Pariz se priprema za opštu epidemiju: francuska metoda drugačija od italijanske

Francuska se pripema za treću fazu borbe protiv korona virusa, odnosno fazu opšte epidemije, za koju stručnjaci ocenjuju da će trajati bar još nekoliko nedelja.

Opšta epidemija za sada je proglašena u dva departmana: Oaze (Oise) na severu Francuske i O Ren (Haut Rhin) na istoku – južni Alzas na granici sa Nemačkom i Švajcarskom. 

Na konferenciji za novinare, premijer je objavio da će tokom dve nedelje u ovim departmanima biti zatvorene jaslice, obdaništa i škole, zabranjena su okupljanja više od 50 ljudi. Neke škole pripremaju se za izvođenje nastave preko interneta.

Sa preko šest stotina registrovanih zaraženih korona virusom, sa skoro dvesta novih obolelih i devetoro preminulih Francuska je od sinoć korak bliža opštoj epidemiji.

Pariz, 06.03.2020 - francuski predsednik Emanuel Makron u poseti ustanovi za starije osobe, zbog straha od širenja virusa COVID-19, koji je posebno opasan za starije stanovništvo

Molitvena nedelja u Miluzu

Ipak, ima znakova koji govore da bi francuska metoda borbe protiv virusa, oslonjena na kućnu negu 80 odsto obolelih i pedagoško obraćanje građanima, mogla da bude efikasnija od italijanske. Juče nije zabeleženo udvostručavanje, ni broja obolelih, ni broja preminulih od prethodnog dana.

Od više žarišta iz kojih se zaraza širi u Francuskoj i u Evropi, ubedljivo je najveće ono koje se nalazi u gradu Miluzu, 100 km južno od Strazbura gde je broj registrovanih bolesnih eksplodirao za samo 24 sata. Kako se nezvanično može čuti, centar za hitne pozive dobio je samo juče više od deset hiljada poziva.

U ovom francuskom industrijskom središtu na granici sa Švajcarskom i sa Nemačkom, između 17. i 24. febraura trajala je molitvena nedelja u protestanstkoj parohiji evangelista kada se okupilo više od dve i po hiljade vernika, pristiglih i iz okolnih država.

Virus je detektovan u porodici pastora te parohije kao i u porodici njegovog sina koji je lekar u obliženjem selu. Hiljade učesnika verskog okupljanja vratili su se svojim kućama, raznoseći virus.

Uprkos tome što su se našli u središtu pažnje kao evropski centar zaraze, građani Alzasa – pokazuju zavidnu pribranost i smisao za organizaciju. Ovde nema ni pražnjenja polica u prodavnicama, ni panike kako smo to videli u drugim delovima Francuske i u Italiji.

U ovom francuskom departmanu prefektura i zdravstvene vlasti najavile su da više nemaju mogućnosti da testiraju bolesnike sa simptomima. Procenjuje se da je najmanje nekoliko stotina ljudi obolelo u južnom Alzasu samo u toku jučerašnjeg dana. Na severu Alzasa u Strazburu broj obolelih takođe ubrzano raste i prešao je 50 registrovanih.

Evropski parlament otkazao je redovno plenarno zasedanje predviđeno za iduću nedelju.

Samolečenje

Za razliku od Italije, u Francuskoj je odmah je postalo jasno da ionako preopterećene službe hitne pomoći ne smeju da postanu mesto masovnog susreta zaraženih i nezaraženih.

Uspostavljen je metodični sistem filtriranja tako što su svi koji imaju simptome gripa, običnog ili korona, upućeni da zovu broj 15 (broj hitne pomoći) na kome sada dežuraju i lekari u penziji i studenti medicine sa završnih godina.

Oni imaju ulogu „skretničara“ i kroz seriju pitanja – odgovora određuju kolika je verovatnoća da je pacijent zaražen korona virusom. Ako procene da je zaražen - po njega dolazi posebna medicinska ekipa – koja nije deo službe hitne pomoći i koja ga vodi na testiranje.

Ukoliko je pacijent u lošem stanju i dokazano pozitivan na test, on se smešta u jedan od centara koji je nezavisan od hitne službe i ostalih bolničkih odelenja i posvećen je isključivo korona virusu.

„Obična“ hitna pomoć dolazi samo u slučaju da se proceni da pacijent nije zaražen, da ima neki zdravstveni problem nevezan za korona virus i da je u teškom stanju.

Pacijenti koji su oboleli od blagog oblika gripa izazvanog korona virusom - a takvih je čak 80 odsto – poslati su kući na samo-lečenje.

Izolacija se dakle ne sprovodi u bolnici već, uglavnom, kod kuće. To je jeftinije za državni budžet i efikasnije sa zdravstvenog stanovišta.

U trećoj fazi brobe protiv virusa, odnosno opšte epidemije koja nastupa u Francuskoj, osim teških slučajeva, niko neće biti testiran.

Ko god ima blage simptome običnog ili korona-gripa, a to je slučaj ogromne većine, treba da ostane kod kuće. Tako se smanjuje kruženje virusa.

Blagi simptomi korona-virusa ispostavilo se slični su onima koje imamo kada smo prehlađeni ili smo dobili „običan“ grip -  temperatura može da bude i ispod 38, ponekad sa povraćanjem, gubljenjem osećaja ukusa i mirisa, sa suvim kašljem u početku.

U bolnice se primaju samo oni koji imaju komplikacije. To su uglavnom ljudi stariji od 60 godina sa već postojećim zdravstvenim problemima, pušači, osobe sa prevelikom težinom i oni koji su stariji od 80 godina.

Petnaestak odsto onih koji su oboleli od jačeg oblika korona-virusa pod nadzorom su lokalnih lekara i po potrebi mogu da budu hospitalizovani.

Profesor Žerom Salomon

Pedagoška aktivnost preko TV

Ovim merama francuske zdravstvene vlasti unapred su sprečile više stvari. Prvo, sprečeno je zagušenje u centrima hitne pomoći kao i zaražavanje medicinskog osoblja. Takođe, razdvojeni su potencijalni zaraženi koronavirusom od bolesnika sa drugim zdravstvenim problemima kod kojih bi koronavirus mogao da izazove komplikacije pa i fatalan ishod.

Na ovaj način bolnice su rasterećene. Uprkos nedovoljnom broju lekara, osoblja i kreveta zbog višegodišnje državne štednje i politike privatizacije – bolnice bi trebalo sa ovakvom strategijom da podnesu teret epidemije.

U isto vreme zdravstvene vlasti povećale su uspešno pedagošku aktivnost. Direktor državne zdravstvene agencije profesor Žerom Salomon svako veče u 19 sati obraća se javnosti.

On saopštava novo stanje stvari, odgovora na pitanja i, na način pristupačan široj publici, ponavlja: „Setite se šta smo juče rekli za pranje ruku, to je najvažnije. Kihanje u rukav. Rekli smo, ne ljubimo se i ne rukujemo se. To su jednostavne stvari i mnogo će pomoći.“

Profesor Salomon, dobroćudnog izgleda, očigledno prirodno nadaren za komunikaciju sa “običnim” ljudima, i bez pitanja ponavlja odgovore na klasična pitanja.

„Da, gel za dezinfekciju ima isto dejstvo kao sapun i topla voda kojim perete ruke tokom 20 sekundi.“ Ili: „Ne, nisu vam potrebne rukavice  u javnom prevozu jer lakše vam je da operete ruke nego rukavice.“

Takođe: “Naredili smo rekviziciju svih zaštitnih maski koje proizvode naše fabrike. One su potrebne medicinskom osoblju koje moramo maksimalno da zaštitimo.“ Građanima nisu potrebne. “Setimo se – šta smo juče rekli - kijamo u rukav”.

Posle prvobitnih kontradikcija i haotičnih mera, predstavnici francuskih zdrastvenih vlasti izašle su u prvi plan na medijskoj i javnoj sceni, ispred političara, vlade i predsednika koji su se (za svoje dobro) malo povukli.  

To je za rezultat imalo jačanje poverenja stanovništva u zvanične informacije i smanjilo nagađanja i teorije zavere na društvenim mrežama.

Bez nedoličnih promocija i protesta

Predsednik i vlada postali su diskretniji iako za desetak dana treba da se održe lokalni izbori. Shvatili su koliko je delikatna situacija, da bi svako preterano eksponiranje građani mogli da shvate ka nedolično korišćenje prilike za političku promociju.

Sa svoje strane postali su diskretniji i lekari. Već mesecima su u štrajkovima, ogorčeni zbog politike demontiranja i finansijskog iscrpljivanja javnog zdravstva – nekada najboljeg na svetu, a sada oko tridesetog mesta na listi SZO. Ratne sekire su privremeno zakopane.   

Zdravstvene vlasti potvrdile su da ih brine visoka stopa smrtnosti od gripa izazvanog korona virusom i objasnile zašto. Tako je na primer 2018/19 godine više od million i po ljudi obolelo od gripa u od čega je njih osam hiljada preminulo, uz stopu smrtnosti od oko 0,5 odsto. Teorijski, ukoliko bi isti broj oboleo od gripa izazvanog korona virusom, može se očekivati da bi preminulo oko 32 hiljade ljudi jer bi stopa smrtnosti mogla da bude bar oko dva odsto.

Najizloženiji deo stanovništva su najstariji građani.

Ministar zdravlja Olivie Veran priznao je da niko ne može sada da kaže koliki će biti broj najtežih slučajeva koji će morati da budu hospitalizovani. „Pokušaćemo da smanjimo broj žrtava koliko god možemo“, rekao je i naglasio da niko sada ne može da kaže unapred šta će se i kako dešavati.

Žrtvovana zdravstvena bezbednost građana

Korona virus gurnuo je u maglu neizvesnosti zapadni svet koji, u skladu sa tradicijom osiguravajućih društava, vekovima neguje predviđanje kao naučnu i ekonomsku disciplinu.

Niko ne zna ni kojih će razmera biti ekonomske posledice. Kako će ovaj potres izdržati već ranije poljuljani neoliberalni sistem koji je sistematski demontirao države i zagovarao „tržište koje se samo organizuje“, a sada se ispostavlja da je žrtvovao interes i zdravstvenu bezbednost građana na oltar religije profita.

Za sada, postavljaju se pitanja da li će biti dovoljno lekova ukoliko kineske fabrike budu zatvorene još nekoliko meseci. Čak 60 odsto aktivne supstance za evropske lekove potiče iz Kine, a za penicillin čak 90 odsto. Da li će neko prozvati korporacije i vlade zbog toga što je na ovaj način dovedeno zdravlje građana u opasnost i ukinut “zdravstveni suvernitet” - isključivo zbog povećanja zarade?

Takođe, javne bolnice su u takvom stanju da su iz njih skoro svi domaći lekari pobegli ne samo u Francuskoj, nego generalno u EU.

Nema dovoljno kreveta, ni medicinskih sestara koje su plaćene kao kasirke iako škole za medicinske sestre ovde imaju rang fakulteta  koji se studira posle gimnazijske mature.

Konačno neoliberalna doktrina tržišta bez granica dovedena je u pitanje i odlukom francuskih vlasti da naredi rekviziciju svih medicinskih maski proizvedenih u domaćim fabrikama.

“Da li to znači da je Francuska preduzela protekcionističke mere? Znači, vaše fabrike neće moći da izvezu maske Italiji, ako one to hoće?“, pitala je jedna novinarka juče u Briselu francuskog ministra zdravlja Olivie Verana.

Ministar nije znao šta da odgovori i promrsio je nekoliko “drvenih” fraza o solidarnosti sa Italijom.

Da je hteo, mogao je da kaže istinu: Da, uvodimo protekcionističku meru. Sistem neoliberalizma, tržišta bez granica, urušava se pod pritiskom logike zdravog razuma. Ne znamo razmere urušavanja, pa ne znamo ni do koje mere će sistem biti “popravljiv”, do koje mere će biti moguće organizovati zaboravljanje onoga što se sada događa sa korona virusom.