SMRTONOSNO TESTIRANJE LEKOVA NA SIROTINJI
Bezobzirnost velikih farmaceutskih koncerna u testiranju novih lekova
Velike farmaceutske kompanije načinile su od zemalja u razvoju svoje laboratorije u kojima mogu da testiraju nove lekove bez regulacionih mera kakve postoje u razvijenim zemljama. U poslednjih pet godina sprovođeni su testovi na stotinama hiljada ljudi, pretežno u Indiji, za šta su korišćene i žrtve katastrofe u Bopalu, pri čemu je umrlo skoro 2.000 ljudi.
No, kako navodi britanski list Independent u opsežnoj reportaži o ovome, masovna testiranja novih lekova vrše se i u Kini, Brazilu, J. Koreji, Ukrajini, čak i u Poljskoj.
Umiranje od „bezopasnih“ vakcina
Iako su u Indiji zavedena ograničenja za ove testove još 2006. ipak je u oko 1.600 kliničkih testova novih lekova firmi Astra Zeneca, Pfizer, Merck, Brysto-Myersm Bayer, Sanofi-Aventis i drugih u ovoj zemlji uključeno 150 hiljada ljudi. Od 2007. do 2010. umrlo je 1.730 „ljudskih kunića“ pri čemu nije jasno koliko od posledica uzimanja lekova a koliko od bolesti koje su već imali.
Bez saglasnosti roditelja, na stotinama maloletnih devojaka testirane su vakcine koje finansira fondacija Billa i Melinde Gates. Nekoliko devojaka je umrlo pre nego što je vlada zabranila dalje istraživanje. Kako navodi list, roditelji 13-godišnje Sarite Kudumulao nisu znali da se na njihovoj kćeri testira vakcina protiv virusa papilloma koji izaziva rak grlića materice. Umrla je veoma brzo po vakcinisanju... Na devojkama je obavljala testove kompanija Merck koja je razvila vakcinu Gardasil. Tvrdila je da je vakcina sasvim bezopasna, smrt jedne djevojke je proglašena samoubistvom, dok se za ostale slučajeve smrti odbija odgovornost jer su devojke umrle nekoliko sedmica posle, a ne odmah po uzimanju vakcine.
Većina sveta nezaštićena od eksperimenata sa lekovima
Tokom testiranja lekova na žrtvama Bopala umrlo je 14, na polovini njih su bili probani novi antibiotici. Testirani su i lekovi za srce, mnogi ljudi nisu ni znali da se na njima testiraju lekovi, mislili su da ih leče od problema koje imaju. Kompanije su zloupotrebljavale činjenicu da je većina bopalskih žrtava nepismeno. Nekima su tek posle testiranja kazali da nisu bili lečeni nego su na njima vršeni testovi. Astra Zeneca je priznala „etičke propuste“ u testiranjima, tvrdeći da je sve ubrzo dovela u red...
Indijske vlasti su utvrdile da je u testovima bilo mnogo propusta i da su vršeni često bez ikakve kontrole. Kod ljudi na kojima su lekovi testirani nisu, gotovo po pravilu, utvđivani nikakvi zdravstveni rizici.
List navodi primer bolnice Indore u kojoj su testovi vršeni u tajnosti a za to su lekari dobili preko pola miliona dolara. Testovi su čak često obavljani na terenu, a ne u bolnici.
Propusti su se lako mogli prikrivati jer su ljude s problemima pregledali isti oni lekari koji su na njima testirali lekove. Ili, testiranja su kontrolisali lekari - supružnici, rođaci, prijatelji...onih koji su sprovodili testove.
Problem se, ipak, ne tiče samo Indije, mada je tamo najdrastičniji. Ovih dana u Evropskom parlamentu je upozoreno da samo u 36 zemalja sveta postoj valjani zakonski okvir kojim se regulišu testovi i omogućuje da se uspostavi nad njima adekvatna kontrola. Samo jedna afrička zemlja ima takvo zakonodavstvo. Slično je i u Latinskoj Americi, a prava obećana zemlja za testiranje lekova je Brazil - tamo se trenutno isprobava čak 2.520 lekova.
U Aziji najviše se, posle Indije, testiraju lekovi u Kini i Južnoj Koreji. U EU je problematična Poljska za koju je karakteristično da se često lekovi testiraju na beskućnicima - skitnicama.
