Izvestija (Moskva): Kraj rata u Ukrajini značiće i kraj jedinstva Zapada

Francuski nedeljnik Kurie enternasional (https://www.courrierinternational.com/article/opinion-la-fin-de-la-guerre-en-ukraine-sonnera-le-glas-de-l-unite-occidentale_239951)

preneo je tekst ruskog politikologa Andreja Kortunova u kome autor najavljuje slabljenje evropskih država nakon obustave rusko-ukrajinskog sukoba. Tekst je u originalu objavljen u moskvoskom dnevniku Izvestija bliskom Kremlju (https://iz.ru/2017557/andrei-kortunov/rossiia-i-zapad-posle-svo)

Andrej Kortunov je specijalista za međunarodne odnose. Bivši direktor Ruskog saveta za međunarodne odnose (RSMO), državnog tink-tenka, on je stručnjak za Valdaj klub, forum koji okuplja najuticajnije intelektualce zemlje. Kao neka vrsta ruskog Davosa, ovaj klub postavlja glavni ideološki pravac ruske vlade – prenosi Kurie enternasional pisanje Izvestija:

Očekivan napredak rusko-američkih odnosa

Restauracija starog modela odnosa između Moskve i Zapada deluje još uvek nemoguće ako pretpostavimo da će do prekida neprijateljstava doći prvenstveno pod ruskim uslovima – što će, de fakto, značiti strateški poraz ne samo za Ukrajinu, već i za njene glavne zapadne partnere i pristalice. Frustrirani nacionalizam i nade u buduću osvetu sigurno će uticati na svetsku politiku ove godine – kao i ekonomski i politički interesi uticajnih grupa koje bi imale koristi od nastavka novog Hladnog rata, čak i ako događaji krenu najpovoljnijim tokom.

Kako bi se mogli razvijati odnosi Rusije sa glavnim centrima moći na kolektivnom Zapadu nakon Specijalne vojne operacije (SVO) (termin Kremlja za rat u Ukrajini-prim. Kurie enternasional)? Napredak u rusko-američkim kontaktima je verovatan. Donald Tramp će nesumnjivo videti kraj SVO kao priliku da zaključi obostrano korisne sporazume sa Kremljem.

Jasno je da će neke od antiruskih sankcija koje je uvela američka administracija biti ili ukinute ili ublažene. Štaviše, nezvanično produženje Novog START sporazuma (koji je istekao 5. februara 2026.) je sasvim verovatno, kao i zajednički razvoj novog sporazuma o ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja. Nastavak bilateralnog dijaloga o regionalnim pitanjima – od Bliskog istoka do Arktika, uključujući Korejsko poluostrvo i Sjedinjene Države – nije isključen. Očekuju se obnovljeni ekonomski i trgovinski odnosi, jer Sjedinjenim Državama, kao i u prošlosti, treba ruski uranijum, titanijum, pa čak i teška nafta.

Međutim, nije sasvim jasno kakvi su izgledi rusko-američke saradnje, uprkos generalno pozitivnom stavu sadašnjeg stanovnika Bele kuće. Jasno je da kontrola naoružanja, u bilo kom obliku, uopšte nije prioritet za sadašnju američku administraciju. Na mnogim ključnim globalnim tržištima (gas, hrana, oružje), Rusija i Sjedinjene Države deluju više kao konkurenti nego kao potencijalni partneri.

Prečesto Moskva i Vašington imaju različite stavove o većini regionalnih pitanja. Štaviše, u Sjedinjenim Državama, vrlo je verovatan poraz republikanaca na izborima na sredini mandata. Gubitak Predstavničkog doma i Senata (ili jednog od dva doma) mogao bi da smanji kapacitet Donalda Trampa da sprovodi svoju politiku oživljavanja odnosa sa Rusijom.

Evropske države neće žuriti da popravi odnose sa Rusijom

Sa evropskim zemljama sve deluje složenije. Zaista, evropski lideri su dosledniji i nefleksibilniji nego ikad u svojim antiruskim stavovima, a Evropa će neizbežno biti veliki gubitnik ako dođe do obustave specijalne vojne operacije pod uslovima koje je postavila Rusija. Još uvek deluje da je samo hipoteza, da bi Evropa 2026. godine mogla da bude spremna da prizna svoj poraz i prestane da bude nepopustljiva prema Moskvi.

Drugim rečima, antiruske sankcije koje su uvele EU i Velika Britanija biće na snazi ili čak proširene, žestoki informaciono-propagandni rat neće prestati a proizvodnja evropskih arsenala će nastaviti da se povećava. Može se slobodno predvideti da evropske države neće žuriti da slede Amerikance u normalizaciji odnosa sa Rusijom i da će se svim sredstvima truditi da spreče ovu mogućnost. Po svoj prilici, potencijalne promene politike u glavnim zemljama EU dogodiće se nešto kasnije, kako se budu akumulirale negativne socio-ekonomske i političke posledice njihovog sadašnje orijentacije. Predsednički izbori u Francuskoj u aprilu 2027. godine, ili (potencijalni) raspad vladajuće koalicije u Nemačkoj, koji bi pokrenuo prevremene parlamentarne izbore, mogli bi da deluju kao katalizatori takvih promena.

U svakom slučaju, kraj aktivne faze specijalne vojne operacije neizbežno će zakomplikovati stvari za vladajuće krugove u većini zemalja Evropske unije: biće dovedeno u pitanje ponovno naoružavanje Evrope, kao i smanjenje socijalnih programa i prekid ekonomskih veza sa Moskvom.

Kraj ukrajinskog rata – napredak ka multipolarnom svetu

Što se tiče zemalja Azijsko-pacifičkog regiona koje pripadaju kolektivnom Zapadu (Južna Koreja, Japan, Singapur, a donekle i Novi Zeland i Australija), one će moći da pokažu veću fleksibilnost 2026. godine. Iako su uvek bile među najdisciplinovanijim partnerima Vašingtona, ove zemlje nikada nisu smatrale Rusiju neposrednom pretnjom po svoje postojanje.

Za sve ove države, i 2026. godine, kao i ranije, glavni izazov ostaje Peking, a ne Moskva. Stoga, ako aktivna faza specijalne vojne operacije prestane ove godine, možemo očekivati brzo ublažavanje sankcija protiv Rusije od strane američkih partnera u Azijsko-pacifičkom regionu, kao i nastavak poslovanja na ruskom tlu za Južnu Koreju, Japan i druge trenutno „neprijateljske“ zemlje u regionu.

Sve navedeno nas navodi na zaključak da će kraj specijalne vojne operacije, ako se dogodi ove godine, doprineti daljoj eroziji nekadašnjeg zapadnog jedinstva koje, u sadašnjem kontekstu, postaje sve arhaičnije i veštačkije. Kraj rusko-ukrajinske konfrontacije dovešće do degradacije jednog od poslednjih preostalih stubova kolektivnog Zapada. Drugim rečima, kraj rusko-ukrajinske konfrontacije ubrzaće evoluciju ka multipolarnom svetu, stvarajući nove mogućnosti za rusku spoljnu politiku.