Uzbuna u evropskim bolnicama: strah od nestašice lekova
Čak 80 odsto aktivne supstance za lekove u Evropi - potiče iz Kine i Indije koje sada blokiraju izvoz radi vlastitih potreba
(ilustracija, Mnoge bolnice se boje nedostatka lekova koji se koriste u reanimaciji najozbiljnijih slučajeva korona virusa)
Lekari i direktori devet najvećih univerzitetskih bolnica u Evropi poslali su pismo svojim vladama u kome se kaže da uskoro više neće imati osnovnih lekova za bolesnike zaražene koronavirusom.
„Sa postojećom brzinom potrošnje lekova, bolničke zalihe će, u bolnicama koje su najviše pogođene, biti ispražnjene za nekoliko dana, a za oko 15 dana u bolnicama koje imaju jače rezerve“, upozoravaju evropski lekari iz univerzitetskih bolnica u Parizu, Milanu, Barceloni, Londonu, Berlinu i drugih gradova EU.
Oni dodaju da je ovakva situacija već primorala neke bolnice da kupe lekove i doze različite od onih koje uobičajeno upotrebljavaju. „Veoma je zabrinjavajuće to što medicinske sestre i studenti medicine, preopterećeni poslom, a bez dovoljno iskustva, treba da upotrebljavaju lekove u dozama na koje nisu navikli“, upozoravaju evropski lekari.
„Nijedna evropska zemlja ne raspolaže svim potrebnim instalacijama za proizvodnju svih potrebnih lekova“, poručili su direktori evropskih bolnica, tražeći da se zalihama i razmenom lekova upravlja na evropskom, a ne na nacionalnom nivou.
Moguća rekvizicija fabrika lekova
Lekovi koji su najhitnije potrebni su oni koji se upotrebljavaju na odeljenjima za reanimaciju gde je pacijente potrebno staviti u stanje veštačke kome. Za to su potrebni veoma jaki lekovi koji deluju na mišiće, koji dovode do dubokog uspavljivanja. Takođe često uz to idu antibiotici koji smanjuju rizik od infekcije.
Po svedočenju lekara iz francuskih bolnica, zalihe ovih neophodnih lekova su na izmaku i svaki lekar prinuđen je da broji ampule koje su mu na raspolaganju.
Pošto im se zalihe naglo smanjuju, bolničke apoteke primorane su da poručuju velike količine lekova za reanimaciju.
Zaposleni u laboratoriji Medpha, koja u Francuskoj proizvodi lekova za reanimaciju, primorani su, zbog velike potražnje i hitnih slučajeva, da čak i nedeljom šalju isporuke. Ova laboratorija prenela je Nacionalnoj agenciiji za zdravlje da ne zna kako će situacija izgledati u toku naredne dve nedelje.
Prema zvaničnim podacima 35 odsto aktivne supstance za proizvodnju lekova u Francuskoj potiče iz Indije, Kine i SAD.
Francuski premijer Eduar Filip najavio je prošle subote da ne isključuje mogućnost rekvizicije proizvodnje lekova, pri tom upzorivši da to nije „čarobni štapić“ koji će rešiti probleme. On je potvrdio je da postoji „napetost sa zalihama lekova“ jer je u oblastima u kojima se zaraza najviše raširila, potrošnja tih lekova porasla je dve hiljade odsto.
Pariski Mond izvestio je da francuske zdravstvene vlasti nemaju precizan odgovor na pitanje o snabdevanju sirovinama za lekove u predstojećem periodu.
Farmaceutska industrija Zapada zavisna od Kine i Indije
Da bi proizvele lekove koji se najčešće upotrebljavaju kao antibiotici, lekovi protiv bolova i protiv kancera – evropske laboratorije kupuju sastojske za te lekove, i to „na veliko“, uglavnom u Kini.
Oko 60 odsto aktivne supstance za lekove u Evropi dolazi iz Kine, a 20 odsto iz drugih zemalja van EU, najčešće iz Indije. Četrdesetak proizvođača nalazi se upravo u oblasti Hubei, kinsekoj provinciji koju je korona virus najteže pogodio. U ostalim delovima Kine fabrike rade usporeno.
Poslednja fabrika paracetamola u Evropi nalazila se u Francuskoj i zatvorena je 2008. godine. Čak 90 odsto proizvođača penicilina u celom svetu zavisi od aktivne supstance koja se proizvodi u Kini.
Pre epidemije koronavirusa, zdravstvene vlasti svih država, uključujući i SAD, mogle su da konstatuju kolika je njihova zdravstvena zavisnost zbog toga što se aktivne supstance za lekove u ogromnoj većini slučajeva proizvode u Kini i u Indiji.
U Francuskoj, na primer, 2013. godine bila je nestašica amoksicilina – antibiotika u širokoj upotrebi. To se dogodilo jer je indijska laboratorija koja ga proizvodi imala neke teškoće.
Umesto amoksicilina lekari su počeli da prepisuju klamoksil – sličan antibiotik koji proizvodi britanska laboratorija GSK, zbog čega su se zalihe u apotekama brzo ispraznile. Francuska zdravstvena agencija već je tada upozoravala da Evropa na planu aktivne supstance za lekove zavisi od desetak snabdevača iz Kine.
Američka agencija za lekove i hranu u izveštaju od 2019. godine konstatovala je da se za 15 odsto lekova u SAD bar jedan od sastojaka proizvodi u Kini.
Francuska vlada okleva, medicinari ogorčeni
Neoliberalni princip “tržište se samo organizuje – država se ne meša u ekonomiju” sada vidljivo i masovno ubija ljude.
„Plaćamo danas politiku koja je na prvo mesto stavljala ekonomsku logiku. Privatizujući ukupan lanac proizvodnje lekova, postali smo zavisni od drugih zemalja“, izjavila je Paulin Londeiks, jedan od osnivača francuske Observatorije za transparentnost farmaceutske politike.
Sada se za sve evropske zemlje postavlja pitanje – šta će se desiti ako Indija i Kina blokiraju izvoz svojih strateških proizvoda? Indija je to već uradila za neke svoje proizvode.
U Italiji nestašica lekova počela je već pre dve nedelje.U Francuskoj brojni lekari traže da država proglasi rekviziciju nad proizvodnjom lekova i uspostavi kontrolu.
Napetost je velika – svaki dan od korona virusa umiru na stotine ljudi, uključujući i lekare i medicinsko osoblje koji nemaju dovoljno kvalitetnih maski i zaštitne odeće.
Francuska vlada, međutim, okleva.
To lekare i medicinsko osoblje dovodi do besa i očajanja. Mnogi bukvalno prete na svojim nalozima na društvenim mrežama.
Jedan bolničar je napisao: “Ako preživim, neću zaboraviti, izravnaćemo račune”.
