Ogromne rezerve litijuma u Kongu privlače Kinu i Sjedinjene Države
Na jugoistoku Demokratske Republike Kongo, u gradu Manono, nalazi se više od 44 miliona tona ove esencijalne komponente solarnih panela, računara, pametnih telefona i električnih automobila. “Političari gomilaju sav profit od rudarstva, a civilno društvo je potisnuto“, kaže lokalni novinar
(ilustracija, logo francuskog dnevnika Mond)
Sunce je izašlo tek pre sat vremena, a mnoštvo rudara – koje ovde zovu „kopači“ – već su na svojim mestima u lavirintu rupa u kopu Kitololo. U gumenim čizmama ili samo sandalama, naoružani lopatama i polugama, stotine muškaraca, žena, a ponekad i dece, neumorno kopaju pod zemljom u potrazi za tragovima koltana i kasiterita.
„Kop se proširuje svakog meseca“, kaže Floribert (koji nije želeo da se predstavi), star 21 godinu, jedan od među ovim robovima u zemljokopu. Prošle godine, ovde su bila polja, gde smo uzgajali pirinač i slatki krompir. Ali, ljudi više vole da kopaju jer odmah dobijamo platu kada preprodamo sakupljenu i grubo filtriranu rudu. Kad je dan dobar možemo da zaradimo više od 35.000 kongoanskih franaka (oko 10 evra).“
Jedan kilometar dalje, u podnožju veličanstvene katedrale Manono, u centru ovog grada sa oko 180.000 stanovnika, otac Mojs Kiluba, koji je duboko posvećen odbrani prava svojih parohijana, analizira situaciju:
„Minerali su san za mnoge ljude. Postoji velika potražnja za koltanom i kasiteritom, bitnim komponentama digitalne revolucije koja je uzela maha sa širenjem upotrebe mobilnih telefona. I sve se više govori o našem nalazištu litijuma, koje privlači velike svetske sile. Prvo Kina, a sada Sjedinjene Američke Države."
Nalazište kod grada Manonoa, Photo : Gwenn Dubourthoumieu (Le Monde)
Tračak nade
Smešten na jugoistoku Demokratske Republike Kongo (DRK), Manono je bio važan rudarski centar u 20. veku. Zatim je zapao u duboku letargiju počev od 1982. godine, kada su belgijski rukovodioci rudnika kalaja otišli, napuštajući svoje raskošne domove, pogone za preradu i nekoliko gigantskih gomila šljake. Infrastruktura nekadašnjeg perspektivnog grada postepeno je propadala, došlo je siromaštvo, a stanovnici su se držali koltana i kasiterita koje i dalje uspevaju da sakupe iz starih kamenoloma ove “žile“ kalaja.
Tračak nade ponovo se pojavio 2020. godine, kada je australijska kompanija „AVZ Minerals“ otkrila da je grad izgrađen na više od 44 miliona tona litijuma koncentracije 1,65% (16,5 kilograma rude po 1 toni zemlje), najvećoj poznatoj rezervi kamenog litijuma na svetu.
Baš kada je ova komponenta solarnih panela baterija, računara, pametnih telefona i električnih automobila potvrđivala svoju suštinsku ulogu u energetskoj tranziciji, Manono se vratio na globalnu mapu pregovora.
Prvo je nastupila Kina preko grupe „Zijin majning“ (već prisutne u DR Kongu, posebno u Kamoa-Kakuli, najvećem rudniku bakra u zemlji, koji se nalazi u blizini Kolvezija). Od 2022. godine, kompanija je potpisala ugovor o poslovanju, osnovala podružnicu, „Mannono litijum“, posvećenu rudarenju ovog novog belog zlata, pokrenula radove na renoviranju puta koji vodi do velikog grada Lubumbaši, 600 kilometara južno, i otvorila još jedan put koji će stići do jezera Tanganjika, na granici sa Tanzanijom, 300 kilometara istočno. Kineska kompanija je, takođe, obnovila prvu turbinu u hidroelektrani „Mpiana Mvanga“, koja je bila zatvorena od 1998. godine, i započela izgradnju gigantskog industrijskog kompleksa za rudarstvo.
„Planiramo da počnemo sa radom u junu 2026. godine“, najavljuje Đian Hejuan, generalni direktor, u svojoj kancelariji nameštenoj u kontejneru u dnu zemljišne parcele gde će uskoro biti smeštene administrativne i upravne prostorije:
„Tada ćemo otvoriti prvi kongoanski projekat rudarstva litijuma.“
Perspektivna žila
Ali i Sjedinjene Države se već pozicioniraju kako bi dobile pristup ovom perspektivnom nalazištu. Nakon što je pokušao da preuzme kontrolu nad grenlandskim, a zatim i ukrajinskim podzemnim izvorima rudnog bogatstva tokom prvih meseci svog novog predsedničkog mandata, Donald Tramp je iznenada pokazao interesovanje za afrički kontinent i potencijalne poslove koje bi tamo mogao da sklopi. Njegova ambicija je sasvim jasna: da repozicionira svoju zemlju u ovom delu sveta gde je Kina brzo učvrstila svoj položaj u poslednjih trideset godina, kako bi obezbedio pristup strateškim mineralima i omogućio Sjedinjenim Državama da ostanu konkurentne u energetskoj tranzicionoj ekonomiji.
Američki predsednik je 27. juna postigao je svoj prvi diplomatski uspeh, osiguravši potpisivanje mirovnog sporazuma između DR Konga i Ruande. Uslovi sporazuma, za Vašington, mogu se sažeti kao pristup kongoanskim prirodnim resursima u zamenu za diplomatsku i bezbednosnu podršku usmerenu na okončanje ovog tridesetogodišnjeg sukoba. To je prvi korak ka ponovnom otvaranju puta za američke investicije u sada strateškom području pristupa mineralima, jer je nalazište Manono jedan od prioritetnih ciljeva SAD u DR Kongu (zajedno sa rudnikom koltana „Rubaja“ u Severnom Kivuu i „Lobito koridorom“ - dugom železničkom rutom osmišljenom da olakša izvoz minerala preko atlantske obale Angole, tj. u suprotnom smeru od Kine).
U maju je kalifornijska rudarska kompanija „KoBold Metals“ objavila da je spremna da prikupi više od milijardu dolara (približno 865 miliona evra) za razvoj rudarstva litijuma u Manonu. Kompanija je 17. jula potvrdila ovu početnu obavezu potpisivanjem principijelnog sporazuma o početku rudarstva litijuma i šire - o uspostavljanju velikog programa istraživanja u DR Kongu, posebno korišćenjem veštačke inteligencije za identifikaciju najboljih nalazišta.
U kancelariji za rudarstvo u Manonu, prašnjavoj sobi sa zakovanim prozorima, lokalni predstavnik Ministarstva rudarstva, Žan Kimbasenga, pokušava da bude filozofski nastrojen.
„Za sada čekamo dolazak industrijskih operacija“, kaže ovaj veseli četrdesetogodišnjak sa kaubojskim šeširom. „Dok ne počnu, nezaposlenost će i dalje biti na vrhuncu.“
Korupcija i kronizam
Trista metara odatle, u podnožju katedrale, nastojatelj manastira otac Mojs Kiluba je manje optimističan i priznaje da je oprezan u pogledu vladine politike koja „još uvek ne ispunjava očekivanja stanovništva, počevši od pristupa osnovnoj infrastrukturi kao što su škole, medicinska nega, voda, struja i putevi“. On takođe osuđuje korupciju i klijentelizam političkih lidera koji su, prema njegovim rečima, „jasno favorizovali“ dolazak kompanije „Zijin Mining“. Navodi izveštaj Generalnog inspektorata finansija objavljen 2022. u kome se osuđuje činjenica da je tokom ove prodaje „rasprodata“ imovina DR Kongo. Ova državna institucija je procenila gubitak za kongoansku državu na više od 120 miliona dolara.
U dvorištu lokalne radio stanice Trait d'union, novinar Dijemersi Kabila (nije u srodstvu sa bivšim predsednikom Žozefom Kabilom) takođe je zabrinut:
„Manono rizikuje da bude negativno pogođen industrijskom eksploatacijom. Poslovi koje Manonov litijum počinje da nudi plaćeni su ispod kongoanske minimalne plate, koja iznosi 14.500 franaka dnevno. A specifikacije koje navode društvene i ekološke obaveze kompanija prema lokalnim zajednicama još uvek nisu objavljene, iako je trebalo da budu objavljene pre više od godinu dana, prema rudarskom zakoniku. Političari gomilaju sav profit od rudarstva, a civilno društvo je potisnuto.“
Osvajanje kongoanskog litijuma danas se odvija u kontekstu koji podseća na zlatnu groznicu iz 19. veka. Sa jednom značajnom razlikom: dve supersile se sada bore za kontrolu nad mineralima koji u ovom času imaju najveću stratešku vrednost.
