Italiji, Španiji, Francuskoj i Britaniji. A sve te zemlje preduzele su prema epidemiji mnogo oštrije mere...

U Švedskoj vlada, inače, ima relativno ograničena ovlašćenja da interveniše i da se meša u rad drugih institucija u društvu. Ako zdravstveni stručnjaci preporuče da se uvodi što manje zabrana, vlada to respektuje.

"U vanrednoj situaciji, kao što je ova, kada se širi pandemija, vlada bi mogla da deluje i drugačije nego što preporučuju stručnjaci. Ali, to bi bilo dosta neuobičajeno i vlada bi teško potegla za tim", objašnjavaju politikolozi. To je razlika i u odnosu na Norvešku i Dansku gde su stručnjaci preporučivali isti pristup kao u Švedskoj ali su se vlade opredelile za tvrđi pristup i zatvorile škole i restorane. No, ako bi švedski državni eksperti ubuduće promenili nazor i preporučili pooštravanje mera, vlada bi – najverovatnije - to i poslušala.

„Švedski put“ ili „kockanje sa javnim zdravljem“?

U zemljama u kojima je građanima naređeno da ne izlaze, osim u najnužnijim prilikama, ili su zatvorile većinu trgovina, vlade su se rukovodile savetima stručnjaka koji smatraju da je najnužnije ograničiti kontakte među ljudima kako se zaraza ne bi širila. U suprotnom, preti kolaps zdravstva koje ne bi moglo da savlada navalu pacijenata kojima je neophodna hospitalizacija. Švedski sistem, ipak, zasad, funkcioniše bez većih teškoća. Intenzivna nega u bolnicama dosad je bila potrebna za oko 270 ljudi, i taj broj raste sporo, a samo u Stokhomu na raspolaganju je 500 takvih ležajeva.  

Ima tu još nešto što govori o Šveđanima i njihovom ponašanju. Naime, opozicija, u sadašnjoj situaciji, veoma retko napada na vladu i respektuje to što vlada postupa na osnovu saveta stručnjaka.

U javnosti je, međutim, prisutna i kritika poteza vlade i strategije koju je predložio stručni autoritet tj epidemiolog Tegnel. Prema nekim mišljenjima, njegov pristup je previše riskantan i "kockanje s javnim zdravljem". I u medijima ima takvih komentara. U svakom slučaju, videće se uskoro, tojest za nekoliko sedmica, ko je u pravu.