IZGRADNJOM „PASIVNIH ZGRADA“ DO UŠTEDE ENERGIJE

Piše:   Milica Šarić

U narednih šest meseci počeće izgradnja energetski efikasnijih zgrada, koje će trošiti do četiri puta manje energije od postojećih. Nema upotrebne dozvole za novoizgradjene zgrade bez „energetskog pasoša“

Na okruglom stolu pod nazivom „Energetska efikasnost u zgradarstvu“ a u organizaciji Balkan magazina, pod pokroviteljstvom Ambasade Kraljevine Norveške, predstavnici državnih organa i nevladinih organizacija, gradjevinskih firmi, predstavnici medija kao i studenti Beogradskog univerziteta, razgovarali su o problemu rasipanja energije u Srbiji.

Iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja upozoravaju da udeo zgradarstva u ukupnoj potrošnji finalne energije iznosi 48 odsto, od čega stambeni sektor crpi 65 odsto. „Energetski efikasnijom gradnjom postići ćemo finansijsku uštedu, kvalitetnije stanovanje i doprineti zaštiti okoline“, rekao je mr Slobodan Cvetković, savetnik u ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja. Kako najveći problem u Srbiji predstavljaju zgrade sagrađene 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, koje zbog slabe termoizolacije predstavljaju velike potrošače energije, njihovom rekonstrukcijom smanjiće se troškovi i do 80 odsto, tvrdi mr Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost. On govori i o izgradnji novih, efikasnijih zgrada, koje će podleći energetskoj sertifikaciji. Naime, u izradi je Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada kojim se propisuje pasoš energetske efikasnosti za svaki objekat, kako bi dobio upotrebnu dozvolu. „Pasoš energetske efikasnosti moraće da ima svaka zgrada, pa čak i stanovi pojedinačno“, kazao je na okruglom stolu prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije. Ovaj pasoš će pokazivati koliko energije zgrada troši, koliko je stanovanjem u njoj moguće uštedeti, kao i informacije o lokaciji i ostalim karakteristikama objekta. Procenjuje se da će zgrade sa većom uštedom energije imati i veću tržišnu vrednost. Pasoše će izdavati posebno obučeni inženjeri sa licencom. Ovde su izlagači i prisutni stručnjaci videli priliku za otvaranje novih radnih mesta i poslova sa kojim bi mogli da se upoznaju mladi stručnjaci nakon završenog fakulteta.

Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada obuhvata stambene i javne zgrade (škole, bolnice) koje tek treba da budu izgrađene, ali i stare zgrade čija će efikasnost morati da se unapredi. To se postiže adaptacijom postojećeg stambenog fonda, koji podrazumeva opremanje potrebnim sistemom za grejanje i hlađenje, ventilaciju prostora i toplotnu izolaciju objekta. Pored toga, treba omogućiti korišćenje obnovljivih izvora energije poput energije sunca i vetra, zatim korišćenje biomase kao obnovljivog goriva, itd, čime će zgrade biti u mogućnosti da same podmire sve svoje energetske potrebe. Ovime će se dramatično smanjiti potrošnja energije, smanjiti globalne klimatske promene i postići održivi razvoj zemlje.

Kovačić kaže da je za implementaciju ovog pravilnika potrebno šest meseci, ali je praksa u razvijenim zemljama pokazala da je potrebno tri godine kako bi primena ove metode zaživela. Kroz razgovor je zaključeno da za rekonstrukciju postojećih zgrada treba uložiti mnogo novca, ali S. Cvetković tvrdi da će do rezultata u uštedi doći već u narednih pet do deset godina. Dragoslav Šumarac ide dalje i najavljuje izgradnju „pasivnih zgrada“ u Beogradu već u prvoj polovini ove godine.

 

(Autor je studentkinja Fakulteta političkih nauka)


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...