RUSIJA VIŠE NEMA NUKLEARNIH OGRANIČENJA
Tramp dobija priliku da pojača uticaj na Federalne rezerve, piše Vol strit džornal. Britanska kancelarka suočena sa izborom - povećanje poreza ili smanjenje potrošnje, donosi Dejli telegraf. EU i 38 zemalja traže vraćanje ukrajinske dece, prenosi Ukrinform. Moskva može da rasporedi rakete ako to smatra neophodnim, objavljuje RT. Netanjahu zagovara potpunu okupaciju Gaze, izveštava Arab njuz. Indija i Brazil uzvraćaju na Trampove carine, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Rusija ima pravo da rasporedi kopnene rakete srednjeg dometa „kada to smatra neophodnim“ a nakon propasti Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa iz 1987. godine sa SAD, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenosi RT)
Predsednik SAD Donald Tramp dobio je šansu da ojača svoj uticaj u Federalnim rezervama nakon ostavke guvernerke Adriane Kugler, što mu omogućava ranije imenovanje svog kandidata. Britanska kancelarka Rejčel Rivs suočena je sa teškom odlukom - da li da poveća poreze ili smanji državnu potrošnju kako bi popunila budžetski deficit od 50 milijardi funti. Međunarodna koalicija od 38 zemalja pozvala je Rusiju da hitno vrati otetu ukrajinsku decu. Moskva je zvanično objavila da više ne priznaje nikakva ograničenja u vezi sa nuklearnim oružjem, nakon što je okrivila zapadne zemlje za „direktnu pretnju“ njenoj bezbednosti. Izraelski premijer priprema planove za potpunu vojnu okupaciju Gaze, dok humanitarna situacija u enklavi postaje sve teža. Indija i Brazil spremaju odgovor na nove američke carinske mere, pri čemu Brazil najavljuje i žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Tramp dobio priliku da utiče na Fed
Predsednik SAD Donald Tramp dobio je neočekivanu priliku da dodatno utiče na Federalne rezerve i izazove direktora Džeroma Pauela, nakon što je guvernerka Adriana Kugler najavila da će napustiti centralnu banku ovog petka, šest meseci pre isteka mandata, piše Vol strit džornal. Njen odlazak omogućava Trampu da ranije imenuje svog kandidata u odbor koji odlučuje o kamatnim stopama, čime jača pritisak na Pauela kroz saveznika koji može zagovarati smanjenje kamata. Ovaj potez dodatno komplikuje odnose unutar Federalnih rezervi, gde Tramp nastoji da ostvari veći uticaj.
Izrael se suočava sa ključnom odlukom - da li da potpuno okupira pojas Gaze, dok vlada Benjamina Netanjahua i dalje nije ispunila svoje ratne ciljeve u gotovo dvogodišnjem sukobu sa Hamasom, objavljuje Vol strit džornal. Domaći mediji poslednjih dana izveštavaju da je Netanjahu već odlučio da preuzme potpunu kontrolu nad Gazom, uprkos protivljenju načelnika generalštaba izraelskih oružanih snaga. Dok pojedini vladini zvaničnici javno podržavaju ovu ideju, izraelska politička opozicija oštro je kritikuje.
Rivs mora da poveća poreze zbog rupe u budžetu
Rejčel Rivs, britanska kancelarka, mora odmah da poveća poreze kako bi popunila novu rupu od 50 milijardi funti u javnim finansijama, upozorava ugledni britanski ekonomski institut NIESR a prenosi Dejli telegraf. Usporavanje ekonomskog rasta, slabo tržište rada i troškovi promena u socijalnoj politici doveli su do dubljeg deficita državnih finansija, navodi ovaj institut. Da bi očuvala finansijski prostor od 9,9 milijardi funti, Rivs mora da poveća poreze ili smanji potrošnju za 51,1 milijardu funti, predviđa NIESR, jer se očekuje da će njeni ciljevi za zaduživanje biti premašeni za 41,2 milijarde funti.
Vojvoda od Saseksa nije uspeo da zadrži kontrolu nad dobrotvornom organizacijom „Sentebale“ koju je osnovao 2006. u znak sećanja na svoju majku, pošto ga je regulator kritikovao zbog učešća u „štetnom“ sukobu oko optužbi za zlostavljanje. Kriza u organizaciji nastala je u martu kada je predsednica dr Sofi Čandauka iznela optužbe za uznemiravanje i mizoginiju, što je dovelo do ostavki princa kao pokrovitelja i nekoliko članova upravnog odbora, podseća Dejli telegraf. Istraga Komisije za dobrotvorne organizacije utvrdila je probleme u upravljanju „Sentebaleom“, prekorila sve uključene strane zbog javnog razvlačenja spora, ali je odlučila da dr Čandauka i trenutni odbor mogu da ostanu na čelu, čime je ona izašla kao pobednica.
EU i 38 zemalja traže vraćanje dece u Ukrajinu
Međunarodna koalicija za povratak ukrajinske dece pozvala je Rusiju da bez odlaganja i uslova vrati otetu ukrajinsku decu, navodi se u zajedničkoj izjavi koju je potpisalo 38 zemalja, Savet Evrope i Evropska unija, piše novinska agencija Ukrinform. Izjava, objavljena na sajtu Kancelarije predsednika Ukrajine, potekla je iz inicijative „Bring kids bek UA“ a koaliciju predvode Kanada i Ukrajina. Andrij Jermak, šef Kancelarije predsednika Ukrajine, istakao je da je međunarodna zajednica jedinstvena u zahtevu za povratak ukrajinske dece.
Danska, Norveška i Švedska, saveznice u NATO, objavile su da zajednički izdvajaju 500 miliona dolara za paket vojne pomoći Ukrajini, prenosi Ukrinform. Paket, finansiran u okviru nove inicijative NATO liste prioriteta za Ukrajinu, obuhvata opremu i municiju iz Sjedinjenih Američkih Država, i potvrđen je u utorak. Generalni sekretar NATO Mark Rute pohvalio je ove zemlje zbog brze akcije i nepokolebljive podrške Ukrajini, naglasivši da će ova pomoć osigurati vitalnu opremu i zalihe za front, jačajući položaj Ukrajine u odbrani i težnji ka trajnom miru.
Rusija više nema ograničenja oko nuklearnog oružja
Rusija ima pravo da rasporedi kopnene rakete srednjeg dometa „kada to smatra neophodnim“ a nakon propasti Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa iz 1987. godine sa SAD, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u ponedeljak da „akcije zapadnih zemalja“ čine Moskvinu privrženost moratorijumu neodrživom, jer stvaraju „direktnu pretnju“ po bezbednost Rusije. Peskov je u utorak naglasio da Rusija „više nema nikakvih ograničenja u tom pogledu“ i da se „ne smatra ničim obavezanom“, zadržavajući pravo da rasporedi ove rakete kada to bude smatrala potrebnim.
Izraelski doseljenici napali su prošle nedelje rusko diplomatsko vozilo na okupiranoj Zapadnoj obali, i naneli mehaničku štetu, izjavila je u utorak portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, ocenivši da incident predstavlja kršenje Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, piše ruska mreža RT. Napad se dogodio 30. jula u blizini nelegalnog izraelskog naselja Giv'at Asaf, istočno od Ramale, oko 20 kilometara severno od Jerusalima, uz pretnje upućene diplomatama. Zaharova je oštro kritikovala izraelsku vojsku zbog neuspeha da spreči napad, nazvavši njihovo nedelovanje „naročito zagonetnim“.
Netanjahu zagovara potpuno preuzimanje Gaze
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu zagovara potpuno vojno preuzimanje Gaze, prvo u poslednje dve decenije, a u utorak je trebalo da se sastane sa visokim bezbednosnim zvaničnicima kako bi finalizirao novu strategiju u 22-mesečnom ratu, preneli su mediji a prenosi Arab njuz. Pregovori između Izraela i palestinske militantne grupe Hamas propali su uprkos snažnom međunarodnom pritisku za prekid vatre koji bi ublažio glad i teške uslove u opkoljenoj palestinskoj enklavi. U poslednja 24 sata osam osoba umrlo je od gladi ili neuhranjenosti, dok je još 79 poginulo u najnovijim izraelskim napadima, saopštilo je ministarstvo zdravlja Gaze.
Pretnja ponovnom okupacijom Gaze možda predstavlja pregovaračku taktiku kojom se vrši pritisak na Hamas nakon što su prošlog meseca propali pregovori uz posredovanje Sjedinjenih Država, Egipta i Katara, ili je cilj učvršćivanje podrške Netanijahuovih krajnje desničarskih koalicionih partnera, piše Arab njuz u zasebnom tekstu. Njegovi saveznici u vladi već dugo zagovaraju eskalaciju rata, preuzimanje Gaze, preseljenje većine stanovništva kroz takozvanu dobrovoljnu emigraciju i obnavljanje jevrejskih naselja ukinutih kada se Izrael povukao 2005. godine. Hoće li ovi planovi uspeti zavisi, verovatno, od stava predsednika SAD Donalda Trampa koji se još nije izjasnio.
Indija i Brazil uzvraćaju Trampu
Indija i Brazil, dve ekonomske velesile, uzvratile su nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio povećanjem carina na uvoz iz ovih zemalja, navodeći da Indija kupuje i preprodaje rusku naftu, dok Brazil priprema žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji, piše Global tajms. Indija je saopštila da su carine „neopravdane i nerazumne“, ističući da uvoz nafte služi obezbeđivanju pristupačnih cena energije za svoje potrošače, dok Brazil, suočen s carinama od 50 odsto na proizvode poput kafe i govedine, ostavlja prostor za pregovore. Od 7. avgusta, indijska roba u SAD podleže carini od 25 odsto, prema Trampovom nalogu, dok Brazil planira da zaštiti svoje ekonomske interese kroz međunarodne mehanizme.
Autonomna regija Ksizang u jugozapadnoj Kini beleži stabilan ekonomski rast, sa bruto domaćim proizvodom (BDP) koji je u 2024. dostigao 276,5 milijardi juana (38,52 milijarde dolara), što je 155 puta više nego 1965. kada je regija osnovana. Uz prosečnu godišnju stopu rasta od 8,9 odsto, očekuje se da će BDP ove godine premašiti 300 milijardi juana, saopšteno je u utorak u Pekingu. Povodom 60. godišnjice osnivanja Ksizanga, Vang Džunzheng, sekretar Komunističke partije Kine za ovu regiju, predstavio je dostignuća u ekonomskom i društvenom razvoju tokom proteklih šest decenija, piše Global tajms.
