Epidemija se bliži kraju u Francuskoj: Građani tuže premijera i ministre

Nataša Jokić, Strazbur

Pravosuđe, ali i parlamentarne istrage tražiće odgovor na pitanje o tome zašto je zemlja dočekala epidemiju bez maski i da li je vlada „lagala“, kako je optužuju neki lekari i članovi porodica preminulih lekara
(foto, Javni tužilac Remi Hajc vodi istragu o četiri ključne optužbe: „Ubistva i povrede iz nehata“, “Dovođenje trećeg lica u opasnost“, „Namerno ne-pružanje pomoći ugroženima“ i „Namerno odustajanje od borbe protiv nepogode“)

Francuski javni tužilac Remi Hajc najavio je otvaranje preliminarnih istraga povodom 80 tužbi koje su protiv članova vlade podneli građani, sindikalna i lekarska udruženja, stavljajući im na teret loše rukovođenje u toku pandemije.

Uporedo sa ovom pravosudnom istražnom procedurom, počinje i rad dva poslanička odbora u oba doma Skupštine, sa ciljem da se utvrdi kako je vlada rukovodila u vreme epidemije. Uz to, sama vlada najavila je mogućnost formiranja „nezavisne“ komisije.

fra-anjes-bizen-

Bivše ministarka zdravlja Anjes Bizen

Četiri ključne optužbe

Građani su podneli najveći broj tužbi protiv premijera Eduara Filipa, kao i protiv bivše ministarke zdravlja Anjes Bizen i sadašnjeg ministra zdravlja Oliviea Verana.

Bizen je februaru podnela ostavku da bi se kandidovala na lokalnim izborima. Zatim je polovinom marta - u jeku epidemije - javno priznala da je još od decembra znala da epidemija preti Francuskoj i da je o tome obavestila premijera u januaru ali da on ništa nije preduzeo. Istovremeno, Bizen je tokom februara i marta izjavljivala upravo obrnuto –  da za Francusku nema opasnosti.

Protiv bivše ministarke zdravlja i sadašnjeg ministra podneseno je oko tridesetak tužbi. Sudu su se obratili lekari i studenti koji su bili dežurni na glasačkim mestima u toku prvog kruga lokalnih izbora, održanih u jeku epidemije. Tužbe su podneli i građani koji su se zarazili tokom izbora ili članovi porodica onih koji su se tada zarazili i zatim preminuli.

Pojedinačnu tužbu protiv zdravstvenih vlasti Francuske podnela je, između ostalog, udovica lekara hitne pomoći Erika Lupiaka koji je preminuo od posledica infekcije korona-virusom. Kler Lupiak optužila je zdravstvene vlasti da su “lagale” i zato su krive za smrt njenog muža.

Dr Lupiak u više navrata je tražio objašnjenja od uprave bolnice, znao je da je u opasnosti, ali je ipak dolazio na posao zbog osećanja lekarske dužnosti u danima zaraze. Uprava bolnice u kojoj je radio dr Lupiak tvrdi da je zaštitni materijal bio na raspolaganju lekarima, ali udovica dr Lupiaka tvrdi da je to laž.

„Da je moj muž imao  masku FPP2 koja potpuno štiti u bolničkim uslovima  – danas bi bio živ“, izjavila je ona novinarima, najavljujući u maju tužbu protiv sadašnjeg ministra zdravlja Oliviea Verana kao i protiv njegove prethodnice Anjes Bizen, koje optužuje za “ponavljanje grešaka i teških laži”.

fra-olivie-viren-min-zdravlja-

Ministar zdravlj Francuske Olivie Veran

Javni tužilac Remi Hajc, naglasio je da zadatak pravosuđa nije da „utvrdi političku ili administrativnu odgovornost već da utvrdi da li su počinjeni krivični prekršaji“.

On je rekao da će istražne procedure biti grupisane i da će njihovo sprovođenje omogućiti da se ustanovi zajednički dokumentarni fond o naučnim saznanjima. Remi Hajc je podsetio da za prekršaj o kome se govori u tužbama, krivični zakon predviđa da treba „utvrditi odgovornost s obzirom na sazanja kojima se raspolagalo u trenutku kada su sporne odluke donošene“.

Istraga će biti usredsređena na četiri ključne optužbe: „Ubistva i povrede iz nehata“, “Dovođenje trećeg lica u opasnost“, „Namerno ne-pružanje pomoći ugroženima“ i „Namerno odustajanje od borbe protiv nepogode“.

Većina tužbi podneta je protiv nepoznatog lica, a na istražnim organima je da utvrde da li državni funkcioneri i administrativne vlasti treba da budu optužene.

Parlamentarne istrage

Tužbe su podnete u ime više stotina lekara opšte prakse, koji imaju privatne kabinete van bolnica. Francusko udruženje ovih (porodičnih) lekara, kojima se pacijenti prvo obraćaju pre nego što idu u bolnicu, objavilo je da je 16 odsto njegovih članova bilo zaraženo korona-virusom, a da je preminulo njih više od 50.

Reč je o lekarima koji primaju pacijente u svojim kabinetima i koji idu u kucne posete pacijentima što je povećalo mogućnost njihovog zaražavanja.

U vreme kada je zaraza bila na vrhuncu u martu i u aprilu, radili su bez dovoljno maski, rukavica i sredstava za dezinfekciju.

Sve je više tužbi u kojima se traži identfikacija i kažnjavanje odgovornih zbog toga što su u domovima za starija lica mnogi preminuli jer nije bilo dovoljno zaštite od zaraze. Dva istražna suda su otvorila istrage protiv vlasnika lanca domova za stare grupe Korian za koje se ispostavilo da su štedeli čak i na hrani i pored toga što su usluge skupo naplaćivali.

Parlamentarne istrage trajaće šest meseci, a u odborima će zasedati tridesetak poslanika iz svih političkih grupa. Poslanici će, kako je to običaj u tokom parlamentarnih istraga, organizovati slušanja. Saznanja do kojih poslanici i senatori dođu za vreme suočavanja sa učesnicima kontroverznih događaja u toku pandemije, mogu da dovedu do rasprave na plenarnom zasedanju u parlamentu i da dovedu i do predloga izmene zakona ili novih zakona.

Francuska nacionalna skupština (parlament i senat) baviće se pre svega pitanjem „zdravstvene prevencije“ ali i izlaskom iz vanrednog zdravstvenog stanja.

Gde je nestalo 900 miliona maski?

U središtu će svakako biti pitanje kako i zašto se dogodilo da Francuska dočeka pandemiju bez maski i zaštitne opreme u strateškim rezervama. Ministar zdravlja Olivie Veran već je potvrdio u parlamentu da strateške rezerve nisu obnavljane od 2013. godine kada je u njima bilo popisano više od milijardu hirurških maski i 88 miliona maski FPP2 za potpunu zaštitu u bolničkim uslovima. Početkom marta ove godine konstativano je da ima samo 100 miliona hirurških maski (koje se menjaju svaka 4 sata) i nijedne maske FPP2. Gde je nestalo 900 miliona maski – treba tek da se utvrdi.

Već se vodi istraga o otkriću jednog od savetnika ministra zdravlja koji se dopisivao sa dobavljačima maski iz Kine tražeći da mu plate dva odsto vrednosti. Javnost očekuje i odgovor na pitanje kako je moglo da se dogodi da u bolnicama medicinsko osoblje ostane bez zaštitne odeće i maski, bez lekova kao i zašto je sistem tako brzo pao u južnom Alzasu gde je bilo žarište epidemije.

Ostaje i sistemsko-ideološko pitanje: zašto je Francuska izgubila zdravstveni suvernitet? Zašto je zdravstvena državna politika zamenjena poslovnom politikom farmaceutskih grupa koje su sve od reda sirovinu za lekove kupovale tamo gde su cene najniže – u Kini – od koje sada svi zavise.

Konačno, oni koji su vodili politiku štednje u zdravstvu, poveravajući menadžerima rukovođenje bolnicama – treba sada da polože račune. Predsednik Makron, do juče zakleti neoliberal i zagovornik štednje u zdravstvu, izjavio je da zdravstvo više neće moći da bude podređeno tržišnim zakonima. Podnoseći tužbe, na stotine lekara i građana mu je dogovorilo da “reči nisu dovoljne”.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...