Skandal koji je prelio čašu u Francuskoj: Privatni američki kabinet radi posao Ministarstva zdravlja?

Nataša Jokić, Strazbur

Iako mesečno dobija dva miliona evra, savetodavni kabinet McKinsey nije predvideo da neće biti dovoljno super-fižidera za Fajzerovu vakcinu
(ilustracija, doza vakcine Fajzer-Biontek, izvor Liberasion)

Ministarstvo zdravlja Francuske zatražilo je u decembru od privatnog američkog kabineta McKinsey savetodavne usluge u pogledu vođenja kampanje vakcinacije. Francuska vlada plaća kabinet McKinsey dva miliona evra mesečno novcem poreskih obveznika. Direktor francuske filijale ovog američkog kabineta je sin bivšeg socijalističkog premijera Lorana Fabiisa (Laurent Fabius), jednog od simbola takozvane „kavijar-levice“.

Vest o angažovanju kabineta McKinsey prvo je preneo američki sajt Politico, da bi je zatim potvrdio satirični nedeljnik Kanar anšene (Le Canard enchainé), a zatim i nedeljnik Le Point koji je objavio detalje iz ugovora.

McKinsey-logo

Poznata savetodavna firma McKinsey

Uloga skupog savetnika

Ispostavilo se da o kampanji vakcinacije odlučuje višespratna birokratska struktura: generalna uprava za socijalnu koheziju (koja se bavi i domovima za stara lica), telo za opšte funkcionisanje, odgovorno lice za vakcinaciju, odgovorno lice za logističku podršku vakcinaciji, generalni sekretar, direktor kabineta i konačno ministar.  

Prema pisanju nedeljnika Le Point, u Ministarstvu objašnjavaju da je ključni problem kako usaglasiti i „koordinisati“ sve ove centre odlučivanja vezane za kampanju vakcinacije. Zato je Ministarstvo zdravlja, i pored svih državnih agencija, pod-agencija i zaposlenih, odlučilo da zatraži usluge privatne savetodavne agencije.

Ministarstvo dalje tvrdi da kabinet McKinsey „ni u kom slučaju“ nema uticaja na odluke vlade „političke ili zdravstvene prirode“.

Našavši se pod pritiskom javnosti, Ministarstvo je konačno definisalo da su se skupi saveti kabineta McKinsey ticali i tiču isključivo „logistike“ u vezi sa kampanjom vakcinacije.

Ovo je izazvalo veoma loš utisak u javnosti jer je kampanja započela krajnje sporo i u haosu, upravo u pogledu logistike. Francuska je zbog toga zemlja koja najmanje i najsporije vakciniše iako je do juče u apsolutnim brojevima dato oko 130 hiljada vakcina.

Zaboravljeni frižideri?

U početku su mnogi mislili da vakcinalna kampanja ne napreduje zato što Francuzi ne žele da se vakcinišu ali je prost račun pokazao suprotno: Francuska ima 20 odsto odraslih stanovnika koji žele odmah da se vakcinišu. To u apsolutnim brojevima znači da je 10 miliona građana spremno da primi odmah prvu dozu, a za tri nedelje drugu.

Ispostavilo se da problem nisu, za sada, oni koji odbijaju da se vakcinišu, već činjenica da Francuska ne može da obezbedi 20 miliona vakcina za period od tri nedelje.

Vakcina nema dovoljno, a i oko ovih koje su stigle u Francusku ima problema vezanih za transport i održavanje – takozvana „logistika“.

Naime, jedina vakcina za sada je RNK-vakcina Fajzer/Biontek koja mora da se čuva u superfrižiderima na temperatiri od minus 80 stepeni. Sve zemlje, osim Francuske, odlučile su da koncentrišu vakcinaciju u velikim centrima – vakcinodromima u koje će biti dovoženi građani.

Jedino je Francuska, protivno zdravorazumskoj logici, odlučila da razvozi Fajzerove vakcine na što više mesta i vakciniše u domovima za stara lica, ambulantama, bolnicama i apotekama širom zemlje.

Skupi privatni savetnici francuskog ministarstva zdravlja jedino nisu predvideli da neće biti dovoljno super-fižidera za ovako usitnjenu mrežu mesta za vakcinaciju.

Uz sve ovo, kao da su zaboravili da vakcina  Fajzer / Biontek, posle „pakovanja“ u doze od po pet vakcina, može da se čuva svega nekoliko dana na temperaturi od minus pet do minus osam stepeni.

Više medija prenelo je informaciju iz izvora bliskih ministarstvu zdravlja da je zbog problema sa čuvanjem i prevozom izgubljeno oko 30 odsto vakcina koje su morale da budu bačene zbog prekoračenja roka čuvanja na temeraturi višoj od 80 stepeni.

Pandemija - unosan posao za savetnike

Odgovarajući na pitanja medija, Ministarstvo zdravlja priznalo je da se obratilo i drugim privatnim firmama kao CITWELL i JLL za savetodavne usluge u pogledu “logistike” i “operativne koordinacije”.

Na pitanje Okovanog patka koja je cena savetodavnih usluga, portparol vlade Gabriel Atal nije želeo da odgovori, ali je zato skrenuo pažnju novinarima da su u vreme više predsedničkih mandata vlade “angažovale privatni sektor” za “više desetina projekata”.

Pre dve godine tadašnji premijer Eduar Filip (Edouard Philippe) izazvao je polemiku zato što je angažovao jedan međunarodni kabinet advokata da napišu tekst predloga jednog zakona i studiju o  posledicama koje će taj zakon izazvati.

Pozivajući se na američki istraživački portal ProPublica, nedeljnik Pari-Mač ( Paris-Match) je preneo da je pandemija kovid-a 19 „omogućila kabinetu McKinsey da sklopi ugovore vredne više desetina miliona dolara“.

ProPublica, pišući o američkim prilikama još letos, objavljuje: „Za najpoznatije svetske konsultante za korporativno upravljanje, pomoć u suzbijanju pandemije bila je blagodet. Nije jasno šta je vlada dobila zauzvrat.“

Sada se čuje i da je više članova kabineta McKinsey dalo doprinos izbornoj kampanji predsednika Makrona 2017. godine i da je zato ovaj kabinet i dobio posao savetovanja.

cenovnikMcKinsey

Američki cenovnik usluga McKinsey, sa pandemijskim popustom

Zaposleni u bolnicama stupili u štrajk

Uz sve ovo francuski mediji su preneli da je Ministarstvo zdravlja razaslalo pogrešna uputstva za vakcinaciju. Prvo uputstvo je namenjeno medicinskim centrima u domovima za stara lica, a drugo medicinskim sestrama, lekarima i apotekama.

Prema pariskom dnevniku Le Figaro, problem je u tome što su ti dokumenti sadržali više grešaka… koje su zatim bile ispravljene na diskretan način bez upozorenja na potencijalnu opasnost od primene onog što sadrže prethodne verzije sa greškama.

Saznalo se i da je univerzitetska bolnica u Nici dobila od državne zdravstvene agencije špriceve sa iglama koje su bile previše kratke da bi poslužile prilikom vakcinacije. Na brzinu su se snašli i upotrebili špriceve iz sopstvenih bolničkih rezervi.

U isto vreme državnim i univerzitetskim bolnicama je izgleda “pukao film”. Juče je veliki broj zaposlenih u oko hiljadu francuskih javnih bolnica stupio u “neograničeni štrajk”.

fra-patrik-pelu-sind-hitne-

Patrik Pelu, predsednik sindikata lekara hitne pomoći 

Lekarima i naročito medinskim sestrama i drugom medicinskom i bolničkom osoblju vlasti su proletos obećale povećanje plata ali i bolje uslove rada, što pre svega znači zapošljavanje većeg broja ljudi. Naravno da se to nije dogodilo jer je potpuno u suprotnosti sa tržišnom logikom rentabilnosti po kojoj najmanji mogući broj zaposlenih treba da odradi najveću moguću količinu posla.

Kapaciteti u državnim bolnicama koje nose teret epidemije u Francuskoj ne samo da se nisu povećali od proletos – već su i smanjeni. Ukoliko bi se raširio “britanski virus”, što je skoro nemoguće izbeći, vrlo je verovatno da će doći do bolničkog kraha kao u martu i aprilu.

“I pored obećanja – menadžeri i dalje rukovode bolnicama. Dosta nam je toga”, izjavio je dr Patrik Pelu (Patrick Pelloux), predsednik sindikata lekara hitne pomoći koji je pozvao kolege da stupe u štrajk.

Nepodnošljiva lakoća raspanja novca poreskih obveznika i lažnih vladinih obećanja dovela je do isčezavanja poverenja građana u državne institucije i javnu reč.

Atmosfera je takva da je komentator konzervativnog dnevnika Le Figaro (a ne nekog levičarskog lista), upozorio ovih dana da „država mora da čuje revolt koji sve više raste”.

 

 

 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...