ENERGETSKA EFIKASNOST U GRAĐEVINARSTVU

Piše:   Ana Pantelić

Uskoro nijedna zgrada neće moći da dobije upotrebnu dozvolu bez „energetskog pasoša“ rečeno je na okruglom stolu posvećnom Energetskoj efikasnosti u zgradarstva, a u organizaciji Balkan magazina i uz pomoć Ambasade kraljevine Norveške.

Redakcija Balkan Magazin-a organizovala je okrugli sto pod nazivom "Energetska efikasnost u zgradarstvu" kojim je započet tromesečni projekat "3E – energija, ekonomija, ekologija", pod pokroviteljstvom Ambasade Kraljevine Norveške, čiji je cilj da se javnost i mediji bolje upoznaju sa ovim temama. Okruglom stolu su prisustvovali stručnjaci iz ove oblasti, aktivisti nevladinih organizacija, kao i studenti tehničkih i društvenih nauka.

Skupu se prvo obratio mr Slobodan Cvetković, savetnik u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, koji je kroz svoju prezentaciju izložio podatke o trenutnom stanju u Srbiji i aktivnostima koje sprovodi Ministarstvo, a koje se odnose na poboljšanje energetske efikasnosti u građevinarstvu. Gospodin Cvetković je istakao da se u nekim industrijama kod nas koristi i do pet puta više energije nego na drugim mestima: "U Srbiji se preko 62 odsto energije dobija od uglja, 34 odsto od hirdoelektrana, a oko pet odsto od gasa. Srbija je uvozno zavisna jer uvozi oko 40 odsto energenata. Ipak, u industriji je potrošnja električne energije pet puta veća od savremenih standarda", rekao je Cvetković. Vrativši se na stanje energetske efikasnosti u domaćinstvima Srbije, izneo je podatke da se 14% stanovništva greje daljinski, 12% koristi lokalne kotlarnice, 14% električnu energiju, 10% koristi prirodni gas, dok se 50% stanovništva greje koristeći čvrtsta goriva u lokalnim pećima, odnosno na drva i ugalj.

Kao rešenje za smanjivanje potrošnje energije u domaćinstvima, gospodin Cvetković navodi poboljšanje toplotne zaštite kroz rekonstrukciju zgrada i strožije mere izolacije u izgradnji novih objekata. Barijere ka postizanju tog cilja uključuju nedostatak podsticajnih mera države, skupi krediti za takve investicije, niska cena energije, slaba motivisanost građana, nedostatak svesti, i nedovoljne finansijske mogućnosti. Jedna od tih barijera, niska cena energije, podstakla je diskusiju u publici zbog klasičnog problema, odnosno konflikta, koji nastaje između ekonomski logičnog postupka i socijalno prihvatljivog. Ukoliko bi se cene struje podigle na njihov realan nivo, najsiromašniji građani ne bi bili u mogućnosti da pokriju troškove i time bi se stvorili socijalni problemi. S druge strane, naveo je da se zainteresovanost građana za kredite u svrhu poboljšanja toplotne zaštite njihovih zgrada vremenom povećava.

Što se tiče uloge države, predstavnik Ministarstva tvrdi da uskoro nijedna novoizgrađena zgrada neće moći da dobije upotrebnu dozvolu bez tzv. energetskog pasoša, odnosno dokaza da su korišćeni izolacioni materijali koji značajno doprinose smanjenju potrošnje energije.

Drugi izlagač bio je mr Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost, koji je istakao da je ova tema jedna od najvažnijih u Evropskoj uniji i da se potrošnja energije u svetu znatno povećala poslednjih 30 godina, a s njom i emisija ugljen dioksida. Evropska unija je za sebe postavila ciljeve da se do 2020. godine poveća energetska efikasnost za 20 odsto, da se udeo obnovljivih izvora energije takođe poveća za 20 odsto, dok bi emisija ugljen dioksida trebalo da se smanji za 20 odsto. Ovi ciljevi se takođe odnose i na našu državu jer zbog pristupanja Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope, Srbija takođe ima obaveze koje mora da ispuni.

Radi lakšeg ostvarenja ciljeva, Agencija za energetsku efikasnost je osnovala fond koji raspolaže sa 30-50 miliona evra na godišnjem nivou. Agencija će koristiti sredstva iz fonda za sve oblasti energetske efikasnosti, uključujući projekte u zgradarstvu, transportu, industriji, proizvodnji i drugim oblastima. Gospodin Kovačić je takođe naveo nekoliko projekata koje je Agencija finansijski potpomogla, uključujući inovativni javni solarni punjač koji je postavljen u Obrenovcu, a koga su osmislili studenti Elektrotehničkog i Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu oktobra 2010. godine. Podržavajući ovakve primere dobre prakse, Agencija za energetsku efikasnost podstiče inovativnost, pogotovo kod mladih kadrova.

U ime Inženjerske komore Srbije govorio je predsednik, prof. dr Dragoslav Šumarac, koji je rekao sledeće: "Možemo mi da pravimo nove termoelektrane i hidroelektrane, ali to ništa ne vredi ukoliko ne umemo da štedimo energiju jer i građani treba da se ponašaju racionalno". Kroz uvođenje pasoša energetske efikasnosti za zgrade, dr Šumarac smatra da će se znatno smanjiti potrošnja energije, a samim tim i da će građani uštedeti novac.

Uz dužno poštovanje stručnjacima, ipak smatram da nije dovoljno da se samo smanji potrošnja energije u domaćinstvu. Gospodin Kovačić je naveo da se spoljnom izolacijom i zamenom prozora sprečava gubitak energije do 70 odsto, ali problem nije samo u stambenim zgradama, već i u industrijskim i drugim većim objektima. Nije dovoljno da se ove mere sprovode na individualnom nivou, već da se organizovano ulaže u obnavljanje zgrada i povećanje termičke izolacije cele zgrade, a ne samo pojedinačnih stanova i tu bi zapravo trebalo da se država najviše fokusira.

Na okruglom stolu se takođe govorilo o obnovljivim izvorima energije, gde sam stekla utisak da ne postoji strateško razmišljanje na nivou države. Dok smatram da su obnovljive energije pozitivna stvar, treba razmišljati koja se od njih najviše isplati za našu državu i onda investirati u nju. Koliko god nam značila donacija španske vlade u vidu solarnih ploča, one možda nisu pravo rešenje za Srbiju. Solarna energija zahteva ulaganje u objekat i menjanje električne infrastrukture, a većina solarnih ploča ima kratak životni vek od desetak godina. Ova investicija može biti isplativa samo ukoliko se postavi na strateški dobroj lokaciji, dok neke druge obnovljive energije, kao što je na primer biomasa, imaju mnogo veći potencijal u našim uslovima. Ukoliko država želi da promoviše obnovljive izvore energije, kao što i čini, mora to raditi smisleno i strateški, kao što je Španija učinila sa solarnom energijom ili Norveška sa vetroelektranama (vetrenjačama).

Iako smatram da je ova tema bitna na putu ka održivom razvoju, verujem da ona čini samo mali deo u moru ekoloških problema sa kojima se Srbija svakodnevno suočava. Zagađenje vode, vazduha i zemljišta na lokalnom nivou, kao i posledice klimatskih promena na globalnom nivou, svakog dana postaju sve ozbiljnije teme. Činjenica da neki objekti u Srbiji ostaju nedovršeni i toplotno neizolovani, kako bi njihovi vlasnici smanjili svoje poreske dažbine, je samo jedan od primera problema sa kojim se svakodnevno suočavamo. Sve to ukazuje na interdisciplinarnost ove teme i blisku povezanost tri E – energije, ekonomije i ekologije.

 

(Autor je studentkinja Fakulteta političkih nauka)


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...