POVRATAK KUGE

Kao nijedna druga bolest, kuga asocira na užas. Jedna od najsmrtonosnijih bolesti u istoriji čovečanstva ubila je najmanje trećinu populacije Evrope u 14. veku. Verovatno je bila i jedno od prvih sredstava biološkog ratovanja. Priča se da su četrdesetih godina 14. veka Mongoli katapultirali svoje ratnike, umrle od kuge, preko zidova grada Kafa na Krimu.

Međutim, kuga nije bolest daleke prošlosti. Iako je broj prijavljenih slučajeva bio u opadanju sredinom prošlog veka, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sada kugu svrstava u grupu bolesti koje se "ponovo pojavljuju". Niko ne predviđa pandemiju poput Crne smrti koja je razorila Evropu. SZO beleži najviše nekoliko hiljada slučajeva godišnje u celom svetu, a ako se prepozna i otkrije u ranoj fazi kuga se uspešno leči antibioticima. Međutim, od početka devedesetih godina 20. veka kuga se vratila na mesta - uključujući Indiju, Mozambik, Alžir i delove Kine - na kojima je nije bilo godinama, pa čak i decenijama. Promenio se i njen "otisak" na našoj planeti, piše u članku objavljenom u prošlom broju časopisa PLos Medicine. Sedamdesetih godina prošlog veka, najviše slučajeva kuge je bilo u Aziji; danas se više od 90 procenata javlja u Africi. Problem za epidemiologe: zašto se ljudska kuga ponovo pojavljuje?

Yersinia pestis

Kuga obitava u mnogim vrstama glodara i najčešće je na ljude prenose buve. Naučnici znaju u kojim se delovima sveta nalaze zaražene životinje, ali je to samo početak procesa razumevanja dinamike i načina širenja zaraze. Širenje ne zavisi samo od bakterije Yersinia pestis, već i od interakcije glodara i, što je najvažnije, od kontakta ljudi i divljeg sveta. Dobar primer je Madagaskar. Decenijama je kuga bila ograničena na planinske krajeve, objavili su u svom radu iz 2004. godine istraživači s Madagaskara i iz Senegala i Francuske. Međutim, pojavila se 1991. godine na obali kada je azijska rovčica nekako "pokupila" zaražene buve. Prethodni povratak kuge u prestonicu Antananarivo bio je u periodu njenog naglog širenja, kada su stanovnici iz loših kuća i udžerica došli u kontakt s crnim pacovima. Kuga je prijavljena i 1998. godine u selima u unutrašnjosti, a verovatno su je uzrokovali pacovi koji su promenili stanište zbog seče šuma.

Pustinjski pacov

Čak i u eri antibiotika, neophodno je praćenje ne samo slučajeva kuge kod ljudi, kaže Nils Kristijan Stenset, rukovodilac Centra za ekološku i evolucionu sintezu u Oslu i vodeći autor članka objavljenog u časopisu PLos Medicine. Proučavajući statističke podatke, koji obuhvataju period od 50 godina, o ljudima, životinjama i bakteriološkoj situaciji u bivšem Sovjetskom Savezu, njegov tim je otkrio da se ljudska kuga u Kazahstanu javlja samo kada populacija pustinjskih pacova zimi dostigne određeni broj. To naučnike, ističe Stenset, navodi na zaključak da "ponovno pojavljivanje kuge možda ima i klimatsku komponentu".

Ako je tako, globalno zagrevanje bi moglo da uveća opasnost - što nas nikako ne može umiriti, imajući na umu ozbiljnost ove bolesti. "Bacil kuge je trenutno verovatno najpatogeniji infektivni agens na planeti a mi još uvek ne znamo zašto je tako zarazan", kaže Elizabet Karniel, stručnjak za kugu sa Pasterovog instituta u Parizu. Možda više neće ulaziti u istorijske čitanke, ali kuga svakako nije izgubila svoju zastrašujuću moć.

Izvor: Time