Trgovina drogom u vreme izolacije

Sanitarne mere izolacije u Francuskoj, koje su stupile na snagu 15. marta, onemogućile su preprodavce droge da budu dobro snabdeveni. Zatvorene granice i pojačane kontrole retkih putnika, učinili su skoro nemogućim snabdevanje francuskog tržišta iz različitih međunarodnih kanala. Krijumčari, poznati pod imenom "mazge", koje su uz velike rizike iz Kajena, glavnog grada francuske prekomorske teritorije Gvajane, avionima donosili drogu za kontinentalnu Francusku, zbog restrikcija ne mogu da putuju. Na Martiniku, francuskoj prekomorskoj oblastu u Karipskom moru, iz istog razloga, došlo je do gomilanja južno-američkog kokaina.

Takođe, snabdevanje putem "go-fast", izuzetno brzih automobila koji su, uz rizike, za kratko vreme prenosili veće količine marokanskog kanabisa od španske granice do Pariza, više nije moguće. Ostaju jedino prekomorski kontejneri kojima dolazi kokain poslat iz Južne Amerike. Međutim, narkotici koji su stigli u kontejnerima nalaze se u lukama, ali kriminalci se ne usuđuju da odu po njih za vreme izolacije i kontrole kretanja.

Tokom prve nedelje izolacije, grupa preprodavaca droge, u pariskom predgradju Melan, obučeni u kombinezone i sa maskama na licu, paradirali su gradom i objavljivali slike na društvenim mrežama

Povećanje cene narkotika od 40 do 100 odsto

Klimatski uslovi ne dozvoljavaju Francuskoj da gaji biljke od kojih se prave narkotici, a proizvodnja u staklenicima nije dovoljno razvijena. Zato je logična posledica prekida u snabdevanju tržišta, pre svega, bila iscrpljivanje zaliha na nacionalnoj teritoriji. Istovremeno, ulični preprodavci droge imaju otežan posao zbog neprekidnih kontrola policije i žandarmerije.

Sve te promene na tržištu dovele su do nestašice narkotika i povećanja cena, pre svega, kanabisa i kokaina. Hašiš, u polugrosističkoj prodaji, skočio je za 40 odsto, sa 2.500 evra na 3.500 evra za kilogram. U nekim francuskim regionima maloprodajne cene kanabisa su duplirane i dostigle su 100 evra za 10 grama. Kokain je, u maloprodaji, poskupeo za 67 odsto, sa 60 evra na 100 evra za gram, piše u dokumentima OFAST-a, novosnovanog biroa za koordinaciju borbe protiv krijumčarenja narkotika na francuskim teritorijama.

Oblasti koje se nalaze u blizini španske granice i prema Belgiji, u blizini Holandije, lakše se snabdevaju, tako da su tamo cene narkotika ostale stabilne. Pošto su autoputevi kontrolisani, manji transporti, namenjeni lokalnom tržištu, vrše se preko retko upotrebljavanih puteva. U Marseju, tradicionalnoj raskrsnici krijumčara narkotika, cene su ostale relativno stabilne, ali se očekuju nestašica.

Francuski preprodavci droge prilagodili su se novim uslovima i počeli svoje usluge da reklamiraju preko društvenih mreža

Komercijalni rat i rivalstvo među bandama

U Parizu, policija je zabeležila veliki pad potrošnje narkotika. Oni koji su znali da neko vreme neće slobodno moći da izađu na ulice i koji nisu želeli da rizikuju policijske kontrole, naručili su veće količine i stvorili zalihe. Međutim, većina uživalaca droga, koji još uvek nisu u velikoj zavisnosti, poštovali su sanitarne mere i nisu išli u nabavku. Potom, pad društvenog života i zatvaranje noćnih klubova i diskoteka, učinio je da se Parižani manje drogiraju.

Međutim, kako vreme prolazi, mnogi od njih su spremni da ponovo nabave narkotike, pa čak i da ih plate skuplje. Preprodavci droge su se snašli i svojim klijentima zakazuju sastanke na parkinzima samousluga ili unutar samih prodavnica. U pisanim telefonskim porukama, dileri uredno naznačuju da poštuju sva sanitarna pravila, te da imaju maske i rukavice. Ovakvo ponašanje ukazuje da preprodavci droge moraju da brinu ne samo o sopstvenoj sigurnosti i sigurnosti robe, nego i o sigurnosti svojih klijenata.

Trenutno, na ilegalnom francuskom tržištu narkoticima, prilike su slične bilo kom segmentu legalnog tržišta. Krupni kriminalci koji raspolažu velikim količinama novca, neposrednim vezama sa inostranstvom i dobrim kapacitetom stvaranja zaliha, mogu da kupe veće količine narkotika po grosističkim cenama. Potom, oni te narkotike mogu brzo da stave u maloprodaju i tako da preuzmu klijentelu i teritorije sitnijih kriminalaca.

Takve prilike su, neminovno, dovele do komercijalnog rata i rivalstva među bandama, što u slučaju narko-dilera znači i nasilje sa ubistvima. U pariskom predgradju Aržantej, 24. marta, jedna grupa kriminalaca, dilera, uhvatila je člana protivničke bande, strpala ga u podrum, a pošto su ga pretukli, polili su ga benzinom i zapretili da će sledećeg puta i da ga zapale.

Tokom rutinske kotrole vozila i dokumenata, sredinom aprila u pariskom perdgradju Sen-Žermen-an-Le, policajci su osetili miris kanabisa i posle pretresa pronašli drogu pripremljenu za prodaju

Novi putevi droge

Stručnjaci pretpostavljaju da bi, u slučaju dužeg zatvaranja granica i većih kontrola, krijumčari droge morali da pronađu nove puteve transporta i snabdevanja tržišta. Tako bi, na primer, Holandija mogla da postane velika narko-pijaca. Holanđani se nalaze u šengenskoj zoni, izolacija kod njih nije obavezna, a kofi-šopovi su dobro snabdeveni svim vrstama droge.

Takođe, udaljene zemlje proizvođači mogu da pokrenu drugačije puteve slanja narkotika za Evropu o čemu svedoči avionska nesreća u Hondurasu. Tamo se, 21. marta, srušio kolumbijski avion koji je prenosio medicinsku pomoć. Međutim, u olupini aviona nije bilo lekova i medicinske opreme, nego kokain.

Francuska policija smatra da će, tokom epidemije korona virusa u Evropi, prevoz kamionima imati značajnu ulogu u krijumčarenju narkotika. Unutar šengenskog prostora, kretanje hrane, lekova, medicinske opreme i ostalih neophodnih proizvoda biće olakšana, što će organizovani kriminal iskoristiti za svoje potrebe.