“Fajnenšel tajms” o posledicama energetske krize: Evropa i Azija najteže pogođene, globalnoj ekonomiji preti inflacija

Evropa i Azija će podneti najveći teret skoka cena nafte i gasa, objašnjava Financial Times. Druge zemlje, poput Sjedinjenih Država i Kanade, biće manje pogođene jer su proizvođači. Međutim, celokupna globalna ekonomija je ugrožena povratkom inflacije.

Sjedinjene Države od 2017. godine imaju trgovinski suficit kada je reč o  gasu, a od 2020. godine kada je reč o nafti pa bi njihov energetski sektor logično trebalo da ima koristi od rasta cena, čak i ako se očekuje da će poskupljenje na pumpama teško pogoditi prosečnog Amerikanca - komentariše britanski Fajnenšel tajms.

Preti ubrzanje inflacije

Suprotno tome, evropske i azijske zemlje, koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz, rizikuju mnogo veću inflaciju, posebno zato što su cene prirodnog gasa tamo nestabilnije nego u Sjedinjenim Državama – i već su naglo skočile. Goriva zauzimaju centralno mesto na njihovim nacionalnim energetskim tržištima.

Cena sirove nafte marke Brent (referentna vrednost) porasla je za skoro 30% prošle nedelje, a cene gasa su završile sedmicu porastom za oko 60% u Evropi. Ovi skokovi cena odražavaju strahove od poremećaja u pomorskom snabdevanju nakon blokade Ormuskog moreuza, strateškog plovnog puta, i pada proizvodnje u drugim delovima Bliskog istoka.

Ako se produži, ovaj skok cena će dovesti do ubrzanja inflacije, pada kupovne moći domaćinstava i usporavanja rasta širom sveta.

Različiti uticaji inflacije

Fluktuacije cena energije su „moćan mehanizam za preraspodelu bogatstva između zemalja“, kaže za Fajnenšel tajms Ćian Vang, glavni ekonomista za Azijsko-pacifički region u Vangardu, američkom investicionom fondu. Marže izvoznika nafte će se povećati, ali potrošači imaju tendenciju da odmah smanje svoju potrošnju, dok finansijska tržišta padaju, što rezultira širokim padom globalne potražnje.

Obim posledica zavisiće ne samo od obima povećanja cena, već i od trajanja ove epizode ​​i strategija koje vlade sprovode kako bi pokušale da ograniče posledice po potrošače.

Fajnenšel tajms prenosi analizu Oksford ekonomiksa, prema kojoj će od 15 glavnih ekonomija, Italija biti najteže pogođena naglim rastom cena energije. U četvrtom kvartalu 2026. godine, inflacija bi mogla da premaši prethodne procene konsultantske firme za više od jednog procentnog poena.

Očekuje se da će cela evrozona i Ujedinjeno Kraljevstvo imati inflaciju više od pola poena veću od prognozirane. Sa druge strane Atlantika, očekuje se da će inflacija u SAD u četvrtom kvartalu porasti za samo 0,2 poena u poređenju sa najnovijim procenama, pri čemu će Kanada najbolje proći. Kina, Indija i Južna Koreja, sva tri glavna uvoznika nafte i gasa iz Zaliva, takođe su osetljive na fluktuacije cena. Peking, posebno, uvozi između 70 i 75% svoje potrošnje sirove nafte, a značajan deo ovog uvoza tranzitira kroz Ormuski moreuz.

Različiti uticaj energetske krize

Prema rečima Ćian Vanga, kineska vlada bi takođe mogla da interveniše kako bi ograničila uticaj rasta cena sirove nafte na cene na pumpama. On takođe veruje da bi nešto viša inflacija mogla biti čak i korisna s obzirom na stalni „deflatorni pritisak“ u zemlji. Glavni izvoznici nafte poput Norveške i Kanade videće „nesporne pozitivne posledice“ jer će imati koristi od povećanja cena, a da ne trpe poremećaje u proizvodnji i prihodima sa kojima se suočavaju proizvođači sa Bliskog istoka poput Katara - smatraju analitičari Kapital ekonomika (Capital Economics) koje prenosi Fajnenšel tajms.

Kada je reč o efektima energetske krize na Sjedinjene Države list podseća da je tokom protekle dve decenije, revolucija gasa iz škriljaca i nafte transformisala Sjedinjene Države u energetsku supersilu i dovela ih na prvo mesto među svetskim proizvođačima nafte i gasa. Stoga se očekuje da će američki proizvođači imati koristi od rasta cena, posebno ako se sukob odugovlači i cene ostanu visoke.

Od početka sukoba, američka berza je manje pogođena od nekih evropskih ili azijskih tržišta, što sugeriše da investitori računaju da će energetska kriza manje uticati na BDP Severne Amerike nego na BDP drugih velikih ekonomija - ocenjuje Fajnenšel tajms.

Značajna proizvodnja Sjedinjenih Država delimično štiti njihove potrošače, posebno u sektoru prirodnog gasa, gde je globalno tržište fragmentirano. Dok su cene prirodnog gasa prošle nedelje porasle u Evropi i Aziji, u Sjedinjenim Državama su se jedva pomerile.

Fajnenšel tajms ocenjuje da će nedostatak kapaciteta za pretvaranje prirodnog gasa (LNG) u tečno stanje ograničiti mogućnost američkih proizvođača da izvoze svoj gas, čime će se cene američkog gasa održavati na razumnom nivou, objašnjava Dejvid Oksli iz kompanije Capital Economics, koji Sjedinjene Države opisuje kao „gasno ostrvo“.

Rizik za Trampa

U istom tekstu se upozorava da na mnogo globalizovanijem tržištu nafte, Amerikanci rizikuju da plate visoku cenu. Prošle nedelje, sirova nafta marke West Texas Intermediate (WTI) - američka referentna nafta, zabeležila je najveći nedeljni porast od 1983. godine.

“To je dovelo do naglog rasta cena benzina širom zemlje, dostigavši 3,32 dolara po galonu (približno 3,78 litara, ili 0,87 evra po litru) u petak, 6. marta, prema podacima Američkog automobilskog udruženja (AAA), u poređenju sa 2,98 dolara nedelju dana ranije, dostigavši najviši nivo od 2024. godine. U ponedeljak, 9. marta, cene nafte su ponovo skočile, pri čemu je cena sirove nafte marke Brent porasla za 25% na azijskim tržištima na 116,17 dolara po barelu. Što se tiče nafte West Texas Intermediate, ona je porasla za 28% na 116,29 dolara (100,42 evra)”, objavio je britanski finansijski dnevnik.

Goldman Saks je upozorio da će, ako kriza potraje tokom marta, cene nafte „verovatno“ premašiti rekorde iz 2008. i 2022. godine, kada je nafta marke Brent koštala više od 147 dolara (127 evra) po barelu, a galon više od 5 dolara (1,32 evra) po litru.

Ovaj skok cena predstavlja rizik za Trampa i preti da pogorša krizu kupovne moći, koja je postala njegova najveća slabost u očima njegovog biračkog tela kako se približavaju ključni srednjoročni izbori u novembru.

Kamate kao sredstvo protiv inflacije

Što se tiče posledica krize na centralne banke Fajnenšel tajms predviđa da će, smanjujući kućne budžete, rastući troškovi energije na kraju dovesti do usporavanja potražnje, što može pomoći u obuzdavanju inflacije.

U analizi ovog lista ukazuje se da su nedavni inflatorni skokovi nakon pandemije kovid-19 i ruske invazije na Ukrajinu, naveli domaćinstva u nekim zemljama da anticipiraju inflaciju a, u očekivanju da do nje dođe,  radnici su zahtevali povećanje plata, dok su kompanije revidirale svoje cene.

Stoga, objašnjava za FT Majkl Sonders iz Oksford ekonomiksa, „novi scenario“ za centralne bankare u slučaju šoka cena energije jeste da se „pripreme za suzbijanje rizika visokih inflacionih očekivanja i uporne inflacije - usvajanjem čvršćeg stava i restriktivnije ili manje prilagodljive monetarne politike nego što se moglo očekivati“.

Ovo se već manifestovalo na tržištima novca. Investitori, ne samo da očekuju da će Banka Engleske zadržati svoje kamatne stope nepromenjene kada ih objavi 19. marta, već više ne očekuju ni novo smanjenje na trenutnu stopu od 3,75% pre kraja godine.

U evrozoni, investitori počinju da uzimaju u obzir mogućnost da Evropska centralna banka poveća kamatne stope. U Sjedinjenim Državama, predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel (čiji mandat ističe u maju) već je naznačio da će, kratkoročno, institucija verovatno zamrznuti svoje kamatne stope.