USKORO PASOŠ ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZA ZGRADE

M. Obradović

Do polovine godine propisi za energetske pasoše biće gotovi, a prve zgrade koje će ih dobiti biće u naselju „4. juli“ na Banjici, čiju izgradnju finansira država. Do kraja godine biće usvojen Zakon o racionalnoj upotrebi energije, kojim se formira Fond za energetsku efikasnost, koji će biti „težak“ 30 do 50 miliona evra godišnje, rečeno je na jučerašnjem Okruglom stolu „Energetska efikasnost u zgradarstvu“.

Građevinarstvo u Srbiji očekuju tektonske promene uvođenjem „pasoša energetske efikasnosti“ za zgrade. Čim pravilnici i propisi stupe na snagu, a to se očekuje do polovine ove godine, svaka nova zgrada moraće, da bi dobila upotrebnu dozvolu, da dobije sertifikat da je energetski efikasna, odnosno, da ne troši više od propisane količine energije po kvadratnom metru, istaknuto je na jučerašnjem Okruglom stolu „Energetska efikasnost u zgradarstvu“ u organizaciji Balkanmagazina, organizovanom pod pokroviteljstvom Ambasade Kraljevine Norveške.

Kritičari sumnjaju da se na ovaj način još više otežava ionako spor i komplikovan proces dobijanja građevinskih dozvola, dok nadležni tvrde da će na ovaj način građevinci dobiti još više poslova.Poslu se nadaju i projektantski biroi, ali i inžinjeri koji će izdavati sertifikate energetske efiksanosti.

Slobodan Cvetković, savetnik u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja istakao je da se pojmu „3E - Ekologija, energetika, ekonomija“ mora dodati i efikasnost, i to u svakoj od ovih oblasti, a pre svega u energetici. ( prezentacija - Slobodan Cvetković.ppt )

„Energija mora biti raspoloživa, njeno snabdevanje mora biti kontinuelno i odgovarajućeg kvaliteta. Ona mora biti dostupna svim građanima, pa i onim najsiromašnijim ali, takođe, mora se obezbediti i razvoj energetskog sistema. Proizvodnja i potrošnja energije mora biti usklađena i sa širim interesima, poput zaštite životne sredine ili nuklearne bezbednosti. U Srbiji se preko 62 odsto energije dobija od uglja, 34 odsto od hirdoelektrana, a oko pet odsto od gasa. Srbija je uvozno zavisna jer oko 40 odsto energenata uvozi. A opet u industriji je potrošnja električne energije pet puta veća od savremenih standarda,“, ocenio je Cvetković.

Održiva gradnja protiv rasipanja energije

Napominjući da je upravo gradnja jedan od najvećih potrošača energije i to pre svega za grejanje Cvetković je istakao:

„U Srbiji zgradarstvo učestvuje sa 50 odsto u potrošnji energije, a tako je i u EU, gde se taj udeo kreće od 40 do 50 odsto. Zato je važno ispoštovati pojam „održive gradnja“ - koristiti materijale koji omogućuju komfor, ali i energetsku efikasnost i malu štetnost po okolinu. To podrazumeva i moderne načine upravljanja otpadom, toplotnu zaštitu spoljnih elemenata, kojim se smanjuju toplotni gubici i povoljnu orjentaciju zgrade i korišćenje sunčeve energije kojim se povećavaju toplotni dobici. Tu su i bioklimatski principi, primena obnovljivih izvora energije i planiranje i upravljanje energijom“, smatra Cvetković.

Ono što je najvažnije je kako krajnji potrošač može da oseti koristi primene ovih principa. Koristi od štednje energije su pre svega manji račun za struju, za grejanje ili hlađenje. Osim toga, enegetska efikasnost pruža i kvalitetno stanovanje, duži vek zgrade, zaštitu životne sredine i manju emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

„Za rasprostranjenu efikasnost u korišćenju energije neophodna je motivacija potrošača“, kaže Cvetković ocenjujući da su „trenutne prepreke u unapređenju energetske efikasnosti u zgradarstvu mala motivacija potrošača energije, pre svega domaćinstava i niska cena energije, kao i disparitet u cenama. Takođe, nema ni podsticajnog mehanizma, relativno su visoki investicioni troškovi, a nizak životni standard. Krediti za energetsku efikasnost su skupi, a uslovi neatraktivni. Ni tržište proizvoda i usluga u sektoru energetske efikasnosti nije razvijeno i, na kraju, nedostaje svest o značaju energetske efikasnostu u zgradarstvu.“


Slobodan Cvetković

Fond za energetsku efikasnost

Značajan doprinos promociji energetske efikasnosti svakako će dati Zakon o racionalnoj upotrebi energije, koji je u pripremi i njime predviđeni Fond za energetsku efikasnost. Ideja je da ovaj fond godišnje raspolaže sa 30 do 50 miliona evra i da funkcioniše na revolving principu, pa bi se svake godine njegova imovina uvećavala.

“Sredstva iz ovog fonda biće korišćena za sve oblasti energetske efikasnosti. Osim zgradarstva finansiraće i projekte u transportu, industriji, proizvodnji energije... Očekujemo da u finansiranju projekata učestvuju i komecijalne banke, pa se, sve ukupno, može obezbediti i 150 do 200 miliona evra godišnje za finansiranje energetski efikasnih projekata. Učešće banaka treba povećati, a krediti treba da budu dostupniji građanima”, apeluje Cvetković.

Potrošnja energije u poslednjih 30 godina se povećava u celom svetu, a zajedno sa njom i emisija ugljen-dioksida. Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost ističe da je Srbija u segmentu energetike već ravnopravan član EU, jer, na osnovu pristupanja Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope ima obaveze koje mora da ispuni, odnosno, direktive Eu koje mora da implementira.

“Energetska efikasnost je jedna od najvažniji tema u Evropskoj uniji, a Akcioni plan EU o zajedničkoj energetskoj politici označen je kao “istorijski dogovor”. EU je postavila sebi ciljeve da se do 2020. godine energetska efikasnost poveća za 20 odsto, da se udeo obnovljivih izvora poveća za 20 odsto i da se emisija ugljen-dioksida smanji za 20 odsto. Evropska unija je, takođe, usvojila direktivu o energetskom označavanju zgrada, kojom se usvaja metodologija za proračun potrošnje energetskih karakteristika zgrade, procedure inspekcije tehničke opreme i energetska sertifikacija zgrada”, rekao je Kovačić. ( prezentacija - Bojan Kovačić.ppt )

Energetski efikasne “pasivne” zgrade

U Evropi se sada radi na konceptu „pasivne zgrade”, koja je izuzetno energetski efikasna.

Po definiciji to je nova zgrada, koja koristi 15 kilovatčasova po metru kvadratnom godišnje za grejanje i hlađenje i ukupno zahteva 120 kilovatčasova po kvadratu primarne energije. Za rekonstruisane zgrade potrošnja za grejanje i hlađenje iznosi 30 kilovatčasova po kvadratu.

Prema Kovačićevim rečima, u Srbiji postoji veliki potencijal za uštedu energije i implementaciju energetske efikasnosti u zgradarstvu. Kuće i stanovi izgrađeni pre 1970. godine skoro i da nemaju termičku izolaciju. Ni zgrade građene do 1980. godine ne zadovoljavaju, a preko 75 odsto zgrada je upravo do tada izgrađeno. Tu postoji potencijal da se uštedi do 80 odsto energije.

Domaćinstva su u 2009. godini učestvovala u potrošnji finalne energije sa 36 odsto i bila pojedinačno veći potrošač i od industrije i od transporta. U potrošnji električne energije učestvuje sa 56 odsto. Oko 60 odsto energije potrošene u zgradama odlazi na grejanje, a oko 30 odsto električne energije potroše električni uređaji u domaćinstvu.

Kovačić napominje da efikasnost u korišćenju energije treba rešavati spoljnom izolacijom zgrada i zamenom prozora, jer oko 70 odsto izgubljene energije odlazi na ovaj način. S druge strane, rok povraćaja investicija iznosi tri do osam godina kroz uštede u računima.

Najveće uštede ostvaruju se prelaskom sa grejanjem na struju na druge vidove, pre svega na gas. Procenjena godišnja ušteda bi iznosila 1.500 gigavatčasova, napominje Kovačić.

„Uštedelo bi se oko 10 odsto energije ukoliko bi se prešlo sa paušalnog na plaćanje po isporučenoj toplotnoj energiji. Za zamenu prozora za stambene zgrade potrebno je preko 2,2 milijarde evra, ali bi ušteda bila veća od sedam teravatčasova (TWh) električne energije godišnje. Za izolaciju objekata potrebno je oko 840 miliona evra, a ušteda energije iznosila bi 3,5 TWh,“ istakao je Kovačić.

Racionalno ponašanje

U serifikaciji zgrada i izdavanju energetskih pasoša važnu ulogu igraće Inženjerska komora Srbija (IKS), koja upravo piše pravilnike iz ove oblasti. Dragoslav Šumarac, predsednik IKS, napominje da će se za svaku zgradu znati kolika je potrošnja energije i da će ta informacija igrati veliku ulogu u ceni stanova.

“Možemo mi da pravimo nove termolelektrane i hidroelektrane, ali to ništa ne vredi ukoliko ne umemo da štedimo energiju i građani treba da se ponašaju racionalno.

Da bi dobila dozvolu svaka zgrada će morati da ima elaborat o energetskoj efikasnosti, koji će raditi licencirani inžinjer. Država treba da motiviše efikasnost i kroz poreske olakšice. Ovi sertifikati ne treba da otežaju i onako teško dobijanje dozvola, već da olakšamo gradnju zgrada. Kod tri miliona postojećih zgrada, stanovi koji se prodaju ili iznajmljuju moraće da budu energetski efikasni. Naravno, za efikasnost je važno da se plaća koliko je potrošeno, a ne paušalno”, ističe profesor Šumarac.

Prvi stanovi koji će dobiti energetski pasoš biće naselje na mestu kasarne “4. juli”, a posebne pasoše dobijaće javne zgrade, škole i bolnice. Takođe se razmišlja o dve zone, planinskoj i ravničarskoj prilikom metodologije obračuna potrošnje energije.

“U svemu je najvažnije, da standardi i propisi ne ostanu mrtvo slovo na papiru, već da se primenjuju i zaista dovedu do ušteda”, zaključio je Šumarac.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...