Francuska opet uvodi karantin zbog korona virusa: Da li će Makron „spasiti“ Božić?

U Francuskoj će od petka 30. oktobra ponovo biti uveden karantin na nivou cele države kako bi se usporilo i prekinulo širenje zaraze korona – virusom, koja preti da izbegne kontroli – najavio je francuski predsednik Emanuel Makron.

On je najavio ponovno uvođenje mera zabrane kretanja tokom četiri nedelje. Cilj je da se broj od 40 hiljada zaraženih korona-virusom dnevno smanji na pet hiljada. Podsetio je da su za poslednja 24 sata preminule 523 osobe zaražene korona-virusom.

Mediji komentarišu da Makron na ovaj način pokušava da „spase“ Božić. Drugim rečima, ako se za četiri nedelje smanji broj zaraženih, ima nade da bi tradicionalni porodični praznik Božić, 25. decembra ipak mogao da se proslavi, uz povećanu potrošnju i putovanja koji ga uvek prate. 

Ekonomija i zaraza 

Za razliku od mera ograničenja kretanja koje su bile uvedene proletos, ovoga puta će ostati otvorena obdaništa, škole i gimnazije dok će fakulteti preći na nastavu preko interneta. U domovima za stara lica posete će biti dozvoljene.

Francuski predsednik istakao je da ekonomija ne treba da se zaustavi. Sva preduzeća, koja to mogu, treba da organizuju rad preko interneta, a država će finansijski pomagati one koji to nisu u mogućnosti da učine. 

Sve ovo znači da će Francuzi ponovo morati da - na papiru ili u mobilnom telefonu - popunjavaju potvrde kojima će pravdati svoje izlaske – bilo da decu vode u školu, bilo da idu na posao, bilo da idu u najneophodniju kupovinu kao što su prehrambene namirnice. Svi sastanci van uskog porodičnog kruga i sva javna okupljanja biće zabranjeni.

Kao proletos, svi građani će imati pravo da izađu iz kuća i stanova tokom sat vremena u krugu od jednog kilometra - radi održavanja minimuma fizičke aktivnosti.

Francuski predsednik je rekao da će spoljne granice EU biti zatvorene, dok će unutrašnje biti otvorene. Državljani zemalja članica EU moći će da prelaze spoljnu granicu.

Makron je apelovao na solidarnost građana i ukazao da se ceo svet suočava sa istim problemom. Najavio je da bi problemi sa zarazom mogli da budu rešeni do leta iduće godine kada bi građani mogli da počnu da se vakcinišu. Takođe je rekao da će petnaest dana posle uvođenja mera – dakle polovinom novembra – biti napravljena procena učinka ovih mera.

Razlozi karantina

Francuski predsednik obrazložio je svoju odluku rekavši da za Francusku ne bi bilo prihvatljivo ni da ograničava kretanje isključivo najoseljivijih grupa, ni dopuštanje zaražavanja dve trećine stanovništva kako bi se stekao kolektivni imunitet.

“To bi značilo više stotina hiljada preminulih – što je neprihvatljivo”, rekao je Makron.

Osnovni razlog uvođenja ograničenja mera kretanja su kapaciteti prijema na odelenjima za intenzivnu negu.

U svom obraćanju naciji sinoć Makron je indirektno pokušao da odgovori na kritike. Rekao je da umesto pet hiljada kreveta u intenzivnoj nezi sada ima ukupno deset hiljada kreveta.

Istina, do udvostručavanja broja kreveta došlo se „rastezanjem“, tako što su neka odelenja delimično pretvorena u intenzivnu negu i što su otkazane operacije koje nisu hitne.

Problem je u tome što „rastezanje“ kapaciteta ne može da bude beskrajno.

Francusko zdravstvo iscrpljeno je menadžerskim vođenjem i štednjom. U proteklih dvadeset godina zatvoreno je ukupno oko sto hiljada bolničkih kreveta i na stotine državnih bolnica.

Sada je vladin prioritet da se izbegne slom sistema zbog prevelikog broja pacijenata sa komplikacijama u fazi kada je zaraza najintenzivnija.

Svi se još sećaju kako je to izgledalo u južnom Alzasu kada je „pao“ sistem u bolnicama u Kolmaru i Miluzu gde su pacijenti kojima je bila neophodna pomoć – vraćani kući – jer nije bilo mesta. Primani su „prioritetni“ pacijenti – odnosno oni koji su mlađi i imaju više šanse da prežive.

Činjenica da još nema efikasnog tretmana protiv koorona-virusa i da prva vakcina neće izaći na tražište pre leta iduće godine – predstavljaju ključne razloge za ponovono uvodjenje karantinskih mera, prenose francuski mediji.

Uz to ide i činjenica da je Francuska još daleko od kolektivnog imuniteta koji nastaje posle usporavanja kruženja virusa kada je zaraženo oko 60 odsto stanovništva.

„Sa ponovnim uvođenjem opšte zabrane kretanja dobićemo iste rezultate kao u martu-aprilu“, kaže načelnica odelenja za zarazne bolesti u bolnici Saint Antoine, podržavajući tako nade da bi Francuska i ove godine mogla da ima tradiconalni Božić sa potrošnjom koja bi ohrabrila posustalu ekonomiju.

Glasovi kritike

Uporedo sa ovim prognozama i dalje se čuju glasovi kritike koji optužuju vladu da neuko rukovodi epidemiološkom situacijom. Lekar Didie Monte iz Monpeljea, specijalista za sigurnost namirnica i upravljanje zdravstvenim krizama, optužio je vladu da „plaši narod“ i da širi paniku. Podržalo ga je još tri stotine njegovih kolega – uglavnom sa juga Francuske

Dr Monte tvrdi da u Francuskoj „ne znamo“ da tumačimo brojeve i procente koji govore  o zaraženima. 

„Svakako postoji namerno izazvan problem sa računanjem da bi se ljudi uplašili“, napisao je on.

U grupu kritičara vlade zbog „plašenja“ naroda spada i dr Didie Rault, direktor bolničkog-univerzitetskog instituta u Marseju koji je još od aprila u „ratu“ sa zdravstvenim vlastima.

Dr Rault je tvrdio da je uspešno lečio zaražene pacijente starim lekom protiv malarije - hlorokinom u kombinaciji sa antibiotikom. To je lek koji više ne donosi dobit jer je patentu, posle 20 godina, istekla važnost. Sada kada su zdravstvene vlasti išle dotle da su zabranile upotrebu hlorokina u slučajevima zaraze korona – virusom, dr Rault je zapretio tužbom. On smatra da u institucijama javnog zdravlja sede ljudi koje je kupila zdravstvena industrija.

Posle svih ovih kontradikcija i međusobnih optužbi, posle terorizma i serije loših vesti, „običnim“ ljudima u Francuskoj dobro bi došao jedan Božić – da se praznuje kao nekad. U tome se bar svi slažu.