U Srbiji se najviše umire od nezaraznih bolesti

"Srbija je među prvim zemljama u svetu po broju obolelih i umrlih od srčanog infarkta", upozorio je prof. dr Višeslav Hadžitanović na Kongresu privatne lekarske prakse o prevenciji kardio-vaskularnih bolesti (KVB), krajem 2011. godine. Na tom skupu, elita srpske kardiologije pokušala je da ukaže na glavne uzročnike bolesti, kao i na prevenciju. Cilj je bio da se sačini predlog Nacionalnog programa prevencije kardio-vaskularnih bolesti i kako sprečiti da se u Srbiji umire od srčanog infarkta u tako velikom broju.

"U Srbiji je na prvom mestu stres, a slede loša ishrana sa mnogo holesterola i masnoće, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje, nasledni faktor i nedovoljno kretanje", istakao je Hadžitanović. Sve obe bolesti smanjuju broj stanovnika u Srbiji i skraćuju životni vek koji je trenutno 74 godine.

Više od polovine umrlo « od srca »

Od 102 hiljade osoba koje su u Srbiji umrle tokom 2010. godine, 56.500 osoba, odnosno 55 odsto, umrlo ih je od bolesti srca i krvnih sudova, a 23 odsto od raka i dijabetesa. Analize pokazuju da najviše života odnesu hronične nezarazne bolesti. Lekari kažu da je u pitanju nezdrava ishrana, duvan, alkohol, nedostatak fizičke aktivnosti i stres. Prema rečima Tanje Knežević, direktorke Instituta, srčana oboljenja su uzrok i svakog trećeg smrtnog slučaja u svetu gde godišnje 17 miliona ljudi umre od bolesti srca i krvnih sudova. Ona je navela da je u Srbiji gojaznost stanovništva u porastu, a da su nepravilna ishrana i nedovoljno kretanje među glavnim faktorima rizika oboljevanja od nezaraznih bolesti.

Posledice gojzanosti nisu samo estetske

"Prekomernu telesnu masu ima 54,5 odsto stanovništva, odnosno 36,2 odsto odraslih je prekomerno uhranjeno, a gojazno 18,3 odsto", navela je Kneževićeva.

Inače, u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova oboljevaju sve mlađi ljudi kod kojih je sve češći povišeni krvni pritisak. Granica se sa 60 spustila na 35 godina, a ima i mlađih od 25 koji su doživeli infarkt. Zanimljivo je napomenuti da je visok krvni pritisak najmasovnija bolest današnjice i u svetu preko dve milijarde odraslih ljudi ima ovaj ozbiljni zdravstveni problem. U Srbiji preko polovine odraslog stanovništva ima povišen krvni pritisak što nas svrstava u red veoma bolesnih nacija.

Srbi zapostavljaju prevenciju

Procene ukazuju da će do 2020. godine KVB postati vodeći uzrok oboljevanja i umiranja u celom svetu, uključujući i nerazvijene zemlje, zbog čega je važno svakodnevno ukazivati na značaj prevencije i ukazivanje da su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost glavni okidači za nastanak srčanih oboljenja. Po rečima svih stručnjaka, gotovo 80 odsto prevremene smrtnosti i više od 50 odsto slučajeva oboljevanja od srčanog i moždanog udara može se sprečiti zdravim stilom života odnosno kontrolom ishrane, zabranom pušenja i fizičkom aktivnošću.

Veliki problem u Srbiji predstavlja i šećerna bolest od koje boluje 600 hiljada odraslih osoba. U svetu, od dijabetesa boluje blizu 366 miliona ljudi, a međunarodne organizacije za dijabetis procenjuju da će do 2030. biti čak 550 miliona dijabetičara. Najveći porast obolelih očekuje se u zemljama u razvoju, među kojima je i naša, koja već sada pripada grupi evropskih zemalja sa visokim stopama umiranja od dijabetesa. Krupan problem je što Srbi ne idu kod lekara, te povremeno i ne znaju da im je zdravlje ugroženo.

Sociolog Milomir Mučibabić smatra da u Srbiji ljudi nerado idu kod lekara.

“Rekao bih da je opšta karakterološka crta našeg naroda da o zdravlju najmanje vodi računa i da je investiranje u zdravlje poslednje što će uraditi, iako stalno govorimo o zdravlju. Stalno čujemo „prvo zdravlje, pa sve ostalo", lamentiramo kad čujemo da je neko umro mlad, jer nije vodio računa o zdravlju, a kad nas nešto zaboli, posetu lekaru stalno pomeramo za sutra.”

Mučibabićeva analiza je lucidna i što je najvažnije ukazuje da Srbi ne misle na preventivu ili kako se to nekada kazivalo “bolje sprečiti, nego lečiti”. Sport, a posebno rekreativno trčanje, spada u prevenciju koja bi mogla, u velikoj meri, da ljudima pomogne u poboljšanju i očuvanju zdravlja. O tome nam svedoče brojna naučna istraživanja koja se sprovode u čitavom svetu.

Muškarci su podložniji srčanim udarima od žena

Sport na recept

"Zdravlje nisu samo lekovi", kaže Stefan Diagana, nekadašnji svetski šampion u atletizmu na 400 m sa preprekama. "Već postoje lekari koji prepisuju sport u obliku leka". Reči Diagane su pronašle odjek u Strazburu, krajem prošle godine. Pedesetak lekara je prihvatilo da sarađuje u programu "Sport-zdravlje na recept". Bolesnike koji pate od hroničnih bolesti dijabetesa, gojaznosti i kardio-vaskularnih problema, oni upućuju posebnim trenerima na procenu mogućnosti. Treneri, u odnosu na lekarsko mišljenje i sopstveno iskustvo, preporučuju određene sportske aktivnosti. Pacijent, potom, posebnim kuponom, koga obezbeđuje gradska uprava, plaća upis za treninge plivanja, nordijskog hodanja, biciklizma, itd.

Ovaj eksperiment se u potpunosti slaže sa preporukama francuske Medicinske akademije koja je predložila državi da se na listu lekova, lekarske i bolničke nege, za koje sdravstveno osiguranje pacijentima vraća novac, ubaci i sport.

Najnovija medicinska istraživanja upravo potvrđuju pozitivne strane sporta koji, ne samo što čuva zdravlje, nego omogućava kvalitetniji i duži život. Rezultati Copenhagen City Heart prikazani na kolokvijumu Evropskog društva za kardiologiju u Dablinu, pokazuju da trčanje nije samo način da se sačuva linija i evakuiše stres, nego i da se produži život. Dva sata džogiranja nedeljno omogućavaju dodatnih 5 do 6 godina života.

Njihovo istraživanje je zasnovano na tri decenije rada sa 20 hiljada osoba starih između 20 i 93 godine. Profesor Šnohr, kardiolog i direktor ove studije, smatra da se sa sigurnošću može reći da redovno džogiranje doprinosi produženju života. Trkačima je rizik od smrti bio smanjen za 44 odsto u odnosu na one koji su vodili sedanterni život. "Naravno, ne treba preterivati", kaže Profesor Šnohr. "Idealno je biti zadihan na kraju treninga, ali ne i bez daha."

Potvrdu istraživanjima danskih naučnika dali su i francuski istraživači. Prema analizama Romualda Lepersa i Tome Katanjija, dvojice naučnika sa burgonjskog univerziteta, veterani su sve bolji. Oni su analizirali rezultate učesnika njujorškog maratona u zadnjih 30 godina (1980-2009) i došli do zaključka da su najveća poboljšanja postigli trkači stariji od 65 godina, a za njima oni stariji od 45 godina.

(nastaviće se)