SAD vrše “diplomatski terorizam“ i „brutalni pritisak“ na evropske poslanike i komesare EU

Poslednjih godina, Evropljani su počeli da se naoružavaju protiv hibridnih ratnih operacija koje sprovodi Rusija. Sada su do te mere zatečeni pritiskom, zastrašivanjem i proizvoljnim sankcijama Sjedinjenih Država da će novi specijalni odbor Evropskog parlamenta za „demokratski štit“, kojim predsedava centristička poslanica Evropskog parlamenta Natali Loazo, uskoro posvetiti jedno zasedanje “mešanju SAD“ – piše pariski Le Figaro čiji tekst prenosimo:

Vašington predstavio Evropu kao rivala

Doktrina (Vašingtona) je jasno izneta u decembru u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD. Vašington je predstavio Evropu kao rivala, optužujući je da se suočava sa „civilizacijskom erozijom“ zbog imigracije, i objavio da računa na „patriotske stranke“ da „pružaju otpor putanji kojom trenutno ide“ kontinent. Trampova administracija je ovo sprovela u praksi.

U diplomatskoj depeši od 18. februara, koju je otkrio Rojters, državni sekretar Marko Rubio naložio je svojim ambasadorima da igraju „odlučniju“ ulogu u „suprotstavljanju nepotrebno restriktivnim“ propisima EU, posebno onima koji se tiču podataka, kao što je GDPR (Opšta uredba o zaštiti podataka). Državni sekretar je, takođe, putovao u Mađarsku i Slovačku sredinom februara kako bi podržao lidere Viktora Orbana i Roberta Fica, zagovornike opstrukcije odluka Evropske unije, kao što se videlo prošle nedelje kada je na dnevnom redu bio zajam od 90 milijardi evra Ukrajini i novi set sankcija protiv Moskve.

Akcija američkih ambasadora

Američki ambasadori u nekoliko prestonica su, sa svoje strane, izazvali kontroverze sa vladama zemalja u kojima su stacionirani. To je dovelo do žestoke razmene mišljenja između Čarlsa Kušnera, Trampovog izaslanika (i oca njegovog zeta) u Parizu, i francuskog ministra spoljnih poslova Žan-Noela Baroa, nakon što je Kušner rasplamsao političke tenzije vezane za smrt nacionalističkog aktiviste Kventina Deranka u Lionu.

Njegov kolega u Belgiji, Bil Vajt, objavio je zabranu ulaska u Sjedinjene Države za socijalističkog političara koji je kritikovao Donalda Trampa i optužio vladu za antisemitizam. U Poljskoj je američki ambasador napao predsednika parlamenta jer nije podržao Trampovu nominaciju za Nobelovu nagradu za mir. Što se tiče američkog predstavnika u Danskoj, on je uklonio zastave sa svoje ambasade koje su odavale počast danskim vojnicima poginulim u Avganistanu, koje je republikanski predsednik optužio da su „ostali iza“ linija fronta.

Potkopavanje moći Evropske komisije

Ova neobična koncepcija diplomatije podseća na strategiju „vojnika vuka“ koju je Peking razvio pre nekoliko godina.

„Umesto da se angažuje u dijalogu sa ovim vladama, Trampova administracija otvoreno pokazuje svoju podršku ultrakonzervativnim  strankama. Vašington tako pokušava da potkopa moć Evropske komisije – kao i njen kapacitet i legitimitet – da predstavi jedinstven stav o trgovini, tehnologiji i regulativi u budućim pregovorima između Sjedinjenih Država i EU. Američka agenda u Evropi manje se odnosi na pomoć u borbi protiv imigracije, a više na slabljenje Brisela kao geopolitičkog aktera“, objašnjavaju Selija Belin i Majda Ruge, istraživačice Evropskog saveta za spoljne odnose.

„Postoji veoma otvoren i veoma agresivan pritisak koji dolazi iz svih pravaca: na digitalnu regulativu, na evropske preferencije, na Zeleni plan“, primećuje Natali Loazo. „I na odbranu, ali to nije ništa novo.“ „Predstavnici američke administracije stacionirani u Briselu dugo su delovali kao lobisti za vojno-industrijski kompleks svoje zemlje. Ali borba za moć se intenzivira zbog zahteva Evropljana za stratešku autonomiju. Kada je poslanik Evropskog parlamenta imenovan za izvestioca za predlog zakona kojim se propisuje minimum učešća evropskih proizvoda, odmah ga je pozvao američki ambasador.“

Uprkos tome svi najnoviji sporazumi EU o odbrani, uključujući i zajam Ukrajini od 90 milijardi evra, propisuju da minimum od 60% do 65% komponenti pomoći Ukrajini dolazi iz evropske industrijske proizvodnje. Američki ambasador u EU, Endru Pazder, osudio je ove inicijative, za koje kaže da narušavaju „bazu transatlantske saradnje“. U Poljskoj, nacionalistička opoziciona stranka Pravo i pravda (PiS) učestvovala je u pokušaju da se zaobiđu ove odredbe, zahtevajući „američki zajam“ umesto sredstava EU namenjenih za kupovinu vojne opreme.

Diplomatski terorizam

Bitka se sada proširuje na industriju, a nacrt zakona, predstavljen prošle srede, promoviše „proizvedeno u Evropi“ u javnim nabavkama. „Usvajanje ove vrste pravila bila bi ozbiljna greška“, upozorio je Endru Pazder, koji nije štedeo napor da pokuša da ga torpeduje.

„Ovo je rat koji se vodi protiv Evropske unije i svega što ona predstavlja. Ono što najviše boli je digitalno zakonodavstvo“, kaže poslanica Evropskog parlamenta Stefani Jon-Kurten (Renew).

Tijeri Breton je platio cenu, zajedno sa još četiri evropska zvaničnika. Ovaj bivši komesar, koji je rukovodio ustanovljavanjem propisa o platformama na internetu, obavešten je krajem decembra, dve nedelje nakon što je Brisel najavio kaznu protiv mreže X Ilona Maska, o zabrani ulaska na teritoriju Sjedinjenih Država.

„Mi smo samo pioni u širem transatlantskom sukobu“, upozorila je pred odborom evropskih parlamentaraca prošle nedelje Ana-Lena fon Hodenberg, direktorka nemačke nevladine organizacije Hate Aid, koja se našla na meti istih sankcija.

„To je diplomatski terorizam“, prema rečima socijalističkog poslanika Evropskog parlamenta Fransoa Kalfona.

Briselska vlast „izbegava talasanje“

Izveštaj Predstavničkog doma, čiji je autor republikanac Džim Džordan, optužuje DSA (Evropsku regulativu o digitalnim uslugama) za „nametanje globalnih pravila cenzure protiv slobode izražavanja na mreži“. U ime transparentnosti, kongresmen je zahtevao kopije svih komunikacija između američkih velikih tehnoloških kompanija i briselske administracije.

U dokumentu objavljenom u javnosti, on je pokrio imena rukovodilaca američkih kompanija i otkrio imena evropskih zvaničnika, izlažući ih pritisku. Evropski parlament je zabrinut zbog ovih „zlih i štetnih“ taktika, prema rečima Stefani Jon-Kurten. Takođe, osuđuje nedostatak odgovora Komisije.

„Odgovornost Komisije je da zaštiti svoje bivše članove i zvaničnike. Moramo osigurati kontinuiranu nezavisnost naših institucija“, insistirao je Tijeri Breton, koji je prošle nedelje pozvan da svedoči pred poslanicima Evropskog parlamenta.

„Čini se da Ursula fon der Lajen pere ruke od ovog pitanja“, žali se Natali Loazo, koja se zalaže za pristup „usluga za uslugu“, čak i ako to znači uskraćivanje pristupa američkim diplomatama evropskim institucijama.

Upravo je takva pretnja francuske vlade ambasadoru Šarlu Kušneru smirila sukob. Emanuel Makron je pisao Donaldu Trampu, tražeći od njega da ukine mere usmerene protiv Tijerija Bretona i francuskog sudije Nikole Gijua, člana Međunarodnog krivičnog suda koji je sankcionisan, zajedno sa desetoro svojih kolega, zbog izdavanja naloga za hapšenje Netanjahua.

Francuska, čiji je predsednik neumorni zagovornik evropske strateške autonomije, stoga se našao u prvoj liniji (na udaru) američke ofanzive. Njegova odluka da se sistematski suprotstavi dezinformacijama i mešanju, posebno kroz strategiju „Francuski odgovor“ koju sprovodi Jelisejska palata, pažljivo se prati širom Evrope. Ali za briselsku vlast, prioritet ostaje da se izbegne bilo kakvo talasanje protiv Vašingtona.