SKENER ČITA MISLI

Ekipa svetski poznatih neurobiologa, razvila je moćnu tehniku koja omogućava pristup dubini ljudskog mozga. Na ovaj način, moguće je čitati misli i otkriti nečije namere pre nego što ih sprovede u delo.

Ovo istraživanje, piše londonski „Gardian“, razvija novo kontroverzno polje naučne sposobnosti da ispituje ljudski um. Indiskretno slušanje misli izaziva ozbiljna etička pitanja o tome kako će se čitanje namera primenjivati u budućnosti.

Očitavanje mozga

Ekipa je koristila skenere visoke rezolucije da bi se odredile linije aktivnosti koje se kasnije prevode u jasne misli i otkrivaju šta osoba uskoro namerava da uradi. Ovo je prvi put da naučnici uspevaju da čitaju misli na ovaj način.

"Upotrebom skenera možemo da vidimo ceo mozak i da pročitamo informaciju koju, gledajući spolja, ne biste mogli da dobijete. To je kao da ručnom lampom tražite zid na kome ćete zapisati informaciju", rekao je Džon Dilan Hejniz, sa Maks Plank instituta za humane kognitivne nauke u Nemačkoj, koji je vodio istraživanja u saradnji sa kolegama londonskog univerzitetskog koledža i oksfordskog univerziteta.

Istraživanje se zasniva na seriji nedavnih ispitivanja po kojima očitavanje mozga može da se upotrebi da bi se prepoznale laži, nasilno ponašanje ili rasne predrasude.

Presuda pre zločina

Poslednji rezultati istraživanja ukazuju na dramatičan korak kojim neurobiologija napreduje. Zbog toga su istraživači tražili hitnu diskusiju, u vezi sa etičkim stavom o upotrebi ove tehnologije u budućnosti. Kada bi očitavanje mozga bilo rafinirano, vrlo brzo bi moglo da se primeni pri saslušavanju kriminalaca i terorista. Pretpostavlja se da bi to otvorilo put u eru "Majnoriti Riport" kako je prikazano u istoimenom, naučno-fantastičnom filmu Stivena Spilberga, u kome su se presude donosile pre nego što se prekrši zakon, zahvaljujući očitavanju mozga skenerom.

"Ove tehnike postaju stvarne i potrebni su nam etički okviri u njihovoj upotrebi, da ne bismo jednoga dana, bili iznenađeni šta su sve u stanju da učine. Za nekoliko godina ovo će doći, a mi bismo trebali da budemo spremni ", rekao je profesor Hejniz za Gardijan. Po njemu, upotreba skenera, čitača misli, kojim bi se prosuđivalo kada će neko da izvrši neko krivično delo, izaziva vrlo kontroverzno pitanje koje društvo mora da rešava već sada.

"Znamo da bi to moglo da bude opasno, jednoga dana ali, isto tako, treba da budemo svesni da, ako bismo ovo zabranili, onda bismo ljudima koji ne bi počinili nikakav zločin, uskratili mogućnost da dokažu svoju nevinost", kaže on.

Kako se mozgovi veoma razlikuju, naučnicima je potrebno da tačno znaju kako izgleda aktivan mozak pri razmišljanju o nečemu, da bi mogli to da vide na skeneru. Oni su dedukcijom već odredili koji su crteži povezani sa različitim mislima.

Barbara Sahakian, profesor neuropsihologije na univerzitetu u Kembridžu, rekla je da je brzina napretka neurobiologije primorala naučnike prošle godine, da definišu neuroetiku (ili bioetiku), kako bi se uzela u obzir razgranatost njihovih istraživanja.

"Želimo li mi da postanemo društvo ‘Majnoriti Riport’, u kome ćemo predupređivati kriminal koji se možda neće ni desiti", pita Sahakian. "Za neke od ovih tehnika, samo je pitanje vremena. Upravo, druga, nova tehnologija koja se privodi kraju, treba da se primenjuje za dobrobit čoveka. Moramo da razgovaramo o tome već sada da ne bismo, na sudu, imali posla sa ljudima koji nisu razmišljali o posledicama".

Otkrivanje namera 70 % tačno

Tokom ispitivanja, naučnici su tražili od dobrovoljaca da odluče kako će sabrati ili oduzeti dva broja koja su kasnije prikazana na ekranu. Pre nego što su se brojevi pojavili, korišćen je skener koji je koristio tehniku, nazvanu funkcionalna, magnetska, reflektna rezonanca. Istraživači su, zatim, upotrebili program koji je konstruisan da registruje suptilne razlike u mozgu, na osnovu kojih je u mogućnosti da predvidi namere osobe, uz preciznost od 70 odsto.

Istraživanje otkriva tragove aktivnosti u jednom delu mozga koji se zove medijalni prefrontalni korteks, gde dolazi do promena kada osoba ima nameru da sabira brojeve ili da ih oduzima.

Mnogi neurobiolozi su obazrivi i kažu da ne možemo još da govorimo o čitanju misli kod ljudi, ali tako brzo se napreduje da će naučnici uskoro biti u stanju da odrede, u izvesnoj meri sa sigurnošću, da li neko izmišlja ili zaista ima nameru da izvrši neki zločin.

"Za sada ne treba da preterujemo kada su u pitanju moći ovih tehnika. Ipak, uveravam vas da će tehnike ići dalje i mi ćemo biti sve više u mogućnosti da ispitujemo namere ljudi, um, misli, nade i osećanja. Nešto od toga će biti poželjno, jer će pomoći u dijagnozama i obrazovanju, ali treba da razmišljamo o etičkim pitanjima. Sve je to novina, koja može da bude od koristi", rekao je profesor Kolin Blejkmor, neurobiolog i direktor Medikal Risrč Kaunsila.

Komandovanje putem mišljenja

Ova tehnologija bi mogla da unapređuje kompjutere i sistem koji radi na poboljšanju kvaliteta života invalida. Kompjuteri bi mogli da se programiraju tako da čitajući misli korisnika, otvaraju mejl, idu na internet i pišu u word-u, pogađajući reči ili čitave rečenice koje želimo da otkucamo. Tehnologija bi mogla mnogo da učini za invalidska kolica i veštačke udove, kada osoba pomisli ili poželi da se pomeri.

"Možete li da zamislite koliko je zamorno da mišem birate slova na ekranu", kaže profesor Hejniz. "Bilo bi mnogo bolje da samo pomislite, ‘Hoću da odgovorim na ovaj mejl’, ili ‘Mislim na tu i tu reč’, a kompjuter može da pročita i razume to što hoćete da uradite."

Šta su naučnici stvorili?

Razvili su sistem koji analizira moždanu aktivnost, otkrivajući namere pre nego što bilošta bude učinjeno. Naprednije verzije bi mogle da čitaju složene misli i da ih izdvoje i pre nego što osoba postane svesna toga.

Kako to funkcioniše ?

Kompjuter beleži jedinstvene slike moždane aktivnosti ili zapise koji odgovaraju različitim mislima. Posle toga skenira se mozak da bi se očitali zapisi i predvidelo šta osoba misli.

Kako bi moglo da se koristi ?

Tehnologija bi poboljšala rad kompjutera pod kontrolom ili vođenih kompjutera, pokretanje veštačkih udova i sistem koji reaguje na misli. Naprednije verzije bi koristile pri saslušanjima kriminalaca i proceni zatvorenika pre nego što budu pušteni na slobodu. Pored toga, moguće je izdvojiti ljude koji imaju nameru da izvrše neko krivično delo, pre nego što dođe do toga.

Istraživači usavršavaju tehniku, da bi razlikovali prolazne misli od istinskih namera.