GRČKA NA POSLEDNJEM MESTU PO SLOBODI MEDIJA U EVROPSKOJ UNIJI

Februara, na konferenciji za štampu, Pavlos Marinakis, portparol grčke vlade, pobesneo je zato što se Hristos Avramidis, istraživački novinar, usudio da postavi neprijatno pitanje u vezi brodoloma kod Hiosa, u kojem je 3. februara poginulo 15 ljudi. Marinakis je prekinuo novinarovo pitanje i zapretio mu sudskom tužbom, jer je smatrao da iskrivljuje njegove reči.

Slučaj sa Marinakisom nije izuzetak u Grčkoj, nego pravilo u odnosima vlasti i izveštača. Antivladin novinar unapred zna da neće dobiti iskren odgovor, ostavlja po strani pretvaranja i pokušava da razotkrije vladinog zvaničnika. Vladin zvaničnik, naviknut na dobrodušna pitanja provladinih novinara, unapred je odlučio da će izbeći davanje iskrenog odgovora, postao je agresivan i pretio silom. Odlučivši da je pretnja najbolji način da se otarasi nezgodnog pitanja, Marinakis je zaboravio da je najjednostavnije rešenje bilo da odgovori na pitanje.

Politički marketing i pompezne objave umesto istine

Marinakisovo upozorenje novinaru da će ga tužiti ako nastavi da "iskrivljuje" njegove reči znak je amaterizma, ali i arogancije. Političar koji se toliko plaši iskrivljavanja njegovih reči i pribegava pretnjama kako bi se zaštitio od zlih jezika, nema poverenja u svoju sposobnost da bude jasan i ne zna kako da se postavi u javnosti. Inače, politički govor je često iskrivljen, ali to nije lična nesreća Marinakisa, već poznata stvarnost za sve one koji učestvuju u javnom životu.

Vešt političar ne pokušava da novinarima zabrani kritike, već manevriše između trik pitanja i trudi se da u zamku uhvati potencijalne prevarante. Nesiguran ili arogantan političar, novinare, koji ga kritički gledaju, optužuje da su potplaćeni i preti im tužbama i nasiljem. Međutim, svaka neprijateljska akcija političara protiv novinara sadrži element nepravde. Moć je nejednaka i sposobnost jedne strane da napadne mnogo je veća od sposobnosti druge da se brani. Zato, političari moraju da imaju povećanu toleranciju prema kritički nastrojenim novinarima i da budu imuni na komentare, kako iz praktičnih, tako i iz simboličkih razloga.

Međutim, očigledno je da grčka vlada nešto ne razume u vezi sa ulogom medija. Izgleda kao da veruje da su novinari obavezni da hvale premijera Micotakisa, da u svojim prilozima ističu rad ministara i da, u ime nacionalne bezbednosti i političke stabilnosti, odvraćaju poglede kada izbije neka kriza kao što su bili skandali sa prisluškivanjem telefona, krađom poljoprivrednih subvencija, železničkom nesrećom u Tempi ili brodolomom sa migrantima na Hiosu. Glavni argument koji premijer Micotakis i čitava njegova vlada koristi kao oružje, da bi zatvorila usta novinarima, svodi se na jeftine manipulacije – "ne postavljajte pitanja, jer je stabilnost zemlje u pitanju" i "Micotakis ili haos".

Sve dok nisu uzeli vlast u svoje ruke 2019. godine, političari Nove demokratije izražavali su nezadovoljstvo Sirizinim manipulacijama štampom. Danas, Micotakisova vlada najviše pažnje posvećuju političkom marketingu, pompeznim objavama na društvenim mrežama i oštrim kritikama novinara koji razotkrivaju njihovu aroganciju, despotizam i korumpiranost. Nezavisni analitičari kažu da ovakva koncentracija vlasti u rukama tako male grupe ljudi, u Grčkoj, nije viđena još od diktature pukovnika (1967-1973). Zato je, već više godina, Grčka na poslednjem mestu u EU po slobodi medija.

Špijuniranje, zastrašivanje i hapšenje novinara

Sveprisutna i namerna ograničenja novinarstva u Grčkoj stvaraju okruženje u kojem se kritičko izveštavanje guši, a samocenzura je postala norma. Novinari se suočavaju sa državnim nadzorom, zastrašivanjem, sudskim tužbama, fizičkim napadima, hapšenjima, pa čak i ubistvima, što sve ugrožava demokratiju.

Kriza slobode medija rezultat je postupaka i neuspeha grčke vlade, o čemu svedoči i obimno prošlogodišnje istraživanje američke međunarodne nevladine organizacije "Hjuman rajts voč" (Čuvar ljudskih prava). Izveštaj, nazvan "Od lošeg ka gorem: Pogoršanje slobode medija u Grčkoj", analizira neprijateljsko okruženje za nezavisne medije i novinare od dolaska na vlast Nove demokratije jula 2019. godine.

Micotakisova vlada upotrebljava uznemiravanje, zastrašivanje, nadzor i sudske tužbe, što sve doprinosi samocenzuri novinara i slabljenju slobode medija. "Hjuman rajts voč" takođe je otkrio da je vlada vršila uticaj na državne medije poput najvećeg televizijskog kanala ERT-a i Atinsko-makedonske novinske agencije (AMNA), ograničavajući njihovu nezavisnost u izveštavanju. U nastavku, oni ukazuju da je korišćenje državnih sredstava za uticanje na izveštavanje i uređivanje javnih medija dodatno pogoršalo prilike i zaključuju da je u Grčkoj potkopana sloboda izražavanja i pravo javnosti na informisanje.

U svom istraživanju, "Hjuman rajts voč" se zasnovao na razgovorima sa novinarima iz različitih grčkih medijskih kuća, sa stranim dopisnicima i frilenserima, kao i sa akademicima, pravnim i medijskim stručnjacima. Mali broj učesnika u ovom istraživanju prihvatio je objavljivanje svog imena, plašeći se odmazde državnog aparata. Dvadeset dva novinara opisala su vrlo neprijateljsko okruženje za svoj rad, dok je šestoro reklo da su im visoki vladini zvaničnici pretili zbog izveštavanja.

Jedan reporter sa preko 25 godina iskustva na velikom grčkom privatnom TV kanalu posvedočio je:

"Ono što govorite na televiziji toliko je kontrolisano da nemate ikakvu slobodu. Kontrolu vrše oni visoko rangirani. Sve je kontrolisano. Šta ćete reći i kako ćete to reći."

Jedan strani dopisnik, frilenser, rekao je:

"Razmišljam da napustim zemlju. [...] Priče jesu važne, ali nivo nasilja se pogoršao".

Hju Vilijamson, direktor za Evropu i Centralnu Aziju u "Hjuman rajts voč-u" naglasio je da Evropska unija mora da prepozna sve ovo kao "ozbiljnu pretnju demokratskim vrednostima i vladavini prava i da izvrši pritisak na Atinu da promeni kurs".
Premijer Micotakis odbacio je analize ukidanja slobode izražavanja u Grčkoj, rekavši da je vladavina prava u zemlji "jača nego ikad" i da je Grčka, u poslednjih nekoliko godina, često bila meta raznih kleveta i laži.

Međutim, događaji u poslednjih šest godina pokazuju da Micotakis laže. Nacionalna obaveštajna služba vrši nadzor nad novinarima, a Micotakisova vlada koristi državna sredstva oglašavanja za potkupljivanje korumpiranih medija. Pri tom, sve ove afere bivaju blokirane u javnosti, jer je vlada njihovo objavljivanje progalasila za opasnost po nacionalnu bezbednost i suverenost države.

Korumpirana vlada udružena sa korumpiranim medijima

Grčki medijski pejzaž karakteriše visoka koncentracija vlasništva, gde nekoliko moćnih pojedinaca, bliskih vladajućoj stranci, kontrolišu skoro sve medije. Takva koncentracija vlasništva nad medijima, vladavina digitalnih platformi i pad prihoda od oglašavanja, smanjili su prostor za nezavisno novinarstvo.

"Radi finansijske situacije, vlasnici medija predali su ključeve svojih poslova vladi", rekao je Tasos Teloglu, istraživački novinar koji radi za televiziju i dnevne novine. Tako grčka vlada vrlo efikasno potkupljuje medije novcem poreskih obveznika, a korumpirani vlasnici medija ućutkali su redakcije i primorali novinare na poslušnost.

Pored korumpiranih medija koji iznose hvalospeve o grčkoj vladi, oni koji ne žele da se tako ponašaju, susreću se sa izuzetno visokim stepenom prisile. Novinarka Dimitra Krustali je 2020. godine dala otkaz u grčkim novinama "To Vima", navodeći kao razlog "gušeći pritisak" iz kabineta premijera nakon objavljivanja nepodobnog izveštaja o praćenju slučajeva koronavirusa.

U slučaju da pritisak ne uspe ili ako se desi nešto nepredviđeno, Micotakisova vlada vrlo spremno menja zakon i prilagođava ga svojim potrebama. Poznat je slučaj Tanasisa Kukakisa, novinara koji je sarađivao sa "Fajnenšel tajmsom", istražujući pranje novca i korupciju. Njega je vlada špijunirala, a onda je on podneo zahtev vlastima za dobijanje informacija o svom slučaju. Međutim, vlada je odmah usvojila novi zakon kojim se građanima, zbog nacionalne bezbednosti, zabranjuje da saznaju da li su bili pod nadzorom.

"Promenom zakona, vlada sakriva tragove nadzora koji se već dešavao", rekao je Nikolas Leontopulos, istraživački novinar organizacije "Ujedinjeni reporteri".

Idući korak dalje, grčka vlada je rešila da spreči svako istraživanje o sopstvenoj korumpiranoj vladavini, te je kriminalizovala "lažne vesti". Zakon je dao vlastima ovlašćenje da šalju ljude u zatvor do pet godina zbog širenja navodnih lažnih vesti za koje se smatra da bi mogle da izazovu zabrinutost ili strah kod javnosti ili da potkopaju poverenje javnosti u nacionalnu ekonomiju, odbrambene kapacitete zemlje ili javno zdravlje. Prirodno, ne postavlja se pitanje ko određuje šta je "lažno", jer to određuje sâma vlast.

Krajnji rezultat Micotakisovog ukidanja slobode medija vidi se u prosejanim i ujednačenim "vestima". Analizom glavnih dnevnika u zemlji otkrivaju se slične priče sa sličnim naslovima i sličnim kontekstom, postavljene istim redosledom.

Ukidanje slobode medija privuklo je pažnju i Evropskog parlamenta koji je izrazio zabrinutost zbog pada vladavine prava i demokratskih normi u Grčkoj, posebno u pogledu korupcije i nezavisnosti pravosuđa. Što se tiče medija, Evropski parlament je naglasio opasnosti sa kojima se novinari suočavaju: fizičko zastrašivanje, pravni progon i nezakonito korišćenje softvera za nadzor. Zato i nije iznenađujuće što Grčka zauzima poslednje mesto po slobodi medija u Evropskoj uniji i što je nisko rangirana na Svetskom indeksu slobode štampe.