U Francuskoj upozoravaju na poremećaje kod predškolske dece

Francuski lekari i pedagozi zvone na uzbunu: sve više preškolske dece pati od poremećaja pažnje i ponašanja.

Francuska lekarka dr An Liz Dikanda još je pre dve godine uzbunila javnost, postavivši na internetu video snimak u kome govori o vezi između ekrana i smetnji autističnog tipa. Ona navodi primer dečaka Sofiana koji je sa tri godine pošao u obdanište i odmah izazvao uzbunu među vaspitačicama.

Urlao je, ponavljao besmisleno poslednju reč koju je čuo, razbijao igračke drugoj deci, nije mogao da ostane miran ni sekund, zainteresovan jedino za brojeve i slova, osobama oko sebe se ne obraća već ih "miriše". Ispostavilo se da je od prvog dana pred tv-ekranom, da su mu roditelji kupili prvi tablet sa 18 meseci, da živi u numeričkom svetu. Loše spava i budi roditelje vrišteći.

Dr Dikanda prepisala je ukidanje ekrana. Poboljšanje je bilo spektakularno. Sofian je sada dečak koji se igra, dobro spava i razgovara.

Ona je upozorila da ova deca često dobijaju dijagnozu "autizam" iako nisu zaista bolesna od te bolesti. Pokazalo se da je dovoljno ukinuti ekrane.

"Deca koja imaju velike teškoće često mnogo vremena provode pred ekranom - od šest do 12 sati dnevno", rekla je dr Dikanda.

Da li je humano ostaviti dete ispred tv ekrana?

Program "u četiri koraka"

Još 2009. godine Francuska uprava za javno zdravlje objavila je preporuku da deca mlađa od tri godine ne treba da se izlažu pred ekranima bilo koje vrste.

Francuska akademija je zatim 2013. objavila jednu debelu studiju koja je još na snazi ali se našla na meti teških kritika. Naime ova studija tvrdi da su taktilni tableti korisni za razvoj čula i motorike.

Udruženje francuskih pedijatara nije išlo mnogo dalje, objavljujući "okruglo" mišljenje po kome "tablet ne treba da bude najvažniji pre treće godine". Lekari kao Mišel Desmurže i Eduar Getaz i njihovi istomišljenici sada tvrde da za zdrav razvoj deteta - nikakv ekran nije potreban sve do šeste godine.

Psiholog Sabin Diflo objavila je program prevencije u "četiri koraka": ne pali se ekran ujutru, ni za vreme obroka, ni u dečjoj sobi, ni pre spavanja. Diflo je sa još devet lekara i psihologa objavila tekst upozorenja u pariskom Mondu posle čega su zdravstvene vlasti pristale da pokrenu kampanju na državnom nivou.

Poslata je zatim direktiva svim lekarima i pedijatrima da prilikom pregleda dece postave pitanje o ekranima u kući. Stručnjaci računaju da će to pomoći roditeljima da budu svesniji opasnosti koje nosi izlaganje male dece ekranima.

Istraživanja u Francuskoj pokazala su da su neurološki poremećaji i zastoj u mentalnom razvoju dece ravnomerno raspoređeni u svim slojevima društva i svim kulturama u francuskom društvu.

Ista pojava registrovana je u drugim zemljama i kontinentima. Svima je zajednički imenitelj - dete i roditelji pred ekranom što ih onemogućava da izgrade međusobne veze i unutrašnje strukturiranje deteta.

U Nemačkoj kampanja prevencije je u toku: roditelji se pozivaju da dođu u jaslice kako bi gledali bebu. Na Tajvanu, na primer, roditelji mogu da budu osuđeni na globu od 1.400 evra ukoliko ostave pred ekranom dete mlađe od dve godine.

Dete i roditelji pred ekranom - što ih onemogućava da izgrade međusobne veze

Zakašnjenje u razvoju

"Upozoravamo javnost na opasne posledice masovnog i preranog izlaganja beba i male dece pred svim vrstama ekrana: pred pametnim telefonima, tabletima, kompjuterima, televizorima, konsolama za igru", upozorili su, u zajedničkom tekstu objavljenom u Mondu, lekari, psiholozi i ortofonisti (stručnjaci za govor).

Najgore je, kažu, da se još postavljaju dijagnoze autističnog poremećaja kod dece, a da se pri tom ne ispituje da li dete i roditelji provode svoje vreme pred ekranima.

"Pažnja dece je potpuno usmerena na ekran, ili je ekran taj koji ga stalno prekida. U takvim uslovima roditelj i dete ne razmenjuju poglede dovoljno i ne mogu da izgrade svoj odnos", ističu ovi stručnjaci.

Mozak ne može normalno da se razvija jer je kod deteta zaustavljeno istraživanje predmeta koji ga okružuju, uz podršku roditelja - objašnjavaju oni. Dete je zbog ekrana koji mu "upija" pažnju prinuđeno da odustane od svog "istraživačkog" rada i ispitivanja okoline. Ova dva mehanizma dovoljna su da bi došlo do zakašnjenja u razvoju govora i opšteg razvoja deteta. 

Lekari koji svakodnevno rade sa predškolskim uzrastom, tvrde da ima indikacija da ostavljanje deteta pred taktilnim ekranom koji upija celokupnu njegovu pažnju i potpuno ga izoluje od okoline, izaziva brojne poremećaje funkcionisanja mozga. Roditelje treba da brine to što je dete mirno i ne "smeta" im - kažu oni.

"Pametni" telefoni i tableti danas su sve češće predmet koji poput bočice sa mlekom služi roditeljima da smire bebu. Čak postoje modeli tableta koji su, navodno, posebno napravljeni za decu mlađu od četiri godine. Uz to - tu su i drugi ekrani za sva godišta: kompjuter i televizor upaljen od ujutru do uveče. Roditelj je manje prisutan u razvoju sasvim malog deteta pošto je okrenut svom ekranu.

Deca koja zbog obuzetosti ekranima ne progovore kako treba ni do četvrte godine, obično ne reaguju kada ih neko zove po imenu, ne mogu da gledaju u osobu koja im se obraća, ni u predmet koji im se pokazuje - jedino mogu da gledaju u ekran tableta. Ne mogu da opšte sa okolinom, ni sa drugom decom.

"Umesto toga udaraju, i hoće da "omirišu" drugu osobu. Posebno burne reakcije nastaju kada neko hoće da im uzme ili zatvori tablet", upozoravaju stručnjaci.

Blagodeti prirode za decu su nezamenjljive

Istraživanja iz pred-numeričkog doba

Francuski lekari pozivaju se na istraživanje američkog lekara Edvarda Tronika koji je pokazao da slični poremećaji nastaju kod bebe kojoj se pokazuje lutka sa licem bez izraza ("mrtvo lice") umesto lica majke. Dete koje gleda u ekran umesto u majku ne može da razmenjuje pogled sa njom, da identifikuje njen glas i njene pokrete, ne može da stekne svest o sebi niti da razvije govor.

Linda Pagani, profesor za psihoedukaciju na univerzitetu u Montrealu, istraživala je tokom više decenija uticaj tv-ekrana na decu i došla do zaključka da oni znatno umanjuju kapacitet dece, smanjuju nihovu aktivnost i školi i sposobnost da rešavaju matematičke probleme.

Najnovija istraživanja u skladu su sa ovim radovima iz pred-numeričkog doba. Časopis Sajantifik riport objavio je istraživanje stručnjaka sa Londonskog univerziteta koje je pokazalo da izlaganje taktilnom ekranu kod dece od 6 do 36 meseci izaziva smanjenje kvaliteta sna. Samim tim, šteta se nanosi formiranju mozga i neuronskih veza koje se izgrađuju u snu, dok dete spava.

U Francuskoj, deca uzrasta između 6 i 17 godina provode u proseku više od četiri sata pred ekranom.

Šta se to događa sa ekranima i zbog čega je njihov uticaj na decu tako strašan?

Elena Paskineli iz naučnog saveta francuskog ministarstva prosvete ocenila je ovih dana za Figaro da nema dokaza da predugo izlaganje ekranima kod sasvim male dece izaziva promene u funkcionisanju mozga, ali da tako nešto ne može ni da se isključi.

"Numerički svet je napravljen da bi kod onih koji ga "konzumiraju" odmah proizveo osećanje zadovoljstva, to je nešto kao kolači za mozak", rekla je Paskineli. Učenje, međutim, zahteva napor na dug rok da bi se došlo do rezultata i zadovoljstva zbog postignutih rezultata pa tako prerano izlaganje dece ekranima može da dovede do toga da dete ne izgradi smisao za napor i očekuje rezultate odmah i bez napora.

Sve u svemu, dovoljan je zdrav razum da bi se shvatilo da je mališanima od skupih tableta i ostale potrošačke droge, milion puta korisnije da dodirnu pravo jagnje, da bosi hodaju po pravoj travi, čuju šuštanje lišća, pevca kako kukuriče i magarca kako njače.