Zašto francuski lekari sumnjaju u Fajzerovu vakcinu: Euforija više služi berzama, nego zdravstvu?

“Konačno dobra vest”, “Vakcina nade”, “Vakcina koja sve menja”… Ovako glase naslovi sa prvih strana francuske štampe i udarne najave na elektronskim medijima.

Kao dobra vest koja “otvara prozor za ulazak vetra optimizma” - kako poletno piše dnevnik Le Parisien -  preneta je najava američkog Fajzera (Pfizer) i  nemačkog Bionteka (BioNTech) da raspolažu vakcinom protiv kovid-a19, koja je “90 odsto efikasna”.

Francuski stručnjaci pozivaju na oprez. Naglašavaju da je poznat samo efekat vakcine druge nedelje posle druge doze i da ne znamo koliko dugo nas ona štiti. Reč o preliminarnim rezultatima, a takozvana treća faza ispitivanja još nije završena. Takođe, naglašavaju da je reč o tehnologiji pravljenja vakcine koja do sada nije isprobana na ljudima.

Znatno više nego medicinske stručnjake, vest o vakcini Fajzera i Bionteka zagrejala je finansijske investitore i “digla temperature na međunarodnim berzama”, kako glasi naslov francuskog ekonomskog dnevnika La Tribune.

Profesor Pol Stal: naučnici gledaju sa rezervom na vest o novoj vakcini

Iza spektakularnih naslova - brojna otvorena pitanja

„Svi se raduju ali naučnici sve to uzimaju sa odstojanjem“, rekao je za francuski radio France-Info Pol Stal (Paul Stahl), specijalista za infektivne i tropske bolesti i profesor na Medicinskom fakultetu u Grenoblu.

„To što je nešto najavljeno, ne znači da je to nešto spremno i gotovo, to znači da su podaci sakupljeni tokom kliničkih studija – ohrabrujući“, objasnio je on.

Iza spektakularnih naslova i najava proizvođača stoje brojna otvorena pitanja.

Profesor Stal kaže da treba prvo saznati “da li je reč o vakcini koja štiti jedino osobu koja je inficirana i sprečava razvijanje simptoma ili je to vakcina koja onemogućava da se vakcinisana osoba zarazi, da se virus širi”.

Dalje, kaže on, potrebno je proveriti efikasnost ove vakcine kod starijih osoba, zatim onih sa smanjenim imunitetom kao i onih koji redovno uzimaju lekove protiv različitih patologija.

Profesorka Odil Lone (Odile Launay) i članica naučnog komiteta za kovid 19 u Francuskoj, naglašava da ova „revolucionarna vakcina“, kako je nazivaju neki lekari, mora da bude čuvana na temperaturi od minus 70 stepeni - bez prekidanja „lanca rashladjivanja“.

„Transport na tako niskoj temperaturi donekle je složen ali je izvodljiv. Postavlja se pitanje da li postoje uslovi da se zalihe čuvaju na niskim teperaturama od minus 70 do minus 80 stepeni i da se zatim razvoze do mesta koja su određena za vakcinaciju“, objasnila je Odil Lone za Radio Franc-Inter.

Dr Kristian Brešo (Christian Bréchot) profesor na Univerzitetu u južnoj Floridi, predsednik Global Virus Network i nekadašnji direktor Instituta Pasteur u Parizu, opominje da „treba držati hladnu glavu“ jer treba proveriti da li postoje „sekundarni efekti vakcine“ na duži rok. 

Profesorka Odil Lone 

„Besplatne vakcine“ dva puta plaćene?

Preporuku o „hladnim glavama“ očigledno ne čuju investitori na berzama koje su se „usijale“.

Ekonomski komentatori u francuskim medijima ocenjuju da nikada „ili skoro nikada“ nisu videli ovakvu euforiju na svetskim finansijskim tržištima za čije širenje je bilo dovoljno jedno jedino saopštenja Fajzera. Naravno, Fajzer govori sve najbolje o svom proizvodu.  

Za razliku od lekara – investitore i finansijske igrače ne brine činjenica da je jedino što za sada znamo o ovoj vakcini - ono što piše u saopštenju proizvođača i u zaštićenom protokolu upotrebe. To je sve! Nema naučnog članka koji bi omogućio bolje razumevanje o stvarnom kapacitetu nove vakcine.

Ne čekajući provere, EU je požurila da poruči 300 miliona ovih vakcina, a mnoge države su najavile porudžine.

Stručnjaci iz francuske Observatorije za transparentnost farmaceutske politike dali su objašnjenje za ovu žurbu. Oni su podsetili na podatak koji mnogi zaboravljaju: u istraživanje Fajzer-Bionteka novac su investirali EU i nemačka vlada.

Daleko smo od ideala evropske saradnje u potrazi za efikasnom vakcinom. U interesu građana EU bilo bi da istraživači razmenjuju podatke i sarađuju. Umesto toga, EU je investirala novac evropskih građana – poreskih obveznika u istraživanja privatnih farmaceutskih grupa – ovoga puta američkog giganta Fajzer i nemačkog preduzeća Biontek.

Da li će građani EU deliti i dobit od eventualne prodaje vakcine?

U najboljem slučaju biće im „prodata“ priča kako će vakcina biti besplatna za sve građane. Naravno, to nije istina. Građani bar dva puta plaćaju vakcinu. Prvi put plate vakcinu kada se javni novac iz državnih budžeta ulaže u istraživanja privatnih kompanija ili u istraživanja koja se sprovode u državnim institutima i klinikama za račun privatnih grupa koje onda profitiraju od pronalazaka i patentiraju ih.

Drugi put građani plaćaju vakcinu kada je dobijaju „besplatno“: Privatnim kompanijama vakcine plaća zdravstveno osiguranje koje se finansira iz poreza građana.

„Zvona koja najavljuju kraj rata“

Ko su Biontek i Fajzer?

Nemačko preduzeće Biontek nikada do sada nije proizvelo neku vakcinu. Ima oko 1.500 zaposlenih i specijaliozvano je za istraživanja u domenu imuno-terapija kao i teških i naslednih bolesti. Biontek je osnovao par nemačkih istraživača turskog porekla (Ugur Sahin i Özlem Türeci) koji su specijalizovani za individualne terapije, prilagođene svakoj kancerogenoj bolesti. Ovo farmaceutsko preduzeće razvija tehnologiju ARNm – reč je o molekulu koji omogućava da ljudsko telo proizvede virusne proteine koji će pokrenuti imunitet.

Fajzer je američka farmaceutska grupa osnovana 1849. godine, jedna od najvećih na svetu sa 100 hiljada zaposlenih. Fajzer procenjuje da iduće godine može da proizvede 1,3 milijarde vakcina protiv kovida 19, da će dve doze vakcine biti neophodne za svakog pacijenta i da bi na taj način u narednoj godini moglo da stekne imunitet oko 650 miliona ljudi. 

Fajzer-Biontek najavljuju da bi, prema planovima koje imaju, mogli da proizvedu oko 50 miliona doza do kraja ove godine.

Ekonomski analitičar pariskog dnevnika Le Monde donekle ironično poredi vesti o novoj vakcini sa zvonima koja najavljuju kraj rata, a u ovom slučaju najavljuju početak ekonomske dinamike.

Uprkos nepoznanicama (ne zna se čak ni precizan broj zaraženih u kliničkim studijama), bombastična a nedovoljno potvrđena izjava o 90 odsto zaštićenih vakcinom bila je dovoljna da „zapali“ berze i probudi nadu.

Njaveći skok na pariskoj berzi u poslednjih 10 godina

Klasika u teoriji i praksi komunikacija: kada informaciji dodate veliku dozu emocija, od informacije malo ostane i emocije završavaju posao manipulacije ljudi. Pošto je berza zasnovana isključivo na spekulaciji, bilo koja propagandna priča i glasina mogu da imaju veću važnost nego objektivna – obično “nefotogenična” informacija.  

Tako je juče zabeležen rast od 8 odsto na pariskoj berzi – najveći u poslednjih deset godina. Spektakularan je bio rast vrednosti avionskih kompanija koje su se prethodno našle na ivici propasti: Air France 27 odsto, British Airways – 25 odsto i Easyjet – 35 odsto. Vrednosti Grupe Carnival koja posluje brodovima za turističko krstarenje skočile su za fantastičnih 40 odsto.

Ekonomski analitičari podsećaju da se slično, naglo oživljavanje sektora skoro zamrlog civilnog vazduhoplovstva dogodilo u Kini. Avionski saobraćaj brzo je dostigao nivo pre pandemije.

Očigledno, sva sredstva su dozvoljena za oživljavanje posustalog neoliberalnog ekonomskog modela i njegovog načela „tržište se samo organizuje“. Država može i mora da interveniše samo kada je to u interesu bankarsko-industrjskom kompleksu – onom istom koji je državu osudio na demontiranje i privatizaciju po svaku cenu.