Druga nedelja karantina u Francuskoj
Dobro je udaljiti se od izvora zebnje, a danas su to vesti emitovane na razne načine – televizija, internet, društvene mreže... Najbolje je čitati knjige, slušati muziku ili se baviti nekim lakim ručnim radom
(ilustracija, Čitave porodice moraće, tokom mesec dana, da provode zajedno 24 časa i da nađu načina kako da održe mir i saradnju)
Druga nedelja povlačenja u kuće i stanove krenula je u Francuskoj, mnogo organizovanije i mirnije nego prva. Prodavnice najosnovnijih kućnih potreba relativno su dobro snabdevene, a građani više ne kupuju, panično, proizvode koji bi trebali da im omoguće nekoliko dana života više u slučaju smaka sveta.
Preduzeće Nilsen, stručnjak za marketinške analize, izmerilo je prodaju određenih proizvoda u prvim danima francuske sanitarne krize. U odnosu na isti period prošle godine, prodaja brašna porasla je za 206 %, testenina za 196 %, gumenih rukavica za 362 %, a toalet papira za 38 %. Ono što nije zabeleženo, jeste da su kupci opustošili police i frižidere sa povrćem. Iako Francuzi preterano ne vole povrće osim krompira, pasulja i šargarepe, svi su čuli da je povrće dobro za zdravlje, pa su rešili da sebi ekspresno pomognu. Verovatno je zbog toga i eksplodirala prodaja zamrzivača, jer je trebalo sudnji dan sačekati dobro opremljen.
Rafovi samousluga, opustošeni po objavi o izolaciji, bili su ponovo napunjeni na početku druge nedelje karantina
Krađe sanitarne opreme
Sreća svih Francuza je što u njihovom zakonu ne postoji Drugi amandman, kao u Americi, kojim se građanima garantuje pravo da poseduju i nose oružje. Tako je početak sanitarnih mera u SAD-u doveo ne samo do velikih redova za kupovinu hrane, nego i za nabavku oružja koje, po njihovom mišljenju, spada u najosnovije kućne potrebe.
Mada, i bez kupovanja oružja, francuski sitni kriminalci krenuli su u akciju prvih dana. Pored obijanja magacina sa hranom i opremom, presretanja kamiona koji su dostavljali robu, oni su, iz bolnica, krali hidroalkoholni gel za ruke, maske i rukavice. Tako je iz različitih bolnica nestalo više od 30 hiljada rukavica i hiljade flašica gela. Te krađe su se nadovezle na već postojeći manjak i učinile uslove u bolnicama još težim.
Takođe, nedostatak zaštitnih maski prinudio je i građevinare da obustave radove, jer više nisu mogli da obezbede sigurne uslove zaposlenima. Odluka Federacije građevinara, donesena prvih dana sanitarnih mera, iznervirala je Miriel Peniko, ministarku rada koja je, u toku oglašavanja na televiziji, građevinare nazvala lenjivcima i defetistima. Tako su Francuzi još jednom mogli da se uvere da u očima političke elite, obični građani nemaju nikakvu vrednost.
Mirijel Peniko, ministarka rada, smatra da nezaštićeni građevinski radnici moraju da nastave sa radom i da rizikuju živote, jer je građevinarstvo motor francuske privrede i ekonomije
Mesec dana sa porodicom – užas !
Pored panike i straha za sopstveni život, Francuzi su se susreli i sa još jednim neobičnim problemom – produženi boravak, sa porodicom, u zatvorenom prostoru. Uobičajeno je da su ljudi, zbog radnih obaveza i zbog društvenih mreža, zajedno provodili vrlo malo vremena.
Kada sam se sa kolegom pozdravljao, zadnjeg dana na poslu, on mi reče da misli da će karantin doprineti demografskom bumu Francuske. Ja sam dodao – i broju razvoda, ne znajući da se upravo tako zbilo u Kini.
Naime, kada su kineske vlasti objavile kraj šestonedeljnog karantina, mnoštvo parova je odjurilo da se razvede. Prema pisanju lokalne štampe, u gradu Dačžou u provinciji Sečuan, tokom desetak dana slobodnog kretanja, podneto je preko tri stotine zahteva za razvod i supružnici su morali da čekaju u redovima da bi stigli do olakšanja.
Marlen Skijapa, francuski državni sekretar za jednakost žena i muškaraca, upozorila je da bi izolacija mogla da dovede ojačavanja netrpeljivosti, ali i do kućnog nasilja nad ženama. Zato je obezbeđeno da državni servisi zaduženi za suzbijanje nasilja prema ženama, ostanu aktivni tokom čitavog perioda izolacije.
Udaljiti se od izvora zebnje
Već od samog početka karantina, francuski psiholozi i psihoterapeuti, putem različitih medija, neprekidno upozoravaju da ne sme da se potceni težina izolacije i naša nenaviknutost na novonastale prilike. Strah od sopstvene smrti, strah od smrti bližnjih, neprekidna zebnja i nesanice, dovode do visokog stepena stresa, a tako i do pada imuniteta.
Zebnja i strah dolaze od utiska da gubimo kontrolu i da ne znamo kuda idemo. Naša psiha predviđa na negativan način i, u tim trenucima, neophodno je vezati se za stvarnost. Sad, u ovom trenutku, kako se osećam?
Potom, dobro je udaljiti se od izvora zebnje, a danas su to vesti emitovane na razne načine – televizija, internet, društvene mreže... Najbolje je čitati knjige, slušati muziku ili se baviti nekim lakim ručnim radom. Takođe, važno je ustanoviti dnevne rituale – ustajanje u isto vreme, umivanje, kućni poslovi, itd. Zatim, postoje i razne vežbe relaksacije, vizualizacije i disanja koje mogu da smanje osećaj straha i stresa. Svakako, najvažnije od svega je sačuvati smirenost, ne paničiti i sačekati kraj epidemije u dobrom zdravlju, kako fizičkom, tako i mentalnom.
