Zelena agenda kompanije NIS

„U cilju ispunjenja naših ‘zelenih ciljeva’, delujemo u tri osnovna pravca – sprovodimo ekološke projekte, realizujemo biznis inicijative koje imaju značajne ekološke benefite i učestvujemo u akcijama zaštite životne sredine. U ekološke projekte i biznis inicijative koje su dale značajne efekte na unapređenje ekološke slike u našoj zemlji od 2009. godine uložili smo 900 miliona evra, od čega smo u ’čisto’ ekološke inicijative investirali oko 149 miliona“, navodi se u tekstu “Naša zelena agenda” koji je pripremio autorski tim kompanije NIS, a objavljeno je na portalu kompanije NIS  https://www.nis.rs/blog/nasa-zelena-agenda-2/

Takođe se ističe da je i u 2025. godini nastavljeno sa ulaganjima u ekološke projekte i projekte sa ekološkim efektom u cilju ispunjenja najstrožih zahteva u oblasti zaštite životne sredine. U realizaciju ekoloških projekata u prošloj godini uloženo je 923 miliona dinara, ističe se u tekstu NIS-a i napominje da su ta izdvajanja značajno veća ako se uzmu u obzir i investicije u tehnologije, čija primena doprinosi smanjenju štetnih uticaja na okolinu.

Strategija zaštite životne sredine

Naši osnovni ciljevi u oblasti zaštite životne sredine usmereni su na poštovanje svih propisa koji se odnose na vazduh, vodu i zemljište, odnosno na što manje generisanje, veći stepen reciklaže i zbrinjavanje nastalog otpada, kao i na očuvanje biodiverziteta u područjima poslovanja. Posvećeni smo i smanjenju uticaja na klimatske promene. U 2021. godini izradili smo Strategiju zaštite životne sredine do 2030. godine. Izvršili smo analizu propisa Republike Srbije i Evropske unije, definisali smo dugoročne ciljeve za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, izdvojili projekte i procenili potrebna ulaganja.

U okviru naše Strategije zaštite životne sredine značajan deo se odnosi na upravljanje emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG). U 2022. godini uvedena je praksa praćenja i izveštavanja o emisijama GHG na kvartalnom nivou. Naša kompanija vrši praćenje i izveštavanje kada je reč o Opsegu 1 (direktne emisije gasova sa efektom staklene bašte), Opsegu 2 (indirektne emisije gasova sa efektom staklene bašte), a u 2023. godini proširen je opseg izveštavanja i prvi put je izvršen kompleksan proračun za Opseg 3 (ostale indirektne emisije gasova sa efektom staklene bašte – od kupljenih proizvoda, nabavljenih sredstava prodatih proizvoda (naftni derivati), investicije i dr.

(Foto: NIS)

Nastavljena je realizacija brojnih inicijativa koje doprinose borbi protiv klimatskih promena, kao što je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije i realizacija projekata u cilju smanjenja potrošnje i gubitaka energetskih resursa (para, gas, električna energija). Nastavljeno je utiskivanje CO2 iz Aminskog postrojenja u ležište Rusanda.

Planiranje i realizacija projekata dekarbonizacije biće veliki izazov za NIS u budućem periodu, tako da se u kompaniji, pored navedenih razmatraju i drugi projekti koji će dopirineti smanjenju emisija GHG.

Na osnovu pozitivne zakonske regulative Republike Srbije u oblasti klimatskih promena, za svih pet postrojenja NIS-a (Rafinerija nafte Pančevo, Pogon za pripremu nafte i gasa u Elemiru, Energana na Skladištu naftnih derivata Novi Sad, HIP Petrohemija i Fabrika sintetičkog kaučuka u Elemiru) ishodovane su dozvole za emisije GHG.

Modernizacija Rafinerije nafte u Pančevu

Veliki deo ekoloških investicija realizovali smo u Rafineriji nafte u Pančevu, jednoj od najmodernijih u ovom delu Evrope. Modernizacija Rafinerije od 2009. godine zaokružena je izgradnjom dva savremena postrojenja čiji je rad, pored finansijskih, doneo i značajne ekološke benefite. Puštanjem u rad kompleksa MHC/DHT u novembru 2012. godine omogućena je proizvodnja goriva u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, odnosno goriva sa sadržajem sumpora manjim od 10 ppm.

Drugu fazu modernizacije Rafinerije završili smo puštanjem u rad postrojenja za Duboku preradu u novembru 2020. godine, čime je omogućena proizvodnja većih količina najvrednijih goriva, kao i proširenje palete proizvoda na naftni koks. Veoma značajni su i ekološki efekti ovog modernog postrojenja, jer se njegovim radom smanjuju emisije SO2 u Rafineriji za 98,8 odsto, praškastih materija za više od 50 odsto i azotnih oksida za gotovo 10 procenata. Realizovali smo i rekonstrukciju i modernizaciju FCC kompleksa, što je rezultiralo smanjenjem emisija praškastih materija, modernizaciju auto i železničkog punilišta – kada je uspostavljen ekološki sistem punjenja cisterni u Rafineriji, kao i smanjenje zahvata vode iz Dunava.

U 2024. godini Rafinerija nafte Pančevo dobila je novu integrisanu IPPC dozvolu kojom se potvrđuje da je proizvodni proces u Rafineriji usklađen sa najvišim domaćim i evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine. Prvu integrisanu dozvolu Rafinerija je dobila 2017. godine čime je postala prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo dozvolu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Novom integrisanom dozvolom obuhvaćen je i kompleks „Duboke prerade“.

„Zeleni“ projekti na naftnim poljima i benzinskim stanicama

Značajne ekološke projekte sprovodimo i u drugim oblastima poslovanja. Kada je u pitanju Blok Istraživanje i proizvodnja, u 2010. godini smo pustili u rad Deponiju otpadne isplake „Novo Miloševo“, projektovanu za trajno i bezbedno odlaganje isplačnog materijala (neopasnog otpada). Naša kompanija ostvarila je važan korak u usklađivanju poslovanja sa najvišim ekološkim standardima dobijanjem integrisane dozvole (IPPC) za Deponiju otpadne isplake u Novom Miloševu.

Zatim, realizacijom projekta „Suve lokacije“ vrši se recirkulacija isplake, tj. smanjuje se količina isplačnog fluida, a time i količine otpadne isplake za 10-15 odsto. Odlaganje otpadnog nabušenog materijala vrši se u metalne kontejnere, čime se sprečava zagađenje zemljišta i podzemnih voda. Takođe, zemljištu za poljoprivrednu proizvodnju vraćena je ukupna površina od preko 16 ha.

U okviru Bloka Istraživanje i proizvodnja radi i Aminsko postrojenje kod Elemira u koje smo uložili oko 30 miliona evra. Povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa i obima njegove proizvodnje predstavljaju ključne biznis efekte koji su ostvareni realizacijom ovog projekta. On ima i značajnu ekološku komponentu, jer način prerade u ovom postrojenju u potpunosti sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu i, samim tim, doprinosi smanjenju efekta „staklene bašte“. Reč je o HIPACT tehnologiji (High Pressure Acidgas Capture Technology), jednoj od najefikasnijih među postojećim metodama u procesu prerade gasa. Nastavljen je i projekat utiskivanja izdvojenog CO2 iz Aminskog postrojenja u ležište Rusanda.

U Bloku Promet smo takođe realizovali brojne projekte zaštite vode, zemljišta i vazduha. Ugrađeno je ukupno 410 separatora, 9 bioloških uređaja i 638 pijezometara za kontrolu kvaliteta podzemnih voda. Na svim SSG izgrađenim ili potpuno rekonstruisanim posle 2006. godine imamo podzemne rezervoare sa dvostrukim plaštom, a takođe na svim SSG imamo sistem za povrat isparenja koji se koristi kod istakanja autocisterni u podzemne rezervoare SSG, kao i sistem povrata benzinskih para faze II na svim rekonstruisanim i novoizgrađenim stanicama. U Bloku Promet do sada je zbrinuto 23.259,18 t istorijskog otpada. Na našim benzinskim stanicama razvijamo i maloprodaju komprimovanog prirodnog gasa koji se zbog svojih karakteristika naziva gorivom budućnosti. Takođe, na osam maloprodajnih objekata kompanije na autoputevima u Srbiji postavili smo punjače za električne automobile. Završen je i projekat rekonstrukcije skladišta Naftnih derivata Niš. Na svim SSG je postavljena oprema za razvrstavanje ambalažnog otpada. U 2025. godini Blok Promet se pridružio HSE nedelji, u okviru koje su zaposleni sa benzinskih stanica, Sektora za HSE, Funkcije za HSE i operatera „Ekostarpak“ ozeleneli zaštitna ostrva na SSG Bagrdan i SSG Bački vinogradi.

U HIP-Petrohemiji krajem 2025. godine završena su dva ključna projekta definisana Planom sanacije, a to je zbrinjavanje istorijskog otpada, odnosno žive i mulja kontaminiranog živom, iz fabrike Elektroliza, u kojoj je proizvodni proces zaustavljen 2014. godine. Plan sanacije predstavlja važan dokument Ugovora o strateškom partnerstvu HIP-Petrohemije i NIS-a.

(Foto: NIS)

Značajni koraci u oblasti energetike

Diverzifikujući poslovanje, od 2013. godine iskoračili smo i u oblast energetike, odnosno proizvodnje i trgovine električnom energijom. U okviru programa monetizacije nekomercijalnog gasa, na devet naftnih i gasnih polja u Srbiji izgradili smo male elektrane čija je ukupna maksimalna snaga 16,5 MW. U ovim elektranama, u koje smo uložili oko 20 miliona evra, toplotna i električna energija proizvode se iz gasa koji je zbog lošijeg kvaliteta (visok udeo ugljen dioksida i azota) ranije spaljivan na baklji. Kao odgovorna kompanija, povećali smo efikasnost procesa proizvodnje električne energije na ovim kogeneratorima i smanjili emisiju gasova u atmosferu. U 2025. godini puštena je u rad i elektrana Banatsko Miloševo. Proizvedena električna energija na Sabirno-gasnoj stanici Banatsko Miloševo se u potpunosti isporučuje na tržište (2,5 MW), odnosno upotrebljava se u komercijalne svrhe.

U 2022. godini sa partnerima smo započeli proizvodnju električne energije u TE-TO Pančevo. Projekat je vredan 196 miliona evra, a instalisana električna snaga postrojenja je 189 MW. Planirana proizvodnja električne energije na godišnjem nivou iznosi oko 1.400 GWh. TE-TO Pančevo je prva gasno-parna elektrana u Srbiji namenjena za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije sa prirodnim gasom kao gorivom koji je ekološki prihvatljiviji od ostalih fosilnih goriva.

Tokom 2022. godine započeli smo projekat izgradnje solarnih fotonaponskih elektrana na našim benzinskim stanicama u Srbiji, čime se, pored finansijskih, ostvaruju i pozitivni ekološki efekti. Proizvedena električna energija će se najvećim delom koristiti za potrebe samih benzinskih stanica, uz razmenu sa distributivnom električnom mrežom. Do sada smo u rad pustili 78 solarnih fotonaponskih elektrana na našim benzinskim stanicama. Ukupna očekivana godišnja proizvodnja električne energije ovih 78 solarnih elektrana iznosiće oko 2700 MWh, od čega će oko 2410 MWh biti potrošeno na benzinskim stanicama, uz isporuku oko 290 MWh u distributivnu mrežu, dok se smanjenje emisije ugljen-dioksida procenjuje na više od 2.970 tona godišnje. Ovaj uspešan projekat nastavlja se u 2026. godini izgradnjom solarnih elektrana na dodatne 23 benzinske stanice, uz godišnju proizvodnju od oko 665 MWh.

Nastavili smo sa izgradnjom solarnih elektrana i na drugim objektima kompanije. U Pogonu za proizvodnju pijaće vode „Jazak“ u 2024. godini puštena je u rad solarna fotonaponska elektrana ukupne snage 620 kWp. U pitanju je prva elektrana veće snage u NIS-u, a ujedno i prva kombinovana elektrana koja se sastoji od tri fotonaponska polja koja su raspoređena na tlu i na krovu fabrike. Električna energija proizvedena uz pomoć solarnih panela u fabrici „Jazak“ će se najvećim delom koristiti za potrebe samog Pogona, uz plasman povremenih viškova električne energije u distributivnu električnu mrežu, s obzirom na to da Pogon ima status kupca-proizvođača.

Na krovovima šest objekata u okviru Rafinerije nafte Pančevo izgrađena je i puštena u rad solarna elektrana ukupne snage od 610 kWp, odnosno 550 kW priključne snage na električnu mrežu. Očekivana godišnja proizvodnja elektrane iznosi 656 MWh. Proizvedena električna energija će se koristiti za potrebe Rafinerije. Očekuje se da će biti dostignuto godišnje smanjenje emisije ugljen dioksida od oko 700 tona.

U 2025. godini je puštena u rad i prva solarna elektrana na tlu u vlasništvu NIS-a koja svu proizvedenu električnu energiju iz 11.754 solarna panela instalisanih u Skladištu naftnih derivata Novi Sad isporučuje direktno u distributivni sistem po komercijalnim uslovima. Izgradnjom ove elektrane utrostručeni su solarni kapaciteti NIS-a. Reč je o najvećoj solarnoj elektrani naše kompanije i jednoj od najvećih u Srbiji. Očekuje se da ova solarna elektrana godišnje proizvodi oko 8,7 GWh što odgovara godišnjoj potrošnji oko 2.000 prosečnih domaćinstava u Srbiji. Ova elektrana će uticati i na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u našoj zemlji za gotovo 10.000 tona CO2 godišnje.

Ukupna snaga aktivnih solarnih kapaciteta kompanije u ovom trenutku iznosi 11,3 MW. Očekivane uštede emisija gasova sa efektom staklene bašte iz ovih projekata će iznositi više od 15.000 tona CO2 ekvivalenta godišnje.

Pored toga, naša kompanija veliku pažnju posvećuje i energetskoj efikasnosti. Programom mera za smanjenje potrošnje energije i povećanje energetske efikasnosti u 2025. godini ostvaren je efekat energetske uštede od 11.495 t.e.n.

(Foto: NIS)

Ekološke inicijative u saradnji sa zajednicom

Značajne inicijative na polju ekologije i energetske efikasnosti realizujemo u saradnji sa zajednicom. Kako bismo pružili podstrek u korišćenju obnovljivih izvora energije i proizvodnji zelene energije, kao i racionalizaciji potrošnje energije i stvaranju ekološki odgovornog ambijenta, mi smo prva kompanija u našoj zemlji koja je samostalno sprovela i finansirala projekte izgradnje solarnih elektrana na objektima ustanova koje posluju u različitim oblastima od suštinske važnosti za društvo.

U okviru konkursa programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“ za 2024. godinu izabrano je 40 projekata ustanova od javnog značaja koje su dobile mogućnost da izgradnjom solarnih elektrana na svojim objektima doprinesu korišćenju potencijala energije Sunca u proizvodnji zelene energije. Ciklus je sproveden pod sloganom „Zajedno za zelenu energiju“, a u realizaciju izabranih projekata u 13 gradova i opština obuhvaćenih programom uloženo je 144,5 miliona dinara.

Doprinos Kluba volontera NIS-a

I naši zaposleni aktivno učestvuju u ekološkim akcijama. Klub volontera NIS-a sprovodi akcije čišćenja i uređenja priobalja reka i jezera, izletišta i javnih površina, sadnje drveća i edukacije najmlađih članova društva o značaju zaštite životne sredine. U 2025. godini članovi Kluba volontera NIS-a realizovali su sedam volonterskih akcija tokom kojih je ostvareno ukupno 1083,5 volonterskih sati. Godišnje aktivnosti Kluba započete su tradicionalnom podrškom globalnoj ekološkoj inicijativi „Sat za našu planetu“, a članovi Kluba nisu propustili priliku da ponovo uzmu aktivno učešće u obeležavanju ekološki značajnih datuma, te su „Dan zaštite prirode“ i „Dan zaštite životne sredine“ posvetili akcijama uređenja i čišćenja Nacionalnog parka Fruška gora. Takođe, uoči obeležavanja Međunarodne HSE nedelje, realizovana je ekološka akcija sadnje tuja na području solarne elektrane u Skladištu naftnih derivata u Novom Sadu.