Nemačka želi da privuče strane radnike: Dođite, potrebni ste nam!
“Za tri godine već bi moglo da nedostaje skoro 106.000 ljudi obučenih za zanimanja u ključnom sektoru novih tehnologija“
(ilustracija, Nemački ekonomski institut procenjuje da se radna snaga 2022. godine smanjila za više od 300.000 ljudi jer se više starijih radnika penzioniše nego što mlađih ulazi na tržište rada)
Vlada kancelara Olafa Šolca smatra da je imigracija neophodna za nemačku privredu – prenosi francuski Kurie Enternasional u pregledu nemačke štampe.
Iako se zalaže za više akcija protiv ilegalne imigracije, kancelar namerava da dovede i veliki broj kvalifikovanih stranih radnika.
Obnova migracija ka zapadnoj Evropi
Na zvaničnom sajtu nemačke vlade, ministar ekonomije Robert Habek razgovara sa kandidatima za imigraciju na nemačkom i engleskom jeziku. Kako navodi Dojče vele, on pokušava da ih ubedi da dođu i rade u Nemačkoj.
„Nudimo dobre uslove za rad i odličan kvalitet života“, objašnjava on u video snimku koji prikazuje blistavu energiju i radnike u agrobiznisu. „I uvek smo u potrazi za ljudima koji žele da dođu u Nemačku, da donesu svoj talenat, veštine i entuzijazam.”
Ovakve deklaracije su retke u Evropi. Nakon oštrog pada na vrhuncu pandemije kovid-19, migracioni tokovi su ponovo počeli da rastu preko Mediterana i Zapadnog Balkana. Od 2021. do 2022. broj migranata koji ulaze u EU preko ove dve rute porastao je za 51, odnosno za 36 odsto.
Nemačka strancima olakšava dobijanje radne vize
Neke države, poput Austrije ili Mađarske, zagovaraju oštrije mere protiv imigracije, pozivajući na više deportacija, viznih ograničenja, pa čak i na izgradnju ograda na spoljnim granicama Evropske unije.
„Nemačka je u velikoj meri izolovana unutar EU kada je u pitanju migraciona politika“, komentariše Tagešpigel. Ako kancelar Olaf Šolc želi da se bori protiv ilegalne imigracije, on takođe redovno ukazuje na značajne potrebe Starog kontinenta u kvalifikovanoj radnoj snazi. „Legalna imigracija je neophodna“, izjavio je socijaldemokrata sredinom februara na marginama evropskog samita.
Nekoliko dana kasnije, nemački lider je otputovao u Indiju da prenese sličnu poruku, izveštava Frankfurter algemajne cajtung.
„U poseti Bangaloru, indijskoj Silikonskoj dolini, Šolc je najavio da želi da pojednostavi proceduru za izdavanje viza, posebno za IT stručnjake na visokom nivou.“
„Pitanje života ili smrti“ – potraga za kvalifikovanim radnicima
U Nemačkoj, kompanije se bore sa zapošljavanjem u sektoru nove tehnologije, objašnjava nedeljnik Špigl, pozivajući se na izveštaj Instituta za nemačku privredu (IV).
„Za tri godine već bi moglo da nedostaje skoro 106.000 ljudi obučenih za zanimanja ovog ključnog sektora. Međutim, zemlji su potrebne ruke za njenu energetsku tranziciju, za modernizaciju njene digitalne infrastrukture, i uopšteno govoreći, da bi njena ekonomija funkcionisala.“
Sektori nege, gastronomije, logistike i obrazovanja takođe su pogođeni nedostatkom radne snage. U leto 2022. godine vlada je čak iznela ideju da olakša dolazak turskih radnika da bi upravljali nedostatkom “zemaljskog“ osoblja na aerodromima.
„Potraga za kvalifikovanim kadrom je i dalje pitanje života ili smrti za mnoge firme“, objašnjava ministar rada Hubertus Hajl, a prenosi Dojče vele. Za ovaj nemački državni medij, „cilj socijaldemokrata je da se uspostavi najsavremeniji zakon o imigraciji u Evropi“.
Imajući to na umu, savezna vlada je pokrenula nekoliko reformi, piše Handelsblat. Mora se uspostaviti bodovni sistem inspirisan kanadskom metodom kako bi se kvalifikovanim radnicima olakšao dolazak u Nemačku. Priznavanje stranih diploma mora biti pojednostavljeno i olakšana naturalizacija – uz mogućnost dobijanja nemačkog državljanstva nakon pet godina provedenih na nacionalnoj teritoriji, umesto osam.
Postoje čak, prema ekonomskim novinama, precizni ciljevi: „Vladna koalicija se nada da će privući 50.000 više stranih radnika godišnje ovim predlogom zakona o reformi zakona o imigraciji.
Zadržati doseljenike i – dovesti nove
Predlozi socijaldemokrata, zelenih i liberala međutim, tu se ne zaustavljaju. Oni takođe žele da oko 135.000 ljudi koji su „tolerisani” na nemačkom tlu najmanje pet godina - dobiju novu šansu. Njima je nemačka administracija uglavnom odbila zahtev za vizu, ali oni ne mogu biti vraćeni u svoju zemlju zbog rizika od progona, nedostatka ličnih dokumenata ili čak zbog zdravstvenih problema.
Reformom koju je predvideo Berlin mogli bi da dobiju jednogodišnju boravišnu dozvolu i rade pod određenim uslovima. Na kraju ovog perioda može da se odobri duža viza. Nasuprot tome, biće pojednostavljena procedura za proterivanje tražilaca azila optuženih za zločine.
Vladini predlozi, međutim, nisu opšteprihvaćeni. Konzervativna opozicija ističe poteškoće u prijemu migranata i zasićenost javnih službi. U okviru same vladajuće ekološke partije, grupa „Realnih zelenih” upozorava na situaciju na granicama zemlje i potrebu da se bolje razmisli o integraciji imigrantskog stanovništva.
Ovo tim pre što ne sanjaju baš svi da žive i rade u Nemačkoj. O tome govori video snimak koji je preneo Berliner morgenpost o poseti Gani ministra finansija Kristijana Lindnera početkom februara. Tokom sastanka na univerzitetu u Akri, ovaj nemački liberal je zamolio studente zainteresovane za iseljenje u Nemačku da se izjasne.
„Samo nekoliko ruku se podiglo.”
