U bogatim zemljama se najčešće umire od raka, u siromašnim od srca

Najčešći uzrok smrti u bogatim zemljama jeste sada rak, a ne srčane bolesti kako je to bilo ranije dosta dugo vremena. Nastala je nova i globalna "epidemiološka promena" među raznim tipovima hroničnih bolesti. Ukoliko se nastavi sadašnji trend, onda će rak postati "najveći ubica" u celosvetskim razmerama. To su glavni zaključci zanimljive analize u poznatom lekarskom časopisu Lanset (The Lancet).

Naučnici su, kako prenosi Rojters, analizirali podatke iz Argentine, Bangladeša, Brazila, Kanade, Čilea, Kine, Kolumbije, Indije, Irana, Malezije, Pakistana, Filipina, Poljske, Saudijske Arabije, Južnoafričke Republike, Švedske, Tanzanije, Turske, Ujedinjenih Emirata i Zimbabvea.

Iako od kardiovaskulanirnih bolesti u svetu i dalje najviše umire ljudi u sredovečnim godinama, u svetskim razmerama ove bolesti su uzročnik smrti u 40 posto slučajeva, u bogatim zemljama sada već rak ubija dva puta više ljudi nego srčane bolesti.

U 2017. godini rak je bio u svetskim razmerama drugi najčešći uzročnik smrti (26 posto slučajeva). Rak će verovatno za nekoliko decenija postati "glavni ubica".

Od oko analiziranih 55 miliona smrtnih slučajeva na svetu u 2017, više od 17 miliona ljudi je umrlo usled raznih kardiovaskularnih poremećaja, pre svega od srčanih smetnji, infarkta i moždanog udara. Oko 70 posto slučajeva je povezano s visokim krvnim pritiskom, visokim holesterolom, lošom ishranom i pušenjem tj sa faktorima na koje je moguće invidividualno uticati načinom života.

U proteklih 20-30 godina lekovi za snižavanje visokog pritiska i nivoa holesterola su, prema ovom istraživanju, "dramatično doprineli snižavanju broja smrti od kardio-vaskularnih bolesti". Viši broj smrti od kardio-vaskularnih bolesti u u zemljama u razvoju su, pre svega, posledica tamošnjeg nižeg kvaliteta zdravstvene službe. U siromašnim zemljama proporcionalne manje je ljudi hospitalizovano i lečeno od srčanih bolesti.