Priznavanje palestinske države: Šta kaže međunarodno pravo?
Iako je Državu Palestina već priznalo tri četvrtine zemalja članica Ujedinjenih nacija, francuske i britanske najave predstojećeg priznanja nose veliku političku težinu. One takođe pokreću pitanje postojanja, prema međunarodnom pravu, suverene države – prenosi francuski Kurie eneternasional
(Gaza City, 15.07.2025 - Posledice izraelskog vazdušnog napada u Gazi, FoNet/AP)
Francuski predsednik Emanuel Makron, najavio je 24. jula da je njegova zemlja spremna da prizna palestinsku državu na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija na zasedanju sledećeg sledećeg septembra.
Sa druge strane Lamanša britanski premijer Kir Starmer je u utorak, 29. jula, objavio da će i Ujedinjeno Kraljevstvo priznati palestinsku državu istog datuma, osim u slučaju da Izrael preduzme „značajne korake da okonča užasnu situaciju u Gazi“, uključujući „bez odlaganja“ ovlašćenje UN da nastave isporuke humanitarne pomoći enklavi, objavi prekid vatre u ratu u Gazi i pruži konačno „jasnu potvrdu“ da neće biti aneksije Zapadne obale – prenosi francuski Kurie enternasional (https://www.courrierinternational.com/article/geopolitique-reconnaissance-de-l-etat-palestinien-que-dit-le-droit-international_233596) u međunarodnom pregledu medija:
Četiri uslova za priznanje suverene države
Britanska najava priznavanja Palestine signalizira veliku promenu u politici jer je od 26. jula više od 250 od 650 članova Donjeg doma potpisalo međustranačko pismo kojim se zahteva da London preduzme ovaj diplomatski korak.
Dvostruka najava - i Francuske i Velike Britanije - stoga otvara put zajedničkom priznavanju Palestine od strane dve stalne članice Saveta bezbednosti UN, koje su takođe članice G7.
Palestinu kao državu već su priznale tri četvrtine zemalja članica UN (147 od 193 zemlje), ističe konzervativni izraelski list Jediot Aharonot u svom engleskom izdanju (https://www.ynetnews.com/article/skw7xvfvxl)
Među ovim zemljama, napominje britanski list Gardijan https://www.theguardian.com/politics/2025/jul/29/uk-to-palestine-mean su sile poput Kine, Indije i Rusije.
U maju 2024. godine, druge evropske zemlje, uključujući Irsku, Španiju i Norvešku, kojima se mesec dana kasnije pridružila Slovenija, priznale su Državu Palestinu, dok je Meksiko to učinio ranije ove godine.
„Kada je Francuska objavila svoju nameru da prizna Palestinu, nijedna zemlja G7 se još nije obavezala na to“, ističe britanski list.
U međunarodnom pravu, Konvencija iz Montevidea iz 1933. godine utvrdila je četiri uslova za priznanje suverene države: stalno stanovništvo, definisane granice, funkcionalnu vladu i sposobnost održavanja međunarodnih odnosa.
Ovi objektivni kriterijumi ne uključuju priznanje od strane drugih zemalja kao preduslov za puno postojanje države. Drugim rečima, pravno postojanje države je nezavisno od njenog priznavanja od strane drugih država.
Argumenti izraelske strane
Izraelska štampa je brzo dovela u pitanje političku i diplomatsku težinu francuske i britanske deklaracije, shvativši da bi one mogle da otvore put drugim priznanjima, posebno od strane Kanade i Australije.
Jediot Aharonot tako prenosi mišljenje izraelskog pravnog stručnjaka Arsena Ostrovskog, koji smatra da Palestinska uprava ne ispunjava osnovne pravne kriterijume za državnost, posebno zbog odsustva „definisanih granica, sposobnosti održavanja istinskih diplomatskih odnosa i istinskog interesa za mir“.
Američki medij Sky News (https://news.sky.com/story/what-does-recognising-a-palestinian-state-mean-13401523) napominje da granice Države Palestine tek treba da budu određene:
„Mnogi veruju da bi trebalo da budu iste kao pre 1967. godine, ali od tada je sve veći broj izraelskih naselja osnivan na Zapadnoj obali, gde sada živi oko 600.000 Izraelaca, kao i u okupiranom Istočnom Jerusalimu.“
