Drugim putem do zdravlja

Zvanična medicinska nauka odbacuje većinu postupaka komplementarne i alternativne medicine (KAM) kao paramedicinske, a prihvata one koji nude naučno utemeljenje i objašnjenje. Bez obzira na to u poslednjoj trećini prošlog i u ovom veku primena komplmentarne i alternativne medicine (KAM) je u stalnom porastu.

Primarijus dr Miodrag Živković, stručnjak za podvodnu i hiperbaričnu medicinu je na prošlomesečnom Festivalu zdravlja – NATURA SANAT FEST, manifestaciji organizovanoj u u Vrnjačkoj Banji - našem najpoznatijem centru zdravstvenog turizma, kao uvodničar u otvorenom dijalogu na temu “Zdrav život – između zvaničnih i alternativnih metoda lečenja”, dao vrlo zanimljivu analizu traganja savremenog čoveka za zdravljem, odnosno, za metodama koje mu mogu pomoći da pobedi bolest.

Vrlo je zanimljivo da je, prema istraživanjima iz 2002. godine molitva najzastupljenija među pet najčešćih KAM terapija u SAD.

Interesantni su i podaci iz drugih zemalja. Govoreći o značaju KAM terapija dr Živković navodi da u Kini tradicionalni, biljni preparati čine 30 do 50 odsto ukupne medicinske potrošnje. U zemljama Gana, Mali, Nigeria i Zambija biljni kućni preparati se koriste u oko 60 odsto slučajeva lečenja visoke temperature usled malarije. Između 50 i 70 odsto stanovnika Evrope, SAD, Kanade i drugih industrijskih regiona koristilo je KAM bar jednom u životu. U San Francisku, Londonu i Južnoj Africi čak 75 odsto obolelih od AIDS koristi i tradicionalnu medicine (TM) i KAM. U Nemačkoj je čak 90 odsto stanovnika bar jednom u životu koristilo prirodne lekove.

Prema podacima iz 1997. godine najmanje 42 odsto bolesnika koristi neku formu alternativne terapije ali većina, 66 odsto, nije spremna da to kaže lekaru.

Treba reći i to da Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine (iz 2005. godine) obuhvata proverene stručno neosporne tradicionalne, komplementarne i alternativne metode (KAM) i postupke dijagnostike, lečenja i rehabilitacije, koji nisu obuhvaćeni zdravstvenim uslugama.

Metodi dijagnostike i lečenja su: ajurveda, akupunktura, tkm, homeopatija, fitoterapija, kvantna medicina, hiropraksa, makrobiotika i tradicionalna domaća medicina.

Metodi rehabilitacije su: apiterapija, aroma terapija, Či Gong vežbe, duhovna energetska medicina, energetska terapija reiki, detekcija štetnih zračenja, joga, porodični raspored i Tai Či Čuan vežbe.

Dr Živković ističe da je lekar odgovoran za: interakciju KAM i konvencionalne terapije, bolesnikovu edukaciju i terapijske indikacije.

Primarijus dr Miodrag Živković

Govoreći o vrednostima dosadašnjih saznanja u ovoj oblasti dr Živković nabraja zašto bolesnici koriste KAM. Ti razlozi su: mogućnost sagledavanja celokupne ličnosti, to što konvencionalna terapija ima slabe efekte ili nepoželjni efekti konvencionalne terapije. Ljudi su motivisani i zbog mogućnosti da aktivno učestvuju u tretmanu ali i slabe i nedovoljne prethodne komunikacije sa lekarom.

Definicije

Definicija Nacionalnog centra za komplementarnu i alternativnu medicine SAD (National Center for Complementary and Alternative Medicine US – NCCAM US) glasi: Komplementarna i alternativna medicina (KAM) obuhvata veći broj međusobno različitih dijagnostičkih i terapijskih postupaka i upotrebu različitih prirodnih produkata koji se koriste u svrhu ozdravljenja ili iscelenja obolelih, a koji uobičajeno nisu deo medicinske struke i nauke i ne primenjuju se od strane medicinskih stručnjaka. Pri tome, komplementarna medicina obuhvata delatnosti koje dopunjavaju medicinsko lečenje, dok je alternativna medicina potpuno samostalna u vršenju dijagnostike i lečenja.

Definicija tradicionalne medicine, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO): Zdravstvena praksa, prilaz, znanje i verovanje zasnovano na upotrebi biljnih, životinjskih i mineralnih lekova, spiritualne terapije, manuelnih tehnika i vežbanja primenjenih pojedinačno ili u kombinaciji u tretmanu, dijagnostikovanju ili prevenciji oboljenja ili održavanja zdravstvenog stanja.

Integrativna medicina - definicija NCCAM: Kombinacija vodećih medicinskih terapija i KAM terapija za slučajeve gde postoje kvalitetni naučni dokazi o sigurnosti i efikasnosti.

Definicija Holistične medicine: Holistična medicina je umetnost i nauka ozdravljenja, koja je okrenuta kompletnoj ličnosti (telu, razumu i duši).

„Primena holističke medicine integriše medicinsku nauku i KAM terapiju u prevenciji i lečenju oboljenja, promovišući optimalno zdravlje. Holistično je uvek Integrativna ili KAM, ali Integrativna i KAM su često ali ne uvek holistične“, napominje dr Živković, navodeći da Nacionalni centra za komplementarnu i alternativnu medicine SAD (NCCAM US), na osnovu terapijskog pristupa, KAM klasifikuje u pet kategorija ili domena. To su: alterativna medicina, medicina uma i tela, biološki zasnovana praksa, tehnike zasnovane na manipulaciji tela i bioenergetska praksa.

Joga vežbe

Alternativni medicinski sistemi

Alternativna medicina zasnovana je na celovitim sistemima teorije i prakse koji su razvijeni nezavisno ili paralelno sa zvaničnom medicinom. To su: Homeopatska medicina, Naturopatska medicina, Ayurveda i Tradicionalna Kineska medicina (TKM).

Homeopatska medicina

Samuel Hahnemann (1755-1843) dao je tri osnovna principa Homeopatske medicine. To je, pre svega, „Zakon sličnosti” - supstanca koja može izazvati simptome oboljenja kod zdrave osobe može lečiti slične simptome kod obolele.

„Princip minimalne doze“ - razblaživanjem supstance njena lekovita svojstva se pojačavaju, a nepoželjni efekti smanjuju.

„Terapija podešena za pojedinca“ - zalaganje da osnovni tretman ne podrazumeva samo medicinsku dijagnozu već se sagledava celokupna ličnost, emocionalni status, temperament i fizički odgovor.

„Kako se u homeopatiji daju preparati bez jasno označenih doza postoji a priori je veoma izražen skepticizam u naučnoj javnosti o njenoj terapijskoj efikasnosti. Problem je i nedostatak validnih kliničkih studija te se akcenat stavlja na: upoređivanja homeopatskih lekova i placeba, proučavanje efikasnosti homeopatije u posebnim kliničkim studijama i istraživanje bioloških efekata homeopatskih lekova posebno veoma razblaženih”, kaže dr Živković, ukazujući da „neke od kliničkih studija pokazuju određene pozitivne rezultate homeopatskog tretmana, ali u većini slučajeva rezultati kliničkih istraživanja su kontradiktorni. Sistemske revije i meta analize nisu ukazale da je homeopatski tretman definitivno ispravan za bilo koje oboljenje.“

Naturopatska medicina

Naturopatija je medicinski sistem ponikao u Americi krajem XIX veka. Izveden je iz evropske tradicije. Utemeljen je na mišljenju da je bolest manifestacija izmenjenih procesa koje organizam, po prirodi stvari, sam isceljuje, a naturopatski obrazac nije u lečenju oboljenja već u povratku na zdravlje.

„Naturopatski lekar se ne bori sa bolešću već, oslanjajući se na prirodno iscelenje, vitalnu energiju i inteligenciju organizma, pokušava da ponovo uspostavi njegovo normalno i zdravo funkcionisanje. Postoji šest bazičnih naturopatskih principa, koji se koriste u Severnoj Americi, ali nisu uniformno prihvaćeni od strane drugih naturopata i to su: zdravlje je snaga prirode, identifikacija i tretman uzroka oboljenja, koncept najpre ne škodi (primum non nocere), terapeut je učitelj, tretiranje kompletne individue i prevencija”, kaže dr Živković, objašnjavajući da se u procesu iscelenja primenjuju četiri postupka: ponovno uspostavljanje uslova za zdravlje, stimulacija vitalne snage, usklađivanje i ujednačavanje oslabljenih organskih sistema pomoću tonika i prehrane i izgradnja sistemske harmonije organizma. Naturopatski terapeut najpre mora na osnovu simptoma da utvrdi prirodu oboljenja i uzroke koji ga izazivaju, a zatim da predloži način uklanjanja štetnih činilaca ili njihovo ublažavanje.

Pridržavajući se ovih principa, u terapiju se uključuju dijete i dijetetski saplementi, lekovito bilje, TKM, hidroterapija, masaža i zdrav stil života. Ovaj protokol kombinovan sa lečenjem lekara opšte prakse smatra se za najpogodniji terapijski pristup oboleloj osobi.

Ayurveda

Alternativni medicinski sistem Ayurveda je tradicionalni holistički medicinski sistem iz Indje. Primenjuje se više od 5.000 godina i u njemu su zaokruženi sveobuhvatni zdravstveni sistem (ima osam grana). Simptomi oboljenja se sagledavaju kao normalni način komunikacije tela u disharmoniji, a cilj je uspostaviti, ponovo, harmoniju između čoveka i okoline i stvoriti optimalne uslove za zdravlje.

U ovom sistemu zasnovanom na meditaciji i Jogi podjednak značaj se daje ravnoteži tela, uma i duha. Osnovni princip je da se leči osoba koja je bolesna, a ne da se leči bolest. Lečenje je u većini slučajeva kompleksno, primenjeni postupci se zasnovaju na proceni simptoma i nivoa poremećaja, kao i konstituciji obolelog, uzimajući u obzir i godišnje doba. Ayurivedini postupci uključuju dijetu, vežbanje, meditaciju, lekovito bilje, aroma terapiju, masažu, sunčanje i kontrolu disanja.

Masaža prija i bebama

Tradicionalna kineska medicina

Ovaj sveobuhvatni zdravstveni sistem sadrži: akupunkturu, anatomiju meridijana, kinesko lekovito bilje, dijetetsku terapiju i vežbanje zasnovano na tradicionalnim istočnjačkim medicinskim principima. Tradicionalna kineska medicina (TKM) je zasnovana na energetskom modelu, nasuprot biohemijskom modelu savremene medicine. U osnovi su: Qi (chi) – vitalna energija i Yin / Yang, 14 meridiana.

„Poremećeni, insuficijentni ili prekinuti protok Qi energije dovodi do disbalansa Yin i Yang i do javljanja simptoma i pojave bolesti“, objašnjava dr Živoković.

Terapija akupunkturom je zasnovana na protoku Qi kroz meridijane. Igle se ubadaju u dobro opisane i često palpabilne tačke, koje se nalaze direktno na protoku.

Moksibustija je primena zapaljene trave mokse na akupunkturnim tačkama.

Akupunktura – mehanizmi delovanja

“Pojačavanje imuniteta" - posle tretmana javlja se porast specifičnih hormona, prostaglandina, belih krvnih ćelija, gama globulina, opsonina i mnogih antitela.

"Endorfin" - tretman stimuliše sekreciju endorfina.

"Neurotransmiteri" - nivo pojedinih neurotransmitera se menja posle tretmana.

“Cirkulacija" - vazokonstrikcija i vazodilatacija krvnih sudova (histamin).

"Gate Control" - uticaj na propusnost signala malih nervnih c-vlakana. Frekvenca stimulacije (Hz) i dubina insercije određuju mehanizam.

Kinesko lekovito bilje korist se samostalno ili u kombinaciji sa akupunkturom. Pojačava i produžava efekte akupunkture. Tablete, tinkture, praškovi, prirodno neizmenjeni koriste se za tretiranje bola, ali i svih drugih oboljenja. Veliki je problem što je većina preparata sastavljena od više različitih trava sa velikim brojem sastojaka.

Akupunktura NIH Consensus – 1997 je efikasna za: post-operativni bol kod odraslih, muku, gađenje i povraćanje kod hemioterapije i trudnica. Pomaže u tretmanu: adikcije, rehabilitacija posle ishemijskih oboljenja mozga, glavobolja, menstrualnih tegoba, teniskog lakta, fibromijalgije, mišićno-fascijalnih bolova, osteoartritisa, bola u leđima, karpal tunel sindroma i astme.

Akupunkturni  tretman je priznat od Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za sledeća oboljenja: gastrointestinalna, urogenitalna, ginekološka, respiratorna, očiju, uha, nosa i grla, mišićnoskeletna / nervna, ciurkulatorna, emocionalna i duševna, adikcije i druga bolna i iznurujuća stanja.

Akupunktura

Medicina uma i tela

Medicina uma i tela bazira se na interakciji mozga, razuma, tela i karaktera i uticaju emocionalnih, mentalnih, socijalnih, duhovnih faktora i ponašanja, na zdravstveno stanje čoveka. Korišćenje različitih tehnika čija je svrha da pojačaju kapacitet svesti da utiče na telesne funkcije i simptome. Hipnoza, meditacija, molitve, mentalno zdravlje, vizuelna imaginacija, biofeedback i terapije koje koriste kreativnost uma (umetnost, muzika, ples...), relaksaciju.

Osnovu za alternativnu primenu terapeutskih postupaka koje nudi medicina uma i tela čine rezultati mnogih kliničkih ispitivanja koja su utvrdila da postoje mehanizmi kojima mozak ostvaruje uticaj na imune, endokrine i autonomne funkcije, a oni su od značajnog uticaja na zdravlje i bolest.

Posebno su kombinacije relaksacionih tehnika i bihevioralno-kognitivnih intervencija usmerene na prevazilaženje stresa pogodne za dodatni tretman koronarno ishemijskih oboljenja i artritisa, a kombinovane sa edukaciono informativnim komponentama daju povoljne rezultate kao dodatni i palijativni tretman hroničnih oboljenja.

Biološki zasnovana praksa

Biološki zasnovana praksa, kao deo KAM u cilju lečenja i ublažavanja simptoma oboljenja, uključuje upotrebu raznih delova biljaka, gljiva i lišajeva, životinjskih ekstrakata, vitamina, minerala, amnino kiselina, belančevina, masnih kiselina, prebiotika i probiotika, dijeta i fuknkcinalnih prehrambenih dodataka.

Kao posebne grane u okviru biološki zasnovane prakse izdvajaju se terapija cvetnim pripravcima, herbalna medicina (terapija lekovitim biljem), dijeto terapija (lečenje ishranom) i delom naturoterapija.

Podsećajući da je Evropska zajednica marta 2004. godine harmonizovala propise i pojednostavila proceduru, dozvolivši da se svi tradicionalni biljni preparati mogu registrovati, bez obzira što nema jasnih dokaza o njihovoj medicinskoj efikasnosti, dr Živković ističe da se moraju zadovoljiti sledeći kriterijumi: Pre svega, moraju da sadrže jedan ili više biljnih sastojaka, a dodavanje vitamina i minerala je dopušteno samo ukoliko je dokumentovano da oni imaju pomoćnu ulogu u odnosu na biljne sastojke. Pretpostavljene indikacije za upotrebu ne zahtevaju dijagnostički ili terapeutski nadzor lekara. Biljni preparat mora da sadrži jasnu oznaku jačine i doze i može se koristiti samo oralno, spolja ili putem inhalacije. Podaci o tradicionalnoj upotrebi moraju biti takvi da daju uverenje da upotreba u specifičnim slučajevima nije opasna i da su farmakološki efekti verodostojni. Biljni preparat u medicinske svrhe se koristi najmanje 30 godina, uključujući najmanje 15 godina upotrebe u Evropskoj zajednici.

Opravdanost primene biološki zasnovane prakse

Najveći problem pri kliničkom i bazičnom ispitivanju delovanja biljnih proizvoda predstavlja nedovoljna karakterizacija ili standardizacija samog ispitivanog produkta. Kada se ispituje u klinici mnogi činioci utiču na količinu i kvalitet aktivnih biljnih principa i najviše računa treba povesti o uticaju klime i zemljišta, upotrebi različitih delova biljke, upotrebi različitih načina gajenja i biljnih varijeteta, optimalnim uslovima uzgajanja, žetve (branja, prikupljanja) i skladištenja, upotrebi celog ekstrakta ili specifične frakcije, metodama ekstrakcije, hemijskoj standardizaciji produkta i bioraspoloživosti formulacije i doza i dužina davanja.

Tehnike zasnovane na manipulaciji tela

Tehnike zasnovane na nameštanju i/ili pokretanju jednog ili više delova tela su: hiropraksa, osteopatska medicina, masaže, Aleksander tehnika, Feldenkraisov metod, Bowen tehnika, refleksologija, kraniosakralna terapija rolfing, Tui Na i Trager vežbanje.

Hiropraksa

Hiropraktička filozofija smatra da je zdrav, jak elastičan i uravnotežen kičmeni stub osnov za normalno funkcionisanje i razmenu informacija između različitih delova tela i organskih sistema sa jedne strane i mozga sa druge strane.Različiti poremećaji na nivou kičmenog stuba su uzrok poremećaja te se hiropraktičarskom manipulacijom (nameštanjem kičmenih pršljenova, to jest njihovih zglobova kao i drugih zglobova i mišića) obnavlja biomehanička ravnoteža kičmenog stuba i uspostavlja narušena ravnoteža i funkcija.

Osteopatska medicina

Osteopatska medicina se temelji na četiri osteopatska principa: telo je povezana celina; struktura i funkcije su međusobno povezane; telo poseduje mehanizme za samoizlečenje i samousklađivanje i osteopatski tretman se temelji na primeni pomenuta tri principa. Pridržavajući se ovih principa, prateći razvoj medicinske nauke i usmeravajući se ka pacijentu, procenjujući ga u celini, osteopatski doktori bez obzira da li propisuju lek, primenjuju manipulaciju, operaciju ili psihoterapiju, objašnjavaju pacijentu sve postupke, ulivaju mu sigurnost i uključuju ga u proces iscelenja. Prvenstvo u dijagnostičkom postupku ima osetljivost, asimetrija, ograničena pokretljivost i promena teksture tkiva, a primat ima nervnomišićnokoštani sistem. Glavni terapeutski principi su manipulacija zglobovima kombinovana sa fizikalnom medicinom i savetima za ispravno držanje.

Kraniosakralna osteopatska terapija

Zasniva se na principu da se smatra da CNS pulsira određenim ritmovima i cerbrospinalni likvor, krv i limfa prati te pulsacije. Čvrste ovojnice (dura mater) omogućavaju njihovo prenošenje na nivou lobanje, kičmenog stuba i sakruma. Dobro uvežbana osoba  oseća ove pulsacije i kada primeti iskrivljen naboj i ograničenu pokretljivost na tome delu primenjuje blagu masažu, ali i mnogo veću silu, što zavisi od poznavanja anatomije, te omogućava uspostavljanje narušene ravnoteže.

Rolfing

Ova tehnika je ranije nazivana strukturalna integracija ili povezivanje čiji princip je umeće opuštanja koje poboljšava povezanost strukture, funkcije i energetske organizacije tela u odnosu na silu zemljine teže. Rolfing je u istoj meri filozofija kao i konkretna terapija dodirom koja zahteva opuštanje u ravnoteži sa samim sobom i silom zemljine teže čime dolazi do uravnoteženja tela, oslobađanja od bola, ukočenosti i hroničnog stresa. Kao sredstvo opuštanja, ova tehnika postala je popularan kod poslovnih ljudi koji žive u brzom ritmu svakidašnjice.

Aleksanderova tehnika

Najkraće rečeno ova tehnika uči čoveka i pokazuje mu put kako da popravi svoje držanje i kretanje, i da mišiće koristi efikasnije. Sama tehnika je više edukativna nego terapijska.

Bowenova tehnika

Ova manipulacija koristi nežnu masažu mišića i tetiva preko njihovih akupunkturnih refleksnih tačaka čime se postiže opuštanje napetosti i uspostavlja ravnoteža.

Feldenkraisov metod

Edukativna tehnika gde se na individualnom planu pasivnim pokretima i dodirom pacijentu poboljšava svest o vlastitim pokretima, a potom se sporim aktivnim pokretima usmerenim na različite ljudske funkcije pokušava ponovo da nauči izvođenje ispravnih pokreta.

Reflekslogija

Metod masaže stopala i ređe dlanova gde se pritisak primenjuje na "refleksne" zone gde su mapirani organi tela. Najčešće se nude specijalne papuče koje masiraju ove zone pri hodu.

Tui Nai

Predstavlja jedan vid akupunkture, ali se masaža akupunkturnih tačaka izvodi pritiskom prstiju. U stvari radi se o akupresuri pri čemu modaliteti pritiska mogu biti različiti.Moguća je i upotreba raznih vibratora.

Masaža

Terapija masažom pretpostavlja različite vrste manipulacija sa mekim tkivom tela primenjujući pritisak i pokrete. Masaža je kao terapija primenjivana u svim dosadašnjim civilizacijama, a danas postoji zaista puno njenih modaliteta a najpoznatiji su: tradicionalna evropska masaža, Švedska masaža, sportska masaža, masaža dubokog tkiva, savremena zapadna masaža, Tragerova tehnika, ručna limfna drenaža, živčanomišićna masaža, Esalen masaža, istočnjačke masaže (shiatsu-masaža prstom).

Energetska terapija

Energetska terapija je deo KAM zasnovana na korišćenju energetskih polja koja se mogu meriti i onih koja ne mogu, ali se pretpostavlja da postoje.

Tehnike energetskih polja za koja se pretpostavlja da postoje, ali se ne mogu meriti, zasnovane su na uverenju da ljudsko telo ima svoju vitalnu energiju, koja se iskazuje kao bioenergetsko polje. Ovo bioenergetsko polje poznato je pod raznim imenima u TKM, kao i u japanskom Kampo sistemu. To je qi (či), doshas u Ayurvedi, prana, eterična energija, fohat, orgone, odic force, homeopatska rezonansa i duša u drugim KAM. Postoji uverenje da se vitalna energija kreće unutar čoveka, ali da se ona ne može izmeriti konvencionalnim instrumentima koje koristi fizika.

“Različiti KAM terapeuti tvrde da mogu ovo bioenergetsko polje videti ili osetiti i da mogu njime manipulisati i time uticati na fizičko stanje tela i njegov zdravstveni status”, ističe dr Živković.

KAM postupci koji koriste manipulaciju bioenegetskim poljem su: Qi gong poreklom iz Kine, Reiki i Johrei poreklom iz Japana, Terapija dodirom, gde terapeut registruje poremećaj bioenergetskog polja i krećući ruke iznad poremećenih zona iste normalizuje i molitve za ozdravljenje, gde se preko molioca posreduje za vlastito zdravlje.

Reiki, Jahrei i terapija dodirom koriste isti princip. Posle dijagnostike poremećenog bioenergetskog polja, terapeut snagom vlastitog bionergetskog polja normalizuje poremećaje,uspostavlja harmoniju i popravlja mogućnost organizma u cilju samoizlečenja.

U terapiju dodirom mogao bi da se svrsta i tzv. bi digitalni O ring test (BDROT). On se primenjuje kao dijagnostički postupak, gde ispitivač preko pogodnog medijuma ispituje zone bioenergetskih polja pojedinih organa I, ukoliko nađe da su izmenjene, propisuje terapiju, koja je zasnovana na primeni standardnih farmakoloških preparata.

Bioelektromagnetske terapije zasnovane su na upotrebi energetskih polja. Fizičke veličine elektromagnetnog i gravitacionog polja iskazuju se u vidu spektra vidljive svetlosti, monohromatske svetlosti ili radijacije (laserski zraci, x-zraci, joni...) ili nekog drugog dela spektra. U ovu grupu spadaju različite mehaničke vibracije poput ultrazvuka…

“Zajedničko svima njima je da se njihova snaga može meriti i iskazivati preko talasne dužine i frekvence ili energetskog naboja čestica,” kaže dr Živković ističući da “postoji mnogo dijagnostičko-terapeutskih postupaka poput magnetne rezonanse, radiacione terapije, UV terapije psorijaze, srčanog pejsmejkera, fizijatrijske upotrebe UZ, IC, UV i drugih delova spectra… gde se u medicini koriste energetska polja, koja se biofizički mogu izmeriti. Koriste se stacionarna i pulsirajuća elektromagnetna polja.”

Dozvoljeno delovanje u SAD

Danas licencu, odnosno, dozvolu za upotrebu u svim državama SAD od navedenih KAM terapija ima hiropraksa. Acupunctura se može primenjivati u 32 države, masaža terapija u 27 država a naturopatija u 13 država.