Ruski mediji: Da li će uskoro biti ublažene sankcije protiv Moskve?

Ruske novine Izvestija posvećuju naslovnu stranu od 11. marta mogućem ublažavanju američkih sankcija, koje trenutno „uključuju ograničenja na uvoz ruske nafte i naftnih derivata, kao i zabrane investicija i tehnološke saradnje u ruskom naftnom i gasnom sektoru“.

Kada je izjavio da njegova administracija razmatra mere za obuzdavanje rasta globalnih cena nafte, američki predsednik Donald Tramp nije eksplicitno pomenuo Rusiju, ali ublažavanje sankcija protiv Moskve je očigledno deo ovog plana. Ruska štampa ovo smatra više kratkoročnom merom nego suštinskom izmenom samog režima sankcija – prenosi francuski Kurie enternasional u svom pregledu ruskih medija (https://www.courrierinternational.com/article/economie-vers-un-allegement-des-sanctions-contre-moscou-la-presse-russe-demeure-prudente_241594):

„Imamo sankcije protiv određenih zemalja. Ukinućemo te sankcije dok Ormuski moreuz bude nedostupan“, rekao je američki predsednik Donald Tramp u ponedeljak, 9. marta, kako je preneo Rojters (https://www.reuters.com/business/energy/trump-says-us-is-waiving-certain-oil-related-sanctions-ensure-supply-2026-03-09/), tokom konferencije za novinare na Floridi, bez navođenja dodatnih detalja.

„Zanimljiva formulacija, blago rečeno“, primetio je Aleksej Gromov iz Moskovskog instituta za energetiku i finansije u poslovnom dnevniku RBC (https://www.rbc.ru/politics/10/03/2026/69aff8cc9a794751189ef286?from=central_2&utm_referrer=https%3A%2F%2Fwww.courrierinternational.com%2F). „Naftne sankcije utiču samo na Rusiju, Iran i Venecuelu. Venecuela je izuzetak, jer je, de fakto, američki naftni protektorat. Iran je u sukobu sa Sjedinjenim Državama. Ostaje samo Rusija.“

Ova izjava američkog predsednika privukla je još veću pažnju u Rusiji jer je „Tramp kontaktirao Putina“: istog dana, dva lidera su „imala svoj prvi telefonski razgovor u 2026. godini“, ističe Izvestija. „Njihova jedanaesta razmena reči na daljinu. Prethodna se dogodila 29. decembra“, precizira ovaj dnevnik blizak Kremlju.

Ovaj apel inspirisao je sardonični članak Mihaila Rostovskog, kolumniste tabloida Moskovski komsomolec (https://www.mk.ru/politics/2026/03/10/tramp-pozvonil-putinu-v-roli-prositelya-kolichestvo-kozyrey-v-rukave-kremlya-rezko-uvelichilos.html):

„Bilo bi preterivanje reći da je, tokom ovog razgovora sa Putinom, američki lider igrao ulogu poniženog i pokornog molioca. Ali, trenutno je Tramp očigledno molilac, političar kome je potrebna pomoć da se izvuče iz političke nezgode, proizvod njegove gordosti i ležernosti.“

Prema rečima autora, Putin se, naprotiv, pojavljuje kao „lider čija je politička prednost znatno ojačana, zahvaljujući pogrešnim procenama njegovog američkog kolege“. Verujući da poseduje „eliksir svemoći“, Tramp je napao Iran i „suočio se sa protivnikom koji je možda previše zastrašujući za njega“, primećuje ovaj pisac, poznat po svojim oštrim opaskama. „Shvatio je da je bio prevaren i da se ono što je zamišljao kao 'mali, ali pobedonosni rat' pretvorilo u avanturu sposobnu da uništi ono što mu je najvažnije: njegovu sopstvenu političku karijeru.“

Ali u kontekstu krize na Bliskom istoku, „Sjedinjene Države su, de fakto, započele postepeno ukidanje režima sankcija protiv ruske nafte“, primećuje Alisa Kazelko, članica državnog Udruženja za kontrolu izvoza. Na stranicama Izvestija, ona detaljnije objašnjava: „Prvi signal je bio 30-dnevni izuzetak dat Indiji, koji joj je omogućio da kupuje našu sirovu naftu direktno sa tankera na moru. Ministarstvo finansija SAD je ovu odluku pratilo eksplicitnom izjavom u kojoj se navodi da je spremno da 'ukine i sankcije na druge količine ruske nafte' – takva retorika Vašingtona bila bi nezamisliva pre samo godinu dana.“

„Istovremeno, Kongres je produžio licencu Rosnjeftu na neodređeno vreme, a njegova nemačka podružnica je dobila trajno izuzeće od ograničenja“, dodaje ona. List napominje da su ove američke odluke suprotne smernicama utvrđenim u okviru G7.

Prema rečima poslanika Jurija Stankeviča, koji je pohvalio „pragmatični pristup“ Vašingtona, ublažavanje sankcija moglo bi da uključi i „posebne licence za finansijske transakcije vezane za energetske resurse, olakšice u osiguranju i logistici za isporuku nafte, prilagođavanje gornje granice cena za ruske sirovine i ciljane izuzetke za glavne zemlje uvoznice poput Indije i Turske“.

Profesor Valerij Andrijanov sa Moskovskog državnog univerziteta finansija ističe da je od 8.800 tankera za naftu u radu, približno 1.800 podložno američkim ograničenjima.

„Oni su ili na listama sankcija ili pripadaju kompanijama koje su podložne sankcijama“. List sugeriše da bi flota tankera za naftu mogla biti pogođena potencijalnim ublažavanjem sankcija.

Moskovski komsomolec pozdravlja ovu perspektivu – „noćnu moru za briselski blok“ iako ruska štampa generalno ostaje oprezna.

„Jasno je da cilj nije demontaža režima sankcija, već njegovo prilagođavanje na ad hok osnovi, uzimajući u obzir globalno energetsko tržište i tekuće pregovaračke procese“, komentarisao je Jurij Stankevič za Izvestija.

Štaviše, „ako je Bela kuća spremna da promeni svoju politiku prema Rusiji, sama Trampova odluka nije dovoljna“, napominje Nezavisinaja gazeta (https://www.ng.ru/world/2026-03-10/1_9450_sanctions.html). Ova prilagođavanja, prema novinama, su „hipotetička“, jer značajan deo arhitekture sankcija zavisi od Kongresa.

„Ako govorimo o ovlašćenjima predsednika SAD, diskusija bi se mogla prvenstveno fokusirati na ublažavanje ili ukidanje određenih ograničenja nametnutih predsedničkim dekretima: ovo se tiče poslovanja američkih kompanija, finansijskih poravnanja, osiguranja transporta i sekundarnih sankcija protiv posrednika“, objašnjava Pavel Sevostijanov sa Moskovskog državnog ekonomskog univerziteta „Plehanov“ za  Nezavisinaja gazeta.

U poslovnom časopisu Ekspert (https://expert.ru/v-mire/razgovor-na-chas/) istraživač Pavel Kočkin iz Instituta za studije SAD i Kanade, takođe sa sedištem u Vašingtonu, smatra da Donald Tramp ima diplomatski cilj: protiveći se dugotrajnom ratu protiv Irana, on „mogao bi se osloniti na uticaj Vladimira Putina, tražiti njegovu podršku u rešavanju situacije i nadati se njegovom posredovanju kako bi se ponovo uspostavio dijalog sa iranskim liderima“.

Tramp je takođe očigledno zainteresovan za nastavak razgovora o Ukrajini, nastavlja on, „kako bi preusmerio pažnju javnosti na ovo pitanje i naterao ljude da zaborave kontroverzne rezultate koje su Sjedinjene Države postigle na Bliskom istoku“.